Advokat Ilija Radulović: “RTS finansirati iz budžeta, taksu ukinuti”

Slika0641

Advokat Ilija Radulović

LIČNI STAV

Porezi, takse, raznovrsni nameti za sve i svašta potpuno su pritisli građane, uzima im se preko svake mere, a ponovno vraćanje TV pretplate za RTS,sada kao takse preko strujomera, nije opravdano. Finansiranje RTS-a  treba da ide iz budžeta.

Prosto je porazno, katastrofično i apokaliptično  koliko se  ne vodi  računa o socijalnom aspektu porodice,  koliko je taj socijalni aspekt državnog života potpuno marginalizovan, do nepostojanja, inegzistencije. Problem u ovom slučaju ipak je, dublji- planetarni, nije nacionalan.  Zlo se ne nalazi na području srpske državne parcele, u smislu uzroka, nego u onim državama koje predstavljaju krov sveta. Koncept neoliberalizma je u svetskim okvirima potpuno pobedio i savladao koncept socijalne države- propada se finasijski-a oni, vlasti, sa svih strana pljačkaju, dok se građani pretvaraju u zombije.

Osnovno obeležje stada kao oblika države je apsolutna znakost. U svakom stadu postoji jednakost,  ali ovaj državni oblik na svetskom planu, nije tu dakle reč o srpskom državnom prostoru, ne može se nazvati ni stadom, a kamoli da govorimo o nekoj demokratskoj državi, kamoli o  nekoj socijalističkoj  državi, kao što to još uvek imaju nordijske zemlje Švedska, Norveška, Finska, koje su prosto tu izdvojene, dok bi među evropskim državama možda trebalo izdvojiti Švajcarsku, kao neki izuzetak koji je opet nastao dogovorom bogate manjine. Inače, gotovo sve ostale države su države koje sa psihotičnom ravnodušnošću uvode porez čak i na vazduh. Znači, porez na sve. To je jedno opšte pljačkanje i jedna psihotična ravnodušnost prema imovinskim mogućnostima svojih podanika, jer to više i nisu građani, opet zahvaljujući neoliberalnom konceptu koji je prvo čoveka pretvorio u zombija, a zombi ne može biti građanin- zombi je onaj koji ima telo, ali nema ni dušu ni  duh.

Samo se stalno na jedan modificirani način  vrši pljačkanje, sofisticirano, suptilno. Znači sve će jednostavno da se stavi pod jednu imovinsku jurisdikciju u tom smislu što će uzimati onoliko koliko je potrebno.

Razlozi koji se ističu za nametanje, uvođenje novih i novih, izgovori su, floskule, ukrasni cvetovi, lažni razlozi, jer laž, potpuno dominira. Bela Hamvaš kaže: „Ovo je zemlja, istini ovde nije mesto. Ovde vlada totalna laž“.

Glavni problem je što nepodnošljiva manjina vlada nad nepodnošljivom većinom od sedam i po milijardi ljudi i ta manjina jednostavno živi nepodnošljivo dobro na račun ove nepodnošljive većine koja što se tiče ekonomskog života i materijalne egzistencije počinje da se spušta ispod egzistencijalnog minimuma.

Imate projekat gradnje i projekat rušenja, da bi se lakše vladalo. Ti totalni oblici pljačkanja su zapravo importovani iz najrazvijenijih država sveta gde se pod firmom demokratije, zaštite demokratije uništavaju čak čitave države. Sve se radi pod izgovorom demokratije. Ali nema demokratskih država, tu ih treba zaustaviti. Neka mi neko kaže  gde je, koja je to demokratska država. Pa, šta je demokratija? Demos kratos je da vlada narod. Pa to je laž. Molim vas, pa sve se svodi na to da vladaju obaveštajne službe i bogati ljudi, bankokratija kamatama, preko svojih institucija, a to je bakarski sistem. Najjača parola i misao koju sam pročitao u poslednjih 70 godina je ona na Vol strit demonstracijama, a  glasila je : „Nas  je 99 posto, vas je 1 posto“. Znači, jedan posto bogatih vlada nad 99 posto ostalih. A ne može manjina da vlada nad većinom ni demokratijom, ni zakonom, ni tužilaštvom, niti sa institucijama, niti sa parlamentom, nego može jedino silom, tiranijom, despotijom i, to je otvoreno rekao Lenjin, diktaturom. Ali, znate li kakav bi danas demokrata bio Lenjin, a i Staljin?

