Адвокат Илија Радуловић: “РТС финансирати из буџета, таксу укинути”

Slika0641

Адвокат Илија Радуловић

ЛИЧНИ СТАВ

Порези, таксе, разноврсни намети за све и свашта потпуно су притисли грађане, узима им се преко сваке мере, а поновно враћање ТВ претплате за РТС,сада као таксе преко струјомерa, није оправдано. Финансирање РТС-а  треба да иде из буџета.

Просто је поразно, катастрофично и апокалиптично  колико се  не води  рачуна о социјалном аспекту породице,  колико је тај социјални аспект државног живота потпуно маргинализован, до непостојања, инегзистенције. Проблем у овом случају ипак је, дубљи- планетарни, није националан.  Зло се не налази на подручју српске државне парцеле, у смислу узрока, него у оним државама које представљају кров света. Концепт неолиберализма је у светским оквирима потпуно победио и савладао концепт социјалне државе- пропада се финасијски-а они, власти, са свих страна пљачкају, док се грађани претварају у зомбије.

Основно обележје стада као облика државе је апсолутна знакост. У сваком стаду постоји једнакост,  али овај државни облик на светском плану, није ту дакле реч о српском државном простору, не може се назвати ни стадом, а камоли да говоримо о некој демократској држави, камоли о  некој социјалистичкој  држави, као што то још увек имају нордијске земље Шведска, Норвешка, Финска, које су просто ту издвојене, док би међу европским државама можда требало издвојити Швајцарску, као неки изузетак који је опет настао договором богате мањине. Иначе, готово све остале државе су државе које са психотичном равнодушношћу уводе порез чак и на ваздух. Значи, порез на све. То је једно опште пљачкање и једна психотична равнодушност према имовинским могућностима својих поданика, јер то више и нису грађани, опет захваљујући неолибералном концепту који је прво човека претворио у зомбија, а зомби не може бити грађанин- зомби је онај који има тело, али нема ни душу ни  дух.

Само се стално на један модифицирани начин  врши пљачкање, софистицирано, суптилно. Значи све ће једноставно да се стави под једну имовинску јурисдикцију у том смислу што ће узимати онолико колико је потребно.

Разлози који се истичу за наметање, увођење нових и нових, изговори су, флоскуле, украсни цветови, лажни разлози, јер лаж, потпуно доминира. Бела Хамваш каже: „Ово је земља, истини овде није место. Овде влада тотална лаж“.

Главни проблем је што неподношљива мањина влада над неподношљивом већином од седам и по милијарди људи и та мањина једноставно живи неподношљиво добро на рачун ове неподношљиве већине која што се тиче економског живота и материјалне егзистенције почиње да се спушта испод егзистенцијалног минимума.

Имате пројекат градње и пројекат рушења, да би се лакше владало. Ти тотални облици пљачкања су заправо импортовани из најразвијенијих држава света где се под фирмом демократије, заштите демократије уништавају чак читаве државе. Све се ради под изговором демократије. Али нема демократских држава, ту их треба зауставити. Нека ми неко каже  где је, која је то демократска држава. Па, шта је демократија? Демос кратос је да влада народ. Па то је лаж. Молим вас, па све се своди на то да владају обавештајне службе и богати људи, банкократија каматама, преко својих институција, а то је бакарски систем. Најјача парола и мисао коју сам прочитао у последњих 70 година је она на Вол стрит демонстрацијама, а  гласила је : „Нас  је 99 посто, вас је 1 посто“. Значи, један посто богатих влада над 99 посто осталих. А не може мањина да влада над већином ни демократијом, ни законом, ни тужилаштвом, нити са институцијама, нити са парламентом, него може једино силом, тиранијом, деспотијом и, то је отворено рекао Лењин, диктатуром. Али, знате ли какав би данас демократа био Лењин, а и Стаљин?

Према томе долазимо на светском плану у ситуцију о којој је говорио Достојевски, да смо изградили концепт што се тиче државног облика егзистирања, који се означава као социјални мравињак, али не у оном смислу  како живе мрави, него то је ниже, ниже чак и од стада, јер да бисмо могли рећи да је ово облик државног уређења који би се могао означити као стадо, прво треба да буде једнакост међу људима, међутим, у нашем друштву и у европском друштву имате све само немате никакве једнакости. Нема вере, а човек мора у нешто да верује. Грађани су зомбији, зато што је друштвени пројекат такав, и телевизијски и преко медија, преко штампаних медија, преко позоришта. Погледајте какав је телевизијски програм, шта глобално доминира, ријалити програми, погледајте садржај емисија, који концепт доминира у новинама. Погледајте колико ми одвајамо за уметност. Нико ништа не чита више. Које су вредности? Вредности су  потиснуте сурогатима, нису више на сцени људи који знају него људи који су богати. А богати су они који су вешти. А који су вешти? Па они који немају уопште моралних обзира. Према томе, данас бити поштен значи бити луд. Ми смо дошли  у време тоталне пропасти моралног аспекта и нама се десио Достојевски, он говори о томе у својим романима, ако Бога нема, онда је како каже један његов књижевни јунак, све дозвољено, а ако је све дозвољено, онда имате право на непоштење. Тако да уопште не може да се дешифрује, не може се стићи до корена те ствари, зашто се десило  ово  што се десило.

Отимачина!

Ја сам морао да платим 8900 евра на име лажно подметнуте камате на име мојих пореских обавеза, а откад постоји тај такозвани порез који се плаћа до 15-ог у месецу, увек сваког месеца платим га до 15-ог, није се десило да га платим ни 16-ог. Него су они измислили неку годишњу разлику у пореској стопи од 1300 динара, па ме као нису опомињали десет године и то се скупило на 8900 евра. Можете да замислите, ако су са 1300 динара стигли на 8900евра , шта ће тек бити са каматом на 8900 евра, па сам морао да платим и након тога почео да разматрам неке могућности, да ли постоји неки правни лек, да би се могла решити та чиста отимачина. Ту је и такса на истицање фирме фирмарина, у зависности од тога да ли је на улици, у дворишту или ван дворишта, значи једно пљачкање. Али, као што сам већ рекао, то није само у Србији.

То је нешто, шти би рекaо песник „Модре реке“  Мак Диздар: „Иза Бога, иза ума“.

Чернишевски је рекао: „Човек је пао“. И заиста је човек пао, спустио се чак, не испод човека већ испод зомбија, ниже од скота је човек пао.

Деведесете Периклово доба у односу на постпетооктобарски период

Био сам антикомуниста, али морам да признам да је Титова Југославија најбоља држава у човековој   историји. Не можете потпуно укинути ону социјалну улогу државе. Држава мора да води рачуна о својим грађанима, о њиховом стандарду, њиховој могућности и о њиховом развоју, јер човек се увек налази пред хамлетовском дилемом да ли ће расти или ће пропасти. Значи једна држава мора да води политику друштвеног раста, а не друштвене пропасти. Мора да прави пројекте који ће служити биофилским тенденцијама, а не некрофилским, не да уништава свој народ, и да живи само један мали издвојени део од можда  једног процента. То је суштина ствари.

Током деведесетих био сам опозиција режиму Слободана Милошевића, седам година сам био заменик Вука Драшковића, био сам и савезни и републички посланик али морам да кажем да је чак и то време, које је било ратно време, а ратно време није мирнодобско време, стара латинска изрека каже: “Интер арма силент легес” , односно,  у рату ћуте закони, али верујте, Милошевићево време је Периклово доба у односу на ово после 5. октобра 2000. године. То морам да признам. Морам – ово више уопште не личи на државу, ни на социјални мравињак,  нити на стадо, него на анархију: да је све дозвољено, да  је једноставно легализовано право непоштења, на отимачину, да је легализовано право да свако свакога уништава- право злочина.

 

Пријатељи сајта