Autor: Drugi pišu
PREKO DVA MILIONA ŠLEPERA GODIŠNJE U PRVOMAJSKOJ ULICI U PANČEVU, PROSEČNO DNEVNO OKO SEDAM HILJADA ŠLEPERA I DRUGIH VELIKIH TERETNIH VOZILA NAJVEĆIH DOZVOLJENIH GABARITA U REPUBLICI SRBIJI, U TRANZITU PUTNIM PRAVCEM BEOGRAD-KOVIN-VRŠAC-RUMUNSKA GRANICA
Predsedniku Republike Srbije, predsedniku Pokrajinske vlade Vojvodine, predsedniku Vlade Republike Srbije, ministru finansija, ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ministru za javna ulaganja, ministru zdravlja, ministru zaštite životne sredine, ministru državne uprave i lokalne samouprave, ministru za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsedniku i svim potpredsednicima Narodne skupštine, svim parlamentarnim strankama i samostalnim poslanicima, Agenciji za bezbednost saobraćaja, JP Putevi Srbije
Središtem Grada Pančeva sa više od 130.000 stanovnika, udaljenog samo 17 kilometara od užeg centra Beograda, gradskom Prvomajskom ulicom oko koje su gusto naseljena gradska naselja Donji grad, Vojlovica, Strelište, gradska šetališta, parkovi Narodna bašta, Barutana, tržni centar BIG,sportski tereni, gradski bazen…prolazi dnevno oko 7.000 (sedam hiljada) šlepera i drugih najvećih teretnih vozila, preko 200.000 (dve stotine hiljada) prosečno mesečno, oko 2.500.000 (dva miliona i pet stotina hiljada) šlepera godišnje*, većina dužine oko 20 (dvadeset) metara i visine oko 4 (četiri) metra, natovareni ogromnim teretima, balvanima, cisternama s gorivom, hemikalijama, gigantskim bocama s gasom, prikolicama s putničkim kolima, stokom, građevinskim materijalom i drugim opasnim teretima, u tranzitu na putnom pravcu Beograd- Kovin- Vršac- granica s Rumunijom.
Reč je o alarmantnom višegodišnjem kontinuiranom totalnom „napadu“ mastodontskog teretnog saobraćaja ko zna koliko miliona šlepera i drugih gigantskih teretnih vozila na gradsku Prvomajsku ulicu, koji se odvija na samo par metara od pešačkog trotoara i porodičnih kuća građana, tresući ih iz temelja do krovova uz zaglušujuću buku, te o ekstremnoj uzurpaciji osnovnih životnih aktivnosti i potreba stanovnika Prvomajske ulice i s njom direktno povezanih gradskih naselja Pančeva, ali i ostalih građana.
Sve obilaznice oko Beograda dosad, skreću najteži tranzitni saobraćaj na putnom pravcu Beograd-Kovin-Vršac-granica s Rumunijom u središte Pančeva, u gradsku Prvomajsku ulicu, pa je od prošle decenije zbog omogućavanja prometa Prvomajskom ulicom teretnim drumskim vozilima najvećih gabarita dozvoljenih u Republici Srbiji: nosivosti 30 (trideset ) do 40 (četrdeset) tona, dužine do 20 (dvadeset) metara, i visine preko tri (tri) do 4 (četiri) metra, došlo do neslućenog „šleperskog buma“ u Prvomajskoj ulici; povećanja broja gigantskih vozila s prvobitnih nekoliko stotina na mesečnom nivou, na sadašnjih oko sedam hiljada teretnih vozila prosečno dnevno u četiri kolovozne trake u oba smera, što očigledno ukazuje na zastrašujuće enorman teretni saobraćaj, apsolutno neprimeren i opasan za gradsko naselje,po bezbednost građana i njihove imovine, koji je neuporedivo frekventniji od prometa na otvorenim putevima i auto-putevima u Srbiji: Beograd- Zagreb, Beograd-Niš, Beograd-Valjevo, Beograd-Čačak, Beograd-Novi Sad, kao i na ostalim putnim pravcima u Republici Srbiji, a moguće i u regionu. Istovremeno se rapidno povećao i tranzitni saobraćaj putničkih automobila kroz Prvomajsku ulicu u Pančevu i s njom povezane ulice, na nekoliko desetina hiljada vozila dnevno.
To se dešava zbog toga što je kolovoz Prvomajske ulice,inače udaljene od najužeg centra Pančeva i gradskog trga samo oko kilometar i po, i pozicionirane između četiri velika gradska naselja, odlukom države u nekom istorijskom trenutku, proglašen za tranzitni put Beograd-Vršac-Kovin-granica s Rumunijom, DRŽAVNI PUT PRVOG -B- REDA, praktično autoput, čime je neprikladno za gusto naseljeno mesto, upuštena u tu gradsku ulicu najezda miliona gigantskih šlepera, cisterni i ostalih teretnih vozila iz cele Srbije u tranzitu oko Beograda ka mestima u južnom i srednjem Banatu, rumunskom Banatu i zemljama srednje Evrope i takođe iz suprotnog smera.
Da sve bude strašnije, kolovoz Prvomajske ulice je duž leve strane s neparnim kućnim brojevima, samo ivičnjakom odvojen od parking ćuprija ispred porodičnih kuća, pa je tim stanovnicima veoma otežano i bezbednosno rizično uključenje na kolovoz jer su im automobili stalno blokirani dvadesetmetarskim šleperima i cisternama koji prolaze pored njih maltene neprekidno na udaljenosti od jedva nekoliko desetina centimetara, praktično kao konvoj 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Iz istih navedenih razloga meštanima na levoj strani Prvomajske ulice je dramatično otežano i veoma bezbednosnosno rizično i isključenje s kolovoza prilikom dolaska svojim kućama, pogotovo na raskrsnicama, pre svega na raskrsnici sa Ulicom Žarka Zrenjanina.
Furiozni teretni saobraćaj od ko zna koliko stotina hiljada tona dnevno, trese kuće meštana, temelje, zidove, stakla na prozorima, krovove, uleže kolovoz i pravi intenzivnu buku čak i preko 90 i 100 decibela**,u kućama je buka najčešće u intervalima oko i preko 70 i 80 decibela, pa je nedopustivo žmurenje na činjenice da je žiteljima tog dela Pančeva dramatično ugrožen kvalitet života: ugroženo im je zdravlje, sluh, nervni sistem i disajni organi, jer gotovo je nemoguće bez posledica po zdravlje, ali i ponižavajuće je živeti, spavati, šetati se, pored miliona šlepera, ugroženi su im porodični domovi jer tektonske vibracije teških teretnjaka narušavaju statiku objekata, izazivaju pukotine na temeljima, zidovima i krovovima kuća, razvaljuju odžake.
Objektivno, nemoguće je osećati se bezbedno pored užasavajućeg teretnog saobraćaja i izbeći pomisao na sve potencijalne ali realne opasnosti i kakav stravičan ishod bi bio da samo jedan džinovski šleper, inače veći od dve-tri kuće u nizu, skrene na trotoar, prevrne se i izruči, ispusti svoj teret, udari u neki porodični objekat…
Rečju, građanima Prvomajske ulice, ugrožena su neka od osnovnih ljudskih prava koja jemče Ustav Republike Srbije i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava osnovnih sloboda.
Uznemirujuća je i činjenica da mnogi vozači tih zastrašujućih šlepera, cisterni i kamiona, verovatno znajući iskustveno da u Prvomajskoj ulici ni na najprometnijim raskrsnicama, nema saobraćajnih kamera, slabo poštuju ograničenje brzine za kretanje u naseljima, pogotovo noću kad se maltene masovno kreću brzinama kao na otvorenom autoputu, što dodatno ugrožava zdravlje i bezbednost građana Prvomajske ulice u Pančevu.
Ipak, slika saobraćajnog horora u Prvomajskoj ulici u Pančevu potpuna je tek kad se na njenim raskrsnicama u trivijalan, nehuman saobraćajni miks šlepera, cisterni, tegljača, putničkih automobila, motociklista, biciklista, pešaka, šetača,školske dece, majki s bebama u naručjima i u kolicima, uključi i džinovska, nepregledno duga teretna železnička kompozicija iz hemijskog kompleksa, desetine železničkih cisterni i vagona, grmeći užasno ulicama Pančeva.
Naime, u Prvomajsku ulicu, duž njene desne strane s parnim kućnim brojevima na samo par metara od stambenih zgrada i porodičnih kuća, država je u nekom istorijskom trenutku takođe pribegavajući „najjednostavnijim“ rešenjima, „ubacila“ za potrebe hemijskog kompleksa i Luke Pančevo, (slepi) industrijski kolosek koji opasno seče četiri velike gradske saobraćajne raskrsnice u središtu Pančeva, a tom teretnom prugom prolaze više puta dnevno železničke kompozicije vagona i cisterni.
Iz informacija iznetih u javnosti od strane stručnjaka i medijskih izveštaja pojedinih medija***, proizlazi da deo tih železničkih kompozicija s teretima iz Pančeva saobraća i kroz Beograd, navodno gradskom podzemenom prugom koja prolazi ispod većeg dela užeg centra glavnog grada Srbije, a do koje opet mogu da stignu jedino prugom preko prastarog „Pančevačkog mosta“, a red je prisetiti se da su, povodom pitanja neophodne urgentne izgradnje novog „Pančevca“, pojedini predstavnici državne administracije izjavljivali da nema smisla rekonstruisati taj stari most, jer je navodno u nepopravljivo lošem stanju.
Upadljivo je da niko iz državne administracije više i ne spominje u javnosti izgradnju novog „Pančevca“, novog mosta u Beogradu preko Dunava na bilo kojoj lokaciji , tako da javnost nije upoznata da li se išta s tim u vezi preduzima, i šta bi se dogodilo kad bi u nekom trenutku postojeći stari Pančevački most postao nepodoban za korišćenje.
Na osnovu navedenih činjenica, iznetih krajnje i isključivo dobronamerno, očigledno je da tranzitni saobraćaj, teški teretni saobraćaj kakav se odvija Prvomajskom ulicom u Pančevu, nije primeren ni za jednu ljudsku naseobinu na planeti, pa ni za Grad Pančevo. Očigledno je takođe da je krajnje neprimereno da industrijske železničke kompozicije s tovarima iz hemijskog kompleksa saobraćaju gradskim ulicama, središtem gusto naseljenog grada .
Navedene činjenice jasno ukazuju da država hitno treba da postavi na sam vrh infrastrukturnih prioriteta kontinuiranu izgradnju kompletne trase Beogradske obilaznice, da se radovi ne zaustavljaju posle završetka deonice do Bubanj Potoka, već da se bez prekidanja nastavi izgradnja i njenog drugog dela, do Vinče i dalje obilaznice oko Pančeva, koja će takođe, kako su saopštili državni funkcioneri, biti u punom profilu auto-puta, i sa železničkom prugom.
Takođe, jasno je da će Beogradska obilaznica dobiti smisao tek izgradnjom cele trase sa obilaznicom oko Pančeva, kad se iz gradskog jezgra Pančeva, izmesti na obilaznicu tranzitni saobraćaj na putnom pravcu Beograd-Kovin-Vršac- granica s Rumunijom, enormni drumski teretni saobraćaj, te kad se na prugu na obilaznici izmesti iz gradskih naselja u Pančevu industrijski železnički saobraćaj hemijskog kompleksa , a takođe, ukoliko se to zaista dešava, i teretni industrijski železnički saobraćaj, iz podzemne gradske pruge u Beogradu
U svemu tome će najveći dobitnik biti država, kako zbog benefita građana Beograda, Pančeva i drugih mesta, tako i zbog mogućnosti za ostvarenje ogromnih milionskih prihoda naplatom putarine na budućim naplatnim punktovima na autoputu na obilaznici . Dakle, sve suprotno postojećem nepodnošljivom i štetnom stanju: neprimerenoj uzurpaciji kvaliteta života i građana izloženih ekstremnom opasnom teretnom saobraćaju od kog saobraćaja, s druge strane, država ima samo ogromne troškove jer se izdvajaju velika sredstva za održavanje kolovoza u Prvomajskoj ulici, urušava se, naružuje i zapušta znatan deo velikog grada koji je administrativno sedište Južnobanatskog upravnog okruga, a mogao bi da bude najatraktivnija lokacija za različite civilno-gradske profitne sadržaje, primerene 21. veku, pogotovo ako se uzme u obzir da Prvomajska ulica izlazi na Dunav i Tamiš i da po svom prostornom konceptu ima kapacitet gradske avenije i izvanredan stambeni i raznovrstan kuluturno zabavni i komercijalno poslovni potencijal.
Zaista, nema reči kojima se potpuno jasno može opisati zastrašujući intenzitet teškog teretnog saobraćaja u Ulici Prvomajskoj u Pančevu i moguće ga je tek donekle „dočarati“ sugestijom da zamislite sliku nepreglednog niza vozila u Bulevaru despota Stefana i Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, u koji su između putničkih automobila i vozila gradskog saobraćaja, udenute hiljade šlepera, cisterni i kamiona, visoki i po četiri metra i dugački dvadeset metara, dok pored njih tutnji takoreći do središta zemlje, kompozicija železničkih cisterni.
Nadamo se razumevanju države, da ovom predstavkom i obraćanjem u istinski krajnjoj nuždi, kucamo na otvorena vrata, i prihvatanju podnete inicijative od opšteg društvenog značaja – da se bez prekidanja radova kontinuirano nastavi izgradnja treće deonice Beogradske obilaznice od Bubanj Potoka do Viniče i dalje trase obilaznice oko Pančeva.
Zabrinuti građani
*(Navedeni podaci procenjenog prometa šlepera i ostalih velikih teretnih vozila izvedeni su iz egzaktnih podataka dobijenih neposrednim posmatranjem saobraćaja u Prvomajskoj ulici kod raskrsnice s ulicom Žarka Zrenjanina u periodu od 1. avgusta 2022. do 30. januara 2023. godine. Procena o oko 7000 teretnih vozila dnevno, odnosi se na saobraćaj u navedenom periodu tokom radnih dana, od ponedeljka do petka, obuhvatajući i jutarnji i popodnevni saobraćajni špic, dok je u danima vikenda, subotom i nedeljom, po proceni prosečno dnevno prolazilo preko 3000 šlepera i drugih velikih vozila. Takođe, broj velikih teretnih vozila bio je manji na Badnji dan i Božić i, po proceni, kretao se oko 2.000 šlepera dnevno)
**Podaci o jačini buke su dobijeni periodičnim merenjima u istom naznačenom periodu od 1. avgusta 2022. do 30. januara 2023. a izvršena su pomoću aplikacije Sound Meter
*** 1. Izveštaj BIRN https://birn.rs/vracarski-tunel-poigravanje-bezbednoscu-u-centru-
beograda/
Izveštaj BBC https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-64121860
2. Studija MUP Srbije , strane od 645-667 http://prezentacije.mup.gov.rs/svs/html/licence/Procena%20rizika%20od%20katastrofa%20u%20RS.pdfPlejlista snimaka saobraćaja u Prvomajskoj ulici –
https://www.youtube.com/playlist?list=PLqg8wszopTjCApqleoEV28ZKFlkhVN54N
