ТРИНАЕСТ ГОДИНА СТЕЧАЈА ЧЕТИРИ ДРЖАВНЕ БАНКЕ
Од јануара 2002. године када су одлуком Народне банке отворени стечајни поступци четири највеће државне банке Југобанци, Београдској банци, Беобанци и Инвестбанци, за 13 година колико трају, без икаквих наговештаја када би могли бити окончани, нанизало се подоста нула у износима којима се изражавају њихови трошкови.
Уколико од 2009. године наовамо евентуално није било битнијих осцилација у износима који су на месечном нивоу издвајани за потребе вођења стечајних поступака ових банака у ранијем периоду, од момента покретања и током првих седам година, могло би се претпоставити да је укупна сума за све четри у протеклих 159 месеци можда достигла и преко осам милијарди динара?!
Према извештајима од 31. јуна 2008 године, за Беобанку су укупни дотадашњи трошкови стечаја износили 1 316 096 913 динара, па проценом на основу тадашњег месечног просека и под препоставком да се није битније мењао, за свих 13 година долази до износа од око 2 милијарде 260 милиона динара. У случају Југобанке која је за трошкове стечаја у првих шест година издвојила 1 249 899 884 динара,а под претпоставком да су и касније наставили да се крећу у истим оквирима, за 13 година достигли би износ од 2 359 529 880 динара, не рачунајући трошкове стечајног поступака њене организационе јединице у Њујорку. Приближан износ, по истом начину процене, за 159 месеци добија се и за Београдску банку, према подацима о издвајањима за ту сврху у првој половини 2008. године, јер други-збирни за првих шест година нису изнети у извештају од 31.јуна 2008, не рачунајући трошкове стечаја њених организационих јединица у Њујорку и на Кипру. За Инвестбанку се истом рачуницом долази до процењеног износа од око милијарде и 193 милиона динара укупних трошкова у тринаестогодишњем периоду. Кад се све сабере то је, око осам милијарди и 600 милиона динара или приближно око 100 милиона евра, ако се до 2008. године рачуна по курсу од 79 динара, а од тада просечно 105 динара .То су, наравно, само претпоствке и процене.
Стечај банака које су деценијама биле стубови српске привреде и обавеза према иностранству повукли су хиљаде различитих поступака широм света у сврху утврђивања потраживања, прихода по основу акција у разним финансијским организацијама, као и дугова те њиховог коначног регулисања. Свака од банака имала је огромну имовину, у различитим потраживањима, акцијама и пласманима у другим банкама, финансијским и привредним субјектима, тако и пословним зградама, становима, одмаралиштима и другим различитим некретнинама, а ту је и покретна имовина,специфичан банкарски инвентар, намештај, уметничке слике, возила…
Још у лето сада давне 2008. године помињана је продаја зграде пословне јединице Београдске банке на Кипру у Никозији, од четири нивоа укупне површине око 900 квадратних метара, с гаражним местима за десет аутомобила,.
По званичним извештајима из 2008 године, о стечајевима у четири банке, који су достављени тадашњем Трговинском суду у Београду , банке су до јануара 2008, углавном биле исплатиле повериоце првог реда, штедише чија је потраживања по основу старе девизне штедње преузела Република Србија и радило се на формирању стечајне масе за други исплатни ред. Све четири банке су у то време водиле укупно чак око 5000 спорова у вези с пријављеним потраживањима поверилаца као и и својим од поверилаца: Инвестбанка је закључно с 30 јуном 2008. године, имала 1995 спрова по различитим основама , Беобанака пред судовима у Србији 1625 , Београдска банка 163 , а Југобанка 958 судских спорова.
-Толика комплексност носи кочнице и огромне трошкове стечајева те четири банке –изјавио је октобра 2008. године за медије судија Стево Ђурановић, у то време председник тадашњег Трговинског суда у Београду.
