ИЗ МЕДИЈСКЕ АРХИВЕ: КУЛТНИ ИНТЕРВЈУ ПРОФЕСОРА НЕДЕЉКА ЈОВАНЧЕВИЋА
Аутор: Дневник, 11.7.2010.
Фото: Дневник
Преузето са сајта Транспарентност Србија
У Србији готово да не прође месец а да се не открије нека нова велика корупционашка афера: само за протеклих десетак дана јавност је обавештена о мутним радњама у београдском Институту за онкологију и петљању с кредитима Фонда за развој Србије. (јули 2010. напомена)
Уз напомену да је историја пребогата примерима криминалитета „белог оковратника“, професор кривичног права Недељко Јованчевић указује да је корупција „крпељ на здравом телу“ . При томе наводи да су криминолози одавно установили утицај криминалитета на ерозију морала, на ремећење скале друштвених вредности, стварање модела „коруптивног понашања”, па чак и на повећану смртност људи…
– Криминалитет „белог оковратника“ је ескалирао у државама које пролазе транзицију. Промена економског уређења и увођење тржишног модела пословања довела је до бројних малверзација и злоупотреба овлашћења, а све са само једним мотивом: лична корист – наводи професор Јованчевић у разговору за наш лист.
Јованчевић: Код нас се сада могу чак и на улици чути коментари да смо се вратили у период такозване првобитне акумулације капитала
Зашто је транзиција толико подложна корупцији?
– Ми смо раније имали сасвим други систем економског и политичког уређења, постојала је дисциплина у области привреде и јавних служби. Али кад се тај модел распао дошло се у једно, рекао бих, хаотично стање, које није далеко од оног с почетка 18. века. Код нас се сада могу чак и на улици чути коментари да смо се вратили у период такозване првобитне акумулације капитала. То поређење није далеко од истине, али тиме се заправо само покрива безакоње, безвлашће, корупција… Имам утисак да је наше друштво период транзиције и приватизације ухватио неприпремљено. У приватизацију се требало ући осмишљено, с правичним законским моделом, и спровести је ефикасно и у кратком року. Јер што је год дуже трајала приватизација, то је била већа могућност развлачења те имовине на разне начине, низом злоупотреба, шпекулација, енормним богаћењем појединаца, а осиромашењем читавих слојева становништва
Поставља се и питање како се дошло до тога да је неко у том процесу приватизације могао да стекне огромну имовину?
– Јасно је да је приватизација спровођена неправилно и неправично јер је тадашња друштвена имовина која је била уставна категорија и у којој су сви људи имали неки удео и гарантовани интерес, дата у бесцење или продата под веома чудним околностима. Према томе, било би добро да се то покуша довести у неки ред који би имао предзнак правичности и одговорности. Грађани јасно показују да су жељни правде мада се некако увек потврди оно што је казао чувени немачки правник Јеринг: „Нема веће неправде од закаснеле правде“.
Колико корупција може да се рашири у неком друштву?
– Поменућу да је почетком 18. века у Француској корупција била страшно захватила све слојеве, сталеже и сегменте друштва. Ту се мисли на сваку врсту злоупотребе: од трговине интересима, утицаја, протежирања на разним положајима, омогућавање неког положаја или статуса код набавки или продаја, до тога да се купују дипломе по школама и универзитетима. Био је основан чак и специјални суд, али за 25 година његовог рада нису постигнути никакви резултати – иако су изрицане ригорозне казне због примања и давања мита и злоупотреба службених овлашћења. На крају је скупштина донела посебан акт о генералној амнестији свих грађана у Француској кад је реч о кривичним делима из области корупције.
Због јаке укорењености и размера тог зла дошли су до закључка да, када би пред суд извели све који су корупцијом били обухваћени, практично не би имао ко да руководи државом. Огроман број грађана би се нашао у затворима и био би паралисан рад државе. Тако су подвукли црту до дана амнестије, с тим да се од тада најстроже санкционише сваки случај. Тиме је грађанима пружена шанса да изађу из криминалног вртлога. То није био пораз државе пред делима корупције, већ напротив, промишљен потез који је дао резултате.
Да ли је Србија данас близу те Француске из 18. века?
– Немам потребне податке, нити знам да постоје нека истраживања у том правцу. Али мислим да је мање-више сваком нашем грађанину видљиво да нешто није у реду, да је корупција захватила све слојеве друштва и да се чак може рећи да је у питању масовна појава. Ситуација је таква да би држава требало да размисли да оснује неко тело које би могло да утврди до ког је степена корупција захватила друштво и да се онда изнађе најефикаснији модел да се то реши.
У нашем кривичном законодавству постоји добра основа за борбу против свих облика криминала, па и оних с елементима корупције, а убеђен сам да у друштву постоји и здраво језгро које је способно да се обрачуна с тим проблемом – само је питање модела и стратегије.
