Аутор: Други пишу
ПРЕКО ДВА МИЛИОНА ШЛЕПЕРА ГОДИШЊЕ У ПРВОМАЈСКОЈ УЛИЦИ У ПАНЧЕВУ, ПРОСЕЧНО ДНЕВНО ОКО СЕДАМ ХИЉАДА ШЛЕПЕРА И ДРУГИХ ВЕЛИКИХ ТЕРЕТНИХ ВОЗИЛА НАЈВЕЋИХ ДОЗВОЉЕНИХ ГАБАРИТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, У ТРАНЗИТУ ПУТНИМ ПРАВЦЕМ БЕОГРАД-КОВИН-ВРШАЦ-РУМУНСКА ГРАНИЦА
Председнику Републике Србије, председнику Покрајинске владе Војводине, председнику Владе Републике Србије, министру финансија, министру грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, министру за јавна улагања, министру здравља, министру заштите животне средине, министру државне управе и локалне самоуправе, министру за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Народној скупштини Републике Србије, председнику и свим потпредседницима Народне скупштине, свим парламентарним странкама и самосталним посланицима, Агенцији за безбедност саoбраћаја, ЈП Путеви Србије
Средиштем Града Панчева са више од 130.000 становника, удаљеног само 17 километара од ужег центра Београда, градском Првомајскoм улицом око које су густо насељена градска насеља Доњи град, Војловица, Стрелиште, градска шеталишта, паркови Народна башта, Барутана, тржни центар БИГ,спортски терени, градски базен…пролази дневно око 7.000 (седам хиљада) шлепера и других највећих теретних возила, преко 200.000 (две стотине хиљада) просечно месечно, око 2.500.000 (два милиона и пет стотина хиљада) шлепера годишње*, већина дужине око 20 (двадесет) метара и висине око 4 (четири) метра, натоварени огромним теретима, балванима, цистернама с горивом, хемикалијама, гигантским боцама с гасом, приколицама с путничким колима, стоком, грађевинским материјалом и другим опасним теретима, у транзиту на путном правцу Београд- Ковин- Вршац- граница с Румунијом.
Реч је о алармантном вишегодишњем континуираном тоталном „нападу“ мастодонтског теретног саобраћаја ко зна колико милиона шлепера и других гигантских теретних возила на градску Првомајску улицу, који се одвија на само пар метара од пешачког тротоара и породичних кућа грађана, тресући их из темеља до кровова уз заглушујућу буку, те о екстремној узурпацији основних животних активности и потреба становника Првомајске улице и с њом директно повезаних градских насеља Панчева, али и осталих грађана.
Све обилазнице око Београда досад, скрећу најтежи транзитни саобраћај на путном правцу Београд-Ковин-Вршац-граница с Румунијом у средиште Панчева, у градску Првомајску улицу, па је од прошле деценије због омогућавања промета Првомајском улицом теретним друмским возилима највећих габарита дозвољених у Републици Србији: носивости 30 (тридесет ) до 40 (четрдесет) тона, дужине до 20 (двадесет) метара, и висине преко три (три) до 4 (четири) метра, дошло до неслућеног „шлеперског бума“ у Првомајској улици; повећања броја гигантских возила с првобитних неколико стотина на месечном нивоу, на садашњих око седам хиљада теретних возила просечно дневно у четири коловозне траке у оба смера, што очигледно указује на застрашујуће енорман теретни саобраћај, апсолутно непримерен и опасан за градско насеље,по безбедност грађана и њихове имовине, који је неупоредиво фреквентнији од промета на отвореним путевима и ауто-путевима у Србији: Београд- Загреб, Београд-Ниш, Београд-Ваљево, Београд-Чачак, Београд-Нови Сад, као и на осталим путним правцима у Републици Србији, а могуће и у региону. Истовремено се рапидно повећао и транзитни саобраћај путничких аутомобила кроз Првомајску улицу у Панчеву и с њом повезане улице, на неколико десетина хиљада возила дневно.
То се дешава због тога што је коловоз Првомајске улице,иначе удаљене од најужег центра Панчева и градског трга само око километар и по, и позициониране између четири велика градска насеља, одлуком државе у неком историјском тренутку, проглашен за транзитни пут Београд-Вршац-Ковин-граница с Румунијом, ДРЖАВНИ ПУТ ПРВОГ -Б- РЕДА, практично аутопут, чиме је неприкладно за густо насељено место, упуштена у ту градску улицу најезда милиона гигантских шлепера, цистерни и осталих теретних возила из целе Србије у транзиту око Београда ка местима у јужном и средњем Банату, румунском Банату и земљама средње Европе и такође из супротног смера.