– Реч је и о великом комплексу потраживања не само са домаћим већ и иностраним партнерима. Само у овом суду воде се неки спорови који су започети и пре отварња стечајева ради наплате потраживања банака у иностранству. Такви поступци су покренути свуда где су се те банке појављивале у Русији , Ираку, Ирану, Кувајту, где год су се појављивале наше фирме каа носиоци посла , поготово грађевинског дела приче, где су банке давале гаранције и слично. Али питање је у ком проценуту ће моћи да буду напаћена. Окончање стечаја Београдске банке зависи пре свега од поступака ликвидације који се води на Кипру и у САД, ликивидације мешовитих банака, окончања поступака стечајних банка из система Београдске банке, Инвест банке и окончања приватизације правних лица, дужника. Слична је ситуација и са Беобанком. Не треба заборавити да је реч о значајној имовини којом располажу ове банке. Ту је и велики број парница ради утврђивања оспорених потраживања и ради наплате потраживања које су имале све ове банке у стечају. Уложени су напори ради окончања стечајних поступка али то заиста не иде на задовољавајући начи. Дуготрајност носи са собом неминовно раст трошкова стечајног поступка, а они се првобитно исплаћују. На тај начин се долази у врзино коло- што дуже траје стечајни поступак ти трошкови се не смањују- указао је још пре седам година судија Ђурановић -Скоро сва предузећа која су отишла у стечај имају контакт с овим банкама. Не треба заборавити да су деведесетих година прошлог века узимани краткорочни, енормно скупи кредити, да би се ислаћивале плате радницима. Кредит на кредит и завршена прича,стављала се хипотека на имовину предузећа. Сваки од тих стечајних дужника, барем по Београду што знам јер водимо те поступке, има не само део, већ малтене целокупну имовину под хипотеком тих банка. То су енормни дугови-рекао је Ђурановић у октобру 2008.године. Он је тада подсетио на чињенице да је држава била под тешким међународним санкцијама током деведесетих година прошлог века, што је тешко погодило привреду и довело у тешку социјалну ситуацију целокупно становништво.
-После двехиљадите, то се, сва та мука деведесетих, одједном само окренула на ову страну. Не треба заборавити у ком смо миљеу живели- указивао је својевремено Ђурановић,а на питање, да ли је када се сагледа све око стечајева четири највеће државене банке, погрешна асоцијација на ону народну „клали вола због кило меса“, у том интервјуу из 2008, дипломатски је одговорио: „У сваком случају све је производ једног несрећног времена“.
Без података за Београдску банку, збирни укупни трошкови одвојених стечајних поступка у три банке Инвест, Беобанци и Југобанци, до 30. јуна 2008, износили су 3 529 232 506 динара. Од тог износа око 2 274 000 000 динара покривено је приходима од камате на орочене депозите код пословних банака, приходима од давања у закуп пословног простора банака, наплаћеним рефундираним режијским трошковима од закупаца, а збирни тршкови све три банке који падају на терет њихове стечајне масе износе око 1 233 500 000 динара (око 14 милиона евра)
Током првих седам година тршкови стечаја „ Југобанке“ износили су 1 200 000 000 динара, од чега је 337 500 000 динара пало на терет стечајне масе, а остало покривено наплаћеним приходима од камате на орочене депозите, приходима од закупа, наплаћеним рефундираним режијским трошковима од закупаца. У “Инвестбанци” укупни трошкови стечаја, од отварања до 30 јуна 2008. , износили су 1 013 232 506 динара, при чему су приходи од закупа, орочених средстава и рефундираних трошкова највећим делом покривали трошкове стечаја, а 362 милиона динара је пало на стечајну масу. За “Беобанку”, по тадашњем извештају , укупни седмогодишњи трошкови стечаја, закључно с јуном 2008, износили су 1 316 000 000 динара , од чега је 782 милиона покривено приходима од закупа, каматама на орочене депозите, а да остатак од 534 милиона динара пада на терет стечајне масе.
У извештају из 2008 године за Београдску банку нема података о трошковима стечајног поступка за свих седам година , већ само за првих шест месеци 2008. а, како се наводи, износили су 62 303 561 динара, од чега су3 638 077,51 динара били издаци за ангажовање адвоката, вештака, као и плаћање судских такси по споровима које је банка покренула у земљи иностранству, а сви трошкови су покривени из прихода од закупа, рефундираних режијских трошкова од закупаца, камата на орочена слободна динарска и девизна средства. По извештају, за другу половину 2008, трошкови стечаја за Београдску банку били су пројектовани у износу од 78 957 000 динара.
