Јоловић: Трошкови поступка огромни,окривљени провели више од деценије у притвору

ПРЕДМЕТ „СТЕЧАЈНА“ – ДРУГА СТРАНА

Пресудом објављеном 18.фебруара, коју је Апелациони суд у Београду донео у поступку против Горана Кљајевића, бившег председника Трговинског суда у Београду и још тридесет троје пословних људи, правоснажно је ослобођено двадесеторо окривљених, чиме је за више од половине коначно стављена тачка на процес покренут још средином априла 2006 године.

Више од десеторо окривљених који су првостепеном пресудом Специјалног суда у Београду, изреченом 15. маја 2013, били осуђени по различитим оптужбама у вези ГП „Рад“, трговинског ланца „Це маркет“, „Поштанске штедионице“, компанија „Комел“ и „Енегоконтакт“, у обухваћеном периоду од 2002. до 2006 године, иду на ново суђење, јер су укинуте првостепене осуђујуће пресуде.

Окривљени адвокат Немања Јоловић, који је као бивши правни заступник „Це -маркета“, сада укинутом пресудом био оглашен кривим и осуђен на две и по године затвора, по оптужбама да је „помагао судијама Горану Кљајевићу и Делинки Ђурђевић у кршењу закона“, сматра да је ово процес који ће много коштати државу јер ће свим ослобођеним оптужби морати да плати одбране, судске трошкове и одштете за време неосновано проведено у притвору.

 По процени Јоловића, окривљени у овом процесу, а већина их је била у притвору, можда су провели сви укупно, кад се сабере, у притвору и петнаестак година. Било је близу 400 дана суђења,колико су током главног претреса осим окривљених и , наравно, судија, у судници провели адвокати одбране, судски помоћници, а биле су ангажоване и пратеће службе.

 -Када би тужиоци много озбиљније водили рачуна о судбини људи, када не би подлегали дневној политици, када би се професионално односили према послу, било би много мање оптужених, али квалитетно оптужених, а када кажем квалитетно оптужених, мислим оптужених на основу доказа , а не на основу конструкција. Оптужбе на основу конструкција производе невероватну штету, прво за људе који се неосновано оптуже, а потом и за државу, јер ће морати да сноси трошкове, како по основу неоснованог лишења слободе тако и за трошкове кривичног поступка и одбране. Рецимо, у овом конкретном предмету у односу на једног од окривљених од чијег гоњења је тужилац одустао у завршној фази, само трошкови одбране су износили више од 13 милиона динара или око 130 000 евра по тадашњем курсу-каже адвокат Немања Јоловић- Да не говорим о штети коју је та особа претрпела због тога што је око две године провела у притвору, коју држава такође треба да плати.

По тврдњи Јоловића, првостепени суд у конкретном случају није у самој пресуди решио о трошковима судског поступка који је до дана пресуђења трајао пуних седам година, већ је навео да ће о томе бити донето посебно решење.

Постоји, наглашава Јоловић, осим непосредне материјалне штете, далеко шири опус штете.

 -Покретањем поступка против 48 особа, угледних људи, почев од председника једног суда, судија, адвоката. Оптужен је велики број директора предузећа, власника фирми, које су после њиховог хапшења остале обезглављене па је велики број људи остао без посла. То је нови аспект штете. Процесуирање без основа угрожава углед људи против којих се покрене такав поступак, а кад се после дугог трајања оконча ослобађајућом пресудом, види се по разним реакцијама на друштвеним мрежема подељеност јавности где део мисли да су окривљени нешто искористили,али, апсолутно није то, већ једноставно Тужилаштво нема квалитетне доказе за оно што тврди. Постоји и нематеријална штета која је непроцењива и по углед државе. Рецимо, имате у овом предмету ситуацију да тужилац тужи адвоката због тога што је поднео неки акт суду, што је посао адвоката када заступа, тужи или брани, па су за овај поступак биле су заинтересоване и међународне асоцијације адвоката. Велика је нематеријална штета сваког окривљеног због линча коме су сви били изложени у средствима јавног информисања, јер се месецима и годинама на насловним странама, у ударним емисијама о окривљенима говорило као о „стечајној мафији“. Сада, после линча оптужених девет година, који су одмах на правди бога били „осуђени“, док још нису могли ништа да кажу у своју одбрану, да кажу да нису криви, непримерено тихо извештава се о пресуди којом је потврђена првостепена у ослобађајућем делу, а укинута у осуђујућем.

Случајеви попут овог кад се уништава углед људи, заиста могу да пољуљају поверење грађана у државу. Овде је један човек који је направио држави невиђену штету, окривљене у овом поступку, крстио као „стечајне мафијаше“ и то два дана пре него што је поступак и покренут, а овај поступак, иначе, нема ама баш никаве везе са стечајевима. Говорим конкретно о Млађану Динкићу за кога мислим да је уништио српску привреду и да је уништио српско банкарство јер је у једној ноћи 2. јануара 2002.године, затворио четири највеће државне банке чиме је хиљаде радника остало без посла, а отворио је широм врата страним банкама које су ову српску сиротињу огулиле кроз наводно јефтине кредите. Он је десет година водио финансије земље Србије, уништио је Службу друштвеног књиговодства, најрегулаторније тело за контролу пара и направи порески хаос у земљи Србији. Проблем је овде што се никада кривац не именује него тај кривац баца другима прашину у очи разним конструкцијама да би он остао недодирљив.

Када би неко хтео да направи озбиљну анализу свега овога, о штети од неоснованих поступака видело би се да је штета непроцењива, пре свега за државу, за углед државе, за углед правосуђа, а да и не говоримо о угледу људи који су били неосновано оптужени.

Због етикета „мафија“ који је у јавности лепљен бројним предметима и окривљенима, испала је Србија најмафајашкија земља, а да нико не зна дефинцију мафије-закључује Немања Јоловић

Пријатељи сајта