СТЕЧАЈНИ ПОСТУПЦИ У БЕОГРАДСКОЈ БАНЦИ , ЈУГОБАНЦИ , БЕОБАНЦИ И ИНВЕСТБАНЦИ
Југобанка, једна од четири највеће државне банке, над којима су отворени стечајни поступци 3. јануара 2002. године, потражује близу 300 милиона евра од правних лица са Косова и Метохије, пише новосадски Дневник у издању од 11. арпила.
„Некада највеће државне банке Београдска, Југобанка, Беобанка и Инвестбанка, после 13 година стечаја и уновчених више од пола милијарде евра стечајне масе, до ових дана, и даље имају велике власничке уделе код бројних правних лица, стотинe хиљада квадрата некретнина различите намене и огромна потраживања, више од 300 милиона евра само од правних лица на Косову! Најближе финализовању су раније покренути поступци ликвидације над пословним јединицама Југобанке и Београдске банке у Њујорку и у Никозији над кипарском јединицом Београдске банке. Од 2013. над имовином Југобанке на територији Хрватске води се стечајни поступак пред Трговачким судом у Сплиту“, преноси овај дневни лист.
Њујорк и Кипар
„-Од 2009. године, у Америци се води посебан стечајни поступак над Југобанком- Агенцијом Њујорк, а од 2013. и над имовином Југобанке на територији Републике Хрватске пред Трговачким судом у Сплиту. Поступак у Њујорку је у фази финализације . У поступку пред судом у Сплиту одржано је једно рочиште за испитивање пријава потраживања, али је још у току ревизија пред Врховним судом Републике Хрватске против отварања тог поступка-наводи Агенција за осигурање депозита у информцији Дневнику.
„У поступку у Америци за јединицу Југобанке у Њујорку, ликвидациони управник признао је потраживања поверилаца које је оценио основаним, од којих је највеће потраживање држава сукцесора бивше СФРЈ депозити НБЈ СФРЈ, тако да се ускоро очекује деоба ликвидационе масе и намирење до 30 посто утврђених потраживања. Трошкови ликвидационог поступка за ову пословну јединицу финансирани су из њене ликвидационе масе, а Југобанка је имала трошкове ангажовања адвокатске канцеларије, ради континуиране комуникација с ликвидатором из САД.
У Америци је у завршној фази и поступак ликвидације пословне јединице Београдске банке у Њујорку који је покренут у јануару 2002. године. У Никозији је у току поступак ликвидације над пословном јединицом Београдске банке на Кипру. Кипарски ликвидатори у Службеном гласнику Републике Кипар објавили позив повериоцима да пријаве своја потраживања закључно са 26. септембром 2014. године, а још нису доставили податке о висини пријављених потраживања. И ова два поступка финансирају се из средстава ликвидационе масе јединица у Никозији и у Њујорку“, пише Дневник
„Од покретања стечаја, одлуком бивше Народне банке Југославије у јануару 2002, до ових дана, збирни трошкови стечајних поступака ове четири банке, по подацима из извештаја од 2008 године и оним свежијег датума, којима располаже наш лист, увелико су премашили 50 милиона евра са тенденцијом да, ако већ нису, достигну и девету цифру.
Током тринаест година трошкови стечаја за Беобанку крећу се око 24 и по милиона евра, приближно и за Југобанку, за Београдску банку се у одсуству прецизних информација препоставља да су око те цифре, а да су за неколико милиона мањи за Инвестбанку, а све банке су исплатиле повериоце првог реда, потраживања наших грађана за такозвану стару девизну штедњу.
Отварање стечаја над овим банакама које су имале огромну имовину у различитим врстама потраживања, пласманима, акцијама у некретнинама, повукли су хиљаде судских поступака у сврху утврђивања потраживања, а значајна је била чак и покретна имовина, сефови и други специфичан банкарски инвентар, уметничке слике, намештај, возила…
У циљу увећања стечајне масе све четири банке у стечају своја слободна новчана средства орочавају код пословних банака и улажу у Државне хартије од вредности, саопштила је Дневнику Агенција за осигурање депозита, стечајни управник банака.
Београдска банка је од отварања поступка стечаја до 31. децембра 2014. године наплатила 16,5 милијарди динара потраживања и остварила прилив од продаје имовине и власничких удела у капиталу правних лица укупно 368,4 милиона динара. На дан отварања стечаја Београдска банка поседовала је непокретности укупне површине 6.493,93 квм –наводи Агенција за осигурање депозита, на питања „Дневника“ и напомиње да је продата непокретна имовина укупне површине 906,61 квм.
Ова банка и сада поседује пословни простор од 3.705 квм у Палати „Албанија“, за који је поднето неколико захтева за реституцију, и простор од 1.882,32 квм у Сремској улици у Београду. Београдска банка је током досадашњег стечаја продала око 80 посто власничких удела, а 2005. године, у складу с решењем Трговинског суда, продат је пакет ненаплативих потраживања у проценту од 11,5% вредности. У вези трошкова стечаја Агенција не наводи износ ни за један период, али каже да је Београдска банка све трошкове стечајног поступка покривала приходима од закупа пословног простора, рефундираних трошкова и камата на орочена слободна средства. Од укупно 320 судских поступака у вези потраживања, већина до сада окончаних била је укорист банке.