Југобанка –Од отварања стечаја у „Југобанци“, до 30.јуна 2008, по извештају , наплатом потраживања и продајом имовине уновчена је стечајна маса од 6,1 милијарди динара. Први ред поверилаца, како се прецизира, намирен је у јануару 2008.године у потпуности , међу којима и Република Србија по основу старе девизне штедње у износу 39 075 731 евра
-Уз преглед непродатих непокретности Југобанке на дан 30.6.2008., у извештају су наведена се само три података –површина по документацији 22 056,68 квадратних метара, површина земљишта 22 313,00 квадрата, те процењена вредност у евирма на износ 28 655 376.
-На дан 30.6. 2008, Југобанка је, наводи се у извештају, имала непродате акције у 10 финансијских организација у земљи као и код Еаст Африцан Девелопмент банк Уганда , Банqуе Францо Yугославе Парис , АY БанкЛТД Лондон .
Беобанка– После покретања стечајног поступка Беобанци су поднете 3692 пријаве потраживања, а до краја јуна 2008, продајом имовине и наплатом потраживања уновчена стечајна маса у износу 13 милијаради динара, наведено је у извештају од 30.јуна 2008.године- Први исплатни ред је намирен у потпуности јануара 2008 године у износу 102 , 6 милиона евра, на основу правоснажно утврђених потраживања по основу главног дуга и припадајуће камате.
-На дан 30. 6.2008. године, грађани су по текућим рачунима имали дуговања прем Беобанци од 123 661 323 динара,а 248 303 560 динара по основу дугорочних стамбених и потрошачких кредита. У извештају се наводи да је Беобанка према повериоцима Другог исплатног реда на дан 30.6.2008, имала обавезе 201,3 милиона евра с каматом , а да је у првој половини 2008, по основу акција и удела, расподелом нераспоређене добити из 2007, „Јубмес банке“, „остварила укупну добит од 21 717 525 динара и тиме стекла нових 2 150 акција“. Расподелом нераспоређене добити Београдске берзе из 2007, Беобанци у стечају је 9.5.2008 исплаћена дивиденда 8 632 015 динара, а банка је постала власник нових акција и тако остварила добит од укупно 17 232 015 динара- пише такође у извештају из 2008. године.
-Током првих 6 месеци 2008, реализована је продаја 16 некретнина Беобанке у укупном износу 272 453 321 милиона динара, с тим да је за исте до краја јуна на рачун банке уплаћено 268 453 321 динара. Продато је 7 некретнина у Београду, две у Младеновцу, по једна у Барајеву, Сурчину, Панчеву , Споту и Обреновцу и две у Земуну. Даљим планом продаје непокретности и покретне имовине обухваћено је 21 објеката, међу којима 8 гаражних места у улици Царице Милице 2 у Београду укупно 158 квадрата , те на истој адреси сутурен, приземље, И спрат од 950,97 квадрата, пословни простор на Тргу Републике у Београду од 76 квадрата, у Заплањској улици од 162 квадрата, стан на Бежанијској коси од 46,73 квадрата, у Улици Алије Алијагића 102 квадрата, непокретност 97 квадрата у Улици Јурија Гагарина у Новом Београду, Ливница Нови Београд 36 1543, 98 квадратних метара за коју је у току укњижење, у Земуну, у Главној улици 485 квадрата, у Рајачићевој 650 квадрата, а у Улици прва пруга 1-5 688 квадрата, фарма Златарић Ваљево 8 884,74 квадрата, непокретност од 1208 квадрата у Улици Маршала Тита у Врбасу, у Ивањици у Јаворској 514 квадрата…
Инвестбанка -У случају “Инвестбанке” којој је стигло 5321 пријава потраживања поверилаца, до краја јуна 2008, је испитано 5295, по основу којих су призната потраживања у укупном износу 120 милиона евра. укључујући потраживања поверилаца првог исплатног реда. Током седам година стечаја, до краја јуна 2008, продајом имовине, наплатом и продајом потраживања, ова банка је уновчила стечајну масу око 5 милијарди 130 милиона динара и измирила 88,4 одсто признатог потраживања поверилаца првог реда по основу главнице. На дан 30.6.2008, Инвестбанка је у својим билансима имала 226 дужника, правних лица од којих је 6 јавних предузећа, у приватизационом поступку 44 дужника, у стечају и ликвидацији 35, а 111 дужника код којих се очекује приватизаија и 14 приватизованих предузећа , као и 16 банка, при чему су укупна билансна потраживања у то време износила 487 милиона евра, од чега су нешто мање од половине дугови предузећа у стечају и ликвидацији.
