Ако сте по завршетку школовања незапослени у Србији, загазили сте у трећу деценију живота, а још живите у истом стамбеном простору са својим, рецимо, самохраним родитељом који је у априлу примио плату 40 657 динара, иако је просечна потрошачка корпа за месец март 2015. године износила 66.628,74 динара, немате право на бесплатно здравствено осигурање!
Да бисте по важећем закону остварили то право у овом тренутку, ваш самохрани родитељ који вас још увек издржава иако сте можда незапослени доктор или инжењер, не сме да прими плату вишу од 40 656 динара, односно максимално 20 328 динара по члану домаћинства!
Након што се незапослени нађе у евиденцији Националне службе за запошљавање, чека га процедура за остварење права на бесплатно здравствено осигурање пред шалтером надлежне филијале Републичког фонда за здравствено осигурање којој треба да поднесе извод из евиденције незапослених, радну књижицу, изјаву о цензусу-да нема примања и просек примања родитеља односно лица с којим су у домаћинству!
Држава је важећим прописма у области породичних односа и здравствене заштите изгледа утврдила да је месечни износ по члану домаћинства, у овом тренутку од 20 328 динара, а како другачије, сасвим довољан за све па чак и да се лечите!
Познати београдски адвокат Никола Николић тврди да „Устав Србије не даје на било који начин могућност да се ограниче права на социјалну и здравствену заштиту“
-Наш Устав афирмише права на социјалну и здравствену заштиту-наглашава Никола Николић.
Никола Николић
Заиста, у Уставу нигде не пише да се право на здравствену заштиту на основу бесплатног здравственог осигурања пунолетних незапослених грађана Србије старијих од 26 година везује за примања њихових родитеља или било ког члана домаћинства, или како то пише „ само под условом да њихов месечни приход, по члану породице незапосленог лица, не прелази износ минималне зараде у нето износу, утврђене у складу са прописима о раду, у месецу подношења пријаве“.
Без обзира да ли је за ову ситуацију уопште релевантно, поставља се и питање како незапослен човек у озбиљним „младим“ годинама који извесно има људска права на достојанство и да не буде дискриминисан, та права и да оствари у бизарној ситуацији која ко зна колико може да траје, да је издржавано лице, а његов родитељ чија месечна примања по члану можда само за динар- два премашују износ минималне зараде у држави и једва крпе сиротињски крај с крајем, практично је дужан да му приватно обезбеди лечење, здравствену заштиту.
То је стварност незапослених младих људи у Србији у којој су свима пуна уста бриге за младе, за све грађане , поготово за здравствену заштиту, приче о социјално праведној држави Србији у којој се најављују „пензије веће него икад“.
(Из Устава Републике Србије)
Члан 3
Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.
Члан 18
Људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно се примењују.
Уставом се јемче, и као таква, непосредно се примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима. Законом се може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права.
Одредбе о људским и мањинским правима тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.
Члан 19
Јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права.
Члан 21
Пред Уставом и законом сви су једнаки.
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
Члан 22
Свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале.
Грађани имају право да се обрате међународним институцијама ради заштите својих слобода и права зајемчених Уставом.
Члан 23
Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.
Члан 24
Људски живот је неприкосновен.
Члан 68.
Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља.
Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом.
Здравствено осигурање, здравствена заштита и оснивање здравствених фондова уређују се законом.
Република Србија помаже развој здравствене и физичке културе.
ПРОСЕЧНА ПОТРОШАЧКА КОРПА ЗА МАРТ 2015 . ИЗНОСИ 66.628,74 динара
МАРТ 2015. ГОДИНЕ
„Куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и нове ПРОСЕЧНЕ, односно нове МИНИМАЛНЕ потрошачке корпе у марту 2015. године је иста у односу на претходни месец.