Да све буде страшније, коловоз Првомајске улице је дуж леве стране с непарним кућним бројевима, само ивичњаком одвојен од паркинг ћуприја испред породичних кућа, па је тим становницима веома отежано и безбедносно ризично укључење на коловоз јер су им аутомобили стално блокирани двадесетметарским шлеперима и цистернама који пролазе поред њих малтене непрекидно на удаљености од једва неколико десетина центиметара, практично као конвој 24 сата дневно, 365 дана у години. Из истих наведених разлога мештанима на левој страни Првомајске улице је драматично отежано и веома безбедносносно ризично и искључење с коловоза приликом доласка својим кућама, поготово на раскрсницама, пре свега на раскрсници са Улицом Жарка Зрењанина.
Фуриозни теретни саобраћај од ко зна колико стотина хиљада тона дневно, тресе куће мештана, темеље, зидове, стакла на прозорима, кровове, улеже коловоз и прави интензивну буку чак и преко 90 и 100 децибела**,у кућама је бука најчешће у интервалима око и преко 70 и 80 децибела, па је недопустиво жмурење на чињенице да је житељима тог дела Панчева драматично угрожен квалитет живота: угрожено им је здравље, слух, нервни систем и дисајни органи, јер готово је немогуће без последица по здравље, али и понижавајуће је живети, спавати, шетати се, поред милиона шлепера, угрожени су им породични домови јер тектонске вибрације тешких теретњака нарушавају статику објеката, изазивају пукотине на темељима, зидовима и крововима кућа, разваљују оџаке.
Објективно, немогуће је осећати се безбедно поред ужасавајућег теретног саобраћаја и избећи помисао на све потенцијалне али реалне опасности и какав стравичан исход би био да само један џиновски шлепер, иначе већи од две-три куће у низу, скрене на тротоар, преврне се и изручи, испусти свој терет, удари у неки породични објекат…
Речју, грађанима Првомајске улице, угрожена су нека од основних људских права која јемче Устав Републике Србије и Европска конвeнција за заштиту људских права основних слобода.
Узнемирујућа је и чињеница да многи возачи тих застрашујућих шлепера, цистерни и камиона, вероватно знајући искуствено да у Првомајској улици ни на најпрометнијим раскрсницама, нема саобраћајних камера, слабо поштују ограничење брзине за кретање у насељима, поготово ноћу кад се малтене масовно крећу брзинама као на отвореном аутопуту, што додатно угрожава здравље и безбедност грађана Првомајске улице у Панчеву.
Ипак, слика саобраћајног хорора у Првомајској улици у Панчеву потпуна је тек кад се на њеним раскрсницама у тривијалан, нехуман саобраћајни микс шлепера, цистерни, тегљача, путничких аутомобила, мотоциклиста, бициклиста, пешака, шетача,школске деце, мајки с бебама у наручјима и у колицима, укључи и џиновска, непрегледно дуга теретна железничка композиција из хемијског комплекса, десетине железничких цистерни и вагона, грмећи ужасно улицама Панчева.
Наиме, у Првомајску улицу, дуж њене десне стране с парним кућним бројевима на само пар метара од стамбених зграда и породичних кућа, држава је у неком историјском тренутку такође прибегавајући „најједноставнијим“ решењима, „убацила“ за потребе хемијског комплекса и Луке Панчево, (слепи) индустријски колосек који опасно сече четири велике градске саобраћајне раскрснице у средишту Панчева, а том теретном пругом пролазе више пута дневно железничке композиције вагона и цистерни.
Из информација изнетих у јавности од стране стручњака и медијских извештаја појединих медија***, произлази да део тих железничких композиција с теретима из Панчева саобраћа и кроз Београд, наводно градском подземеном пругом која пролази испод већег дела ужег центра главног града Србије, а до које опет могу да стигну једино пругом преко прастарог „Панчевачког моста“, а ред је присетити се да су, поводом питања неопходне ургентне изградње новог „Панчевца“, поједини представници државне администрације изјављивали да нема смисла реконструисати тај стари мост, јер је наводно у непоправљиво лошем стању.
Упадљиво је да нико из државне администрације више и не спомиње у јавности изградњу новог „Панчевца“, новог моста у Београду преко Дунава на било којој локацији , тако да јавност није упозната да ли се ишта с тим у вези предузима, и шта би се догодило кад би у неком тренутку постојећи стари Панчевачки мост постао неподобан за коришћење.
На основу наведених чињеница, изнетих крајње и искључиво добронамерно, очигледно је да транзитни саобраћај, тешки теретни саобраћај какав се одвија Првомајском улицом у Панчеву, није примерен ни за једну људску насеобину на планети, па ни за Град Панчево. Очигледно је такође да је крајње непримерено да индустријске железничке композиције с товарима из хемијског комплекса саобраћају градским улицама, средиштем густо насељеног града .
Наведене чињенице јасно указују да држава хитно треба да постави на сам врх инфраструктурних приоритета континуирану изградњу комплетне трасе Београдске обилазнице, да се радови не заустављају после завршетка деонице до Бубањ Потока, већ да се без прекидања настави изградња и њеног другог дела, до Винче и даље обилазнице око Панчева, која ће такође, како су саопштили државни функционери, бити у пуном профилу ауто-пута, и са железничком пругом.
Такође, јасно је да ће Београдска обилазница добити смисао тек изградњом целе трасе са обилазницом око Панчева, кад се из градског језгра Панчева, измести на обилазницу транзитни саобраћај на путном правцу Београд-Ковин-Вршац- граница с Румунијом, енормни друмски теретни саобраћај, те кад се на пругу на обилазници измести из градских насеља у Панчеву индустријски железнички саобраћај хемијског комплекса , а такође, уколико се то заиста дешава, и теретни индустријски железнички саобраћај, из подземне градске пруге у Београду
У свему томе ће највећи добитник бити држава, како због бенефита грађана Београда, Панчева и других места, тако и због могућности за остварење огромних милионских прихода наплатом путарине на будућим наплатним пунктовима на аутопуту на обилазници . Дакле, све супротно постојећем неподношљивом и штетном стању: непримереној узурпацији квалитета живота и грађана изложених екстремном опасном теретном саобраћају од ког саобраћаја, с друге стране, држава има само огромне трошкове јер се издвајају велика средства за одржавање коловоза у Првомајској улици, урушава се, наружује и запушта знатан део великог града који је административно седиште Јужнобанатског управног округа, а могао би да буде најатрактивнија локација за различите цивилно-градске профитне садржаје, примерене 21. веку, поготово ако се узме у обзир да Првомајска улица излази на Дунав и Тамиш и да по свом просторном концепту има капацитет градске авеније и изванредан стамбени и разноврстан кулутурно забавни и комерцијално пословни потенцијал.
Заиста, нема речи којима се потпуно јасно може описати застрашујући интензитет тешког теретног саобраћаја у Улици Првомајској у Панчеву и могуће га је тек донекле „дочарати“ сугестијом да замислите слику непрегледног низа возила у Булевару деспота Стефана и Булевару краља Александра у Београду, у који су између путничких аутомобила и возила градског саобраћаја, уденуте хиљаде шлепера, цистерни и камиона, високи и по четири метра и дугачки двадесет метара, док поред њих тутњи такорећи до средишта земље, композиција железничких цистерни.
Надамо се разумевању државе, да овом представком и обраћањем у истински крајњој нужди, куцамо на отворена врата, и прихватању поднете иницијативе од општег друштвеног значаја – да се без прекидања радова континуирано настави изградња треће деонице Београдске обилазнице од Бубањ Потока до Виниче и даље трасе обилазнице око Панчева.
Забринути грађани
*(Наведени подаци процењеног промета шлепера и осталих великих теретних возила изведени су из егзактних података добијених непосредним посматрањем саобраћаја у Првомајској улици код раскрснице с улицом Жарка Зрењанина у периоду од 1. августа 2022. до 30. јануара 2023. године. Процена о око 7000 теретних возила дневно, односи се на саобраћај у наведеном периоду током радних дана, од понедељка до петка, обухватајући и јутарњи и поподневни саобраћајни шпиц, док је у данима викенда, суботом и недељом, по процени просечно дневно пролазило преко 3000 шлепера и других великих возила. Такође, број великих теретних возила био је мањи на Бадњи дан и Божић и, по процени, кретао се око 2.000 шлепера дневно)
**Подаци о јачини буке су добијени периодичним мерењима у истом назначеном периоду од 1. августа 2022. до 30. јануара 2023. а извршена су помоћу апликације Sound Meter
*** 1. Извештај БИРН https://birn.rs/vracarski-tunel-poigravanje-bezbednoscu-u-centru-
beograda/
Извештај ББЦ https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-64121860
2. Студија МУП Србије , стране од 645-667 http://prezentacije.mup.gov.rs/svs/html/licence/Procena%20rizika%20od%20katastrofa%20u%20RS.pdfПлејлиста снимака саобраћаја у Првомајској улици –
https://www.youtube.com/playlist?list=PLqg8wszopTjCApqleoEV28ZKFlkhVN54N