Београдска банка- Београдској банци су до краја јуна 2008 поднете 1302 пријаве потраживања у укупном износу 3,1 милијарде евра , али су оспорена потраживања у износу 2,40 милијарди евра. У извештају из 2008. године за Београдску банку наводи се да је у целости исплатила први ред поверилаца, и да је на дан 30.6. 2008, од правних лица и предузећа имала потраживања 991 милион евра, од тога су преко 84 посто дужници у стечају, приватизацији или неком другом облику трансформације власништва. -Београдска банка је наменски орочила своја слободна динарска и девизна средства код пословних банка и за првих 6 месеци 2008, остварила приход у износу од 134 077 963 динара. Стечајни управник се није изјаснио о још 44 пријаве које се углавном односе на пријављена потраживања поверилаца из пословања Агенције Кипар и Њујорк, што у укупном нето износу , без обрачунате камате износи 560 милиона евра. Према прелиминарном изјашњењу од овог износа могала би се признати потраживања у износу од 285, 88 милиона евра-пише у извештају из 2008. године. У информацији објављеној на сајту стечајног управника Агенције за осигурање деопозита , уз позивање на пресек стања на дан 31 децембра 2009, наведено је:“ Стечајни управник се није изјаснио за 43 пријаве потраживања поверилаца, која се углавном односе на потраживања поверилаца проистекла из пословања агенција Кипар и Њујорк, што у укупном нето износу, без обрачунате камате на дан 31.12.2009. године, износи око 600 милиона ЕУР. Према прелиминарном изјашњењу, од овог износа могла би се признати потраживања у износу од око 302 милиона ЕУР“.
ББ ИБY Никозија Кипар
За пословницу Београдске банке на Кипру ББ ИБY Никозија, у извештају од 30.јуна 2008.године наведено је да су кипарски ликвидатори поднели предлог кипарском суду за продају зграде оглашавањем и лицитацијом.
-Стечај ликвидације је отворен 7.јуна 2002, и итовремено су именовани кипаркси ликвидатори који поступак спроводе по кипарским прописма.
-Након многобројних захтева, урегенција упућених кипарским ликвидаторима, са њима и домицилним адвокатом , тек маја 2008, уобличени су и дефинисани конкретни кораци и активности које треба предузети у даљем поступку ликвидације. Одбор поверилаца Београдске банке у стечају , на седници 23.6.2008, дао је сагласност на предложени план активности. Усагласиће се ставови по питању формирања стечајне масе , да ли ће у поступку ликвидације формирати јединствена стечајна маса у Београду или ће се формирати посебна на Кипру. Сагласно томе ће се усагласити и ставови по питању места исптивања пријава потраживања– наводи се у извештају.
Јединица Београдске банке НY Агенцy у Њујорку
-Сходно америчком Закону о банка, 4.1. 2002. године (дан после отварња стечаја у Београдској банци у Србији) Superintendent of Banks of the State of New York је покренуо поступак ликвидације ББ дд НY Агенцy
-У циљу договора о мирном решењу судског спора који се води против Banking Department of State of New York, а на иницијативу америчких заступника, Управни одбор Агенције је 2.11. 2007, донео одлуку којом је прихваћена иницјатива за вођење преговора о мирном решењу судског спора. Сагласност на Одлуку Управног добора Агенције за осигурање депозита, дао је Одбор поверилаца Београдске банке Београд у стечају. Рочиште за испитивање одредбе о поравнању одржано је 18.6. 2008. године- пише у извештају