Prema tome dolazimo na svetskom planu u situciju o kojoj je govorio Dostojevski, da smo izgradili koncept što se tiče državnog oblika egzistiranja, koji se označava kao socijalni mravinjak, ali ne u onom smislu  kako žive mravi, nego to je niže, niže čak i od stada, jer da bismo mogli reći da je ovo oblik državnog uređenja koji bi se mogao označiti kao stado, prvo treba da bude jednakost među ljudima, međutim, u našem društvu i u evropskom društvu imate sve samo nemate nikakve jednakosti. Nema vere, a čovek mora u nešto da veruje. Građani su zombiji, zato što je društveni projekat takav, i televizijski i preko medija, preko štampanih medija, preko pozorišta. Pogledajte kakav je televizijski program, šta globalno dominira, rijaliti programi, pogledajte sadržaj emisija, koji koncept dominira u novinama. Pogledajte koliko mi odvajamo za umetnost. Niko ništa ne čita više. Koje su vrednosti? Vrednosti su  potisnute surogatima, nisu više na sceni ljudi koji znaju nego ljudi koji su bogati. A bogati su oni koji su vešti. A koji su vešti? Pa oni koji nemaju uopšte moralnih obzira. Prema tome, danas biti pošten znači biti lud. Mi smo došli  u vreme totalne propasti moralnog aspekta i nama se desio Dostojevski, on govori o tome u svojim romanima, ako Boga nema, onda je kako kaže jedan njegov književni junak, sve dozvoljeno, a ako je sve dozvoljeno, onda imate pravo na nepoštenje. Tako da uopšte ne može da se dešifruje, ne može se stići do korena te stvari, zašto se desilo  ovo  što se desilo.

Otimačina!

Ja sam morao da platim 8900 evra na ime lažno podmetnute kamate na ime mojih poreskih obaveza, a otkad postoji taj takozvani porez koji se plaća do 15-og u mesecu, uvek svakog meseca platim ga do 15-og, nije se desilo da ga platim ni 16-og. Nego su oni izmislili neku godišnju razliku u poreskoj stopi od 1300 dinara, pa me kao nisu opominjali deset godine i to se skupilo na 8900 evra. Možete da zamislite, ako su sa 1300 dinara stigli na 8900evra , šta će tek biti sa kamatom na 8900 evra, pa sam morao da platim i nakon toga počeo da razmatram neke mogućnosti, da li postoji neki pravni lek, da bi se mogla rešiti ta čista otimačina. Tu je i taksa na isticanje firme firmarina, u zavisnosti od toga da li je na ulici, u dvorištu ili van dvorišta, znači jedno pljačkanje. Ali, kao što sam već rekao, to nije samo u Srbiji.

To je nešto, šti bi rekao pesnik „Modre reke“  Mak Dizdar: „Iza Boga, iza uma“.

Černiševski je rekao: „Čovek je pao“. I zaista je čovek pao, spustio se čak, ne ispod čoveka već ispod zombija, niže od skota je čovek pao.

Devedesete Periklovo doba u odnosu na postpetooktobarski period

Bio sam antikomunista, ali moram da priznam da je Titova Jugoslavija najbolja država u čovekovoj   istoriji. Ne možete potpuno ukinuti onu socijalnu ulogu države. Država mora da vodi računa o svojim građanima, o njihovom standardu, njihovoj mogućnosti i o njihovom razvoju, jer čovek se uvek nalazi pred hamletovskom dilemom da li će rasti ili će propasti. Znači jedna država mora da vodi politiku društvenog rasta, a ne društvene propasti. Mora da pravi projekte koji će služiti biofilskim tendencijama, a ne nekrofilskim, ne da uništava svoj narod, i da živi samo jedan mali izdvojeni deo od možda  jednog procenta. To je suština stvari.

Tokom devedesetih bio sam opozicija režimu Slobodana Miloševića, sedam godina sam bio zamenik Vuka Draškovića, bio sam i savezni i republički poslanik ali moram da kažem da je čak i to vreme, koje je bilo ratno vreme, a ratno vreme nije mirnodobsko vreme, stara latinska izreka kaže: “Inter arma silent leges” , odnosno,  u ratu ćute zakoni, ali verujte, Miloševićevo vreme je Periklovo doba u odnosu na ovo posle 5. oktobra 2000. godine. To moram da priznam. Moram – ovo više uopšte ne liči na državu, ni na socijalni mravinjak,  niti na stado, nego na anarhiju: da je sve dozvoljeno, da  je jednostavno legalizovano pravo nepoštenja, na otimačinu, da je legalizovano pravo da svako svakoga uništava- pravo zločina.

 

Prijatelji sajta