Беобанка, по званичним подацима које смо добили од Агенције, од отварања стечаја по стању од 31.децембра 2014, уновчила је стечајну масу у износу од 19,43 милијарде динара, а од домаћих и страних правних лица потражује још укупно 48,84 милијарде динара. Чак 47,3 милијарде динара Беобанка потражује од правних лица која се налазе у поступку стечаја реструктурирања или приватизације. За стару девизну штедњу штедиша из Црне Горе у износу око 251,8 хиљада евра, извршена је резервација средстава, а исплата ће бити обављена након договора и усаглашавања свих дуговања и потраживања Републике Србије и Републике Црне Горе. Беобанка је такође у истом периоду остварила приход од 2,97 милијарди динара од рентирања непродате имовине, камата на орочена слободна новчана средства и рефундације разних трошкова. Продаја преостале покретне и непокретне имовине Беобанке у стечају је отежана због економске кризе и стања на тржишту. Тако је, наводи као пример Агенција за осигурање депозита, продаја фабричког комплекса Ливница-Нови Београд двапут оглашавана за продају, али продаја није реализована, а није било заинтересованих ни за куповину пословног простора у Царице Милице у Београду. У вези утврђивања потраживања укупно је покренуто око 14.500 поступака од којих је око осамдесет посто оконачано у корист банке, а тренутно се води 1.397 пред судовима у Србији. Највећи спорови су против дужника банке који су у стечају, компанија Клуз, ИКЛ, БТЦ, а у току је 977 извршних поступака против дужника правних и физичких лица.
Беобанка је поседовала 86.856,20 квм пословног простора, 2.784,75 стамбеног, туристичко рекреативне објекте површине 2.855,90 квм и 134.064 квм грађевинског и пољопривреног земљишта. Од 226,7 хиљада квадратних метара различитих непокретности до сада је продато 98,49 хиљада квадрата. Беобанка је продала 50 посто укупних власничких удела које је имала код домаћих и мешовитих банака и финансијских институција, а 25 посто од укупног броја удела које је имала компанија. Беобанка је у складу са решењем Трговинског суда у Београду, 31. маја 2005. године, путем тендера продала своја ненаплатива потраживања од 2 673 531 827 динара за 312 647 361 динара. Укупни трошкови стечајног поступка Беобанке од покретања пре тринаест година, износе око 2,14 милијарди динара и у потпуности се покривају оствареним приходима.
Инвестбанка је на крају 2014. године имала стечајну масу око 71 милијарди динара у потраживањима од правних и физичких лица, књиговодственој вредности акција и удела, процењеној вредности непродатих некретнина и књиговодствених вредности осталих основних средстава и опреме. Стечајни управник Агенција за осигурање депозита наводи да се не може предвидети брзина завршетка активности стечајног поступка Инвестбанке.
-У делу послова по основу старе девизне штедње грађана из бивших република СФРЈ-прецизира Агенција- тек предстоји доношење Закона о регулисању начина и рокова исплате. У вези послова с правним лицима, после укидања статуса предузећа „у реструктурирању“, очекује се покретање стечајних поступака или учествовање у плановима за реорганизацију предузећа, од којих банка има велика потраживања.
-Такође је важна чињеница да није продата целокупна имовина банке, како у Републици Србији, тако и у бившим републикама СФРЈ. Још нису завршени ни велики спорови, што утиче на формирање стечајне масе. Инвестбанка је имала укупно и до 3.500 покренутих спорова у вези потраживања.
– Спорови су се водили у Словенији, а окончани су упутом на потраживање у поступку сукцесије. У Хрватској су још у току покушаји повраћаја имовине-некретнина, у Босни и Херцеговини воде се четири парнице по основу потраживања од те државе, као и покушаји продаје преосталих некретнина, које нису у државини банке. Тренутно је у току још око 1.500 активних предмета-прецизира Агенција- На дан отварања стечајног поступка Инвестбанка је на 193 локације имала око 65.000 квм пословног простора на територији Србије са покрајином Косово и Метохија, али и у Босни и Херцеговини, Хрватској и Словенији.
Током стечајног поступка продато је око 59.000 квм пословног простора и остварен прилив од близу 42 милиона евра. Међу продатим простором се налазе и спортско-рекреативни центри на Копаонику, у Катићима и у Гроцкој. У поступцима извршења, Инвестбанка је, нарочито у последње време, суочена с проблемом додељивања имовине која се у судским или стечајним поступцима не може продати, што -указује Агенција- отежава стечајни поступак и повећава трошкове стечаја због обавезе укњижбе, обавеза плаћања пореза на пренос и пореза на имовину, и покушаја поновне продаје стечене имовине.
Од 2002. до краја 2014. године Инвестбанка у стечају остварила је укупан приход од око 9 милијарди 375 милиона динара, од тога око 494 милиона динара по основу орочених средстава. Поред тога, остварени су приливи и по основу закупа, рефундације трошкова и дивиденди од око 743.678.812 динара. Укупно су остварени приливи од око 84,3 милиона евра. Инвестбанка има акције у још 14 правних лица, књиговодствене вредности 287.238.044 динара, али нису све подобне за продају, с обзиром на то да нису на Централном регистру хартија од вредности. Инвестбанка има и 2.599 акција у Јубмес банци. Просечни месечни трошкови стечајног поступка Инвестбанке, како је навела Агенција у информацији Дневнику, износе до 5 милиона динара. Иначе, наш лист је 2008. године имао увид у извештај о стечају у Инвестбанци до јула те године, у којем је изнет податак да је Инвестбанка од 2002. до 31. јуна 2008. године, имала укупне трошкове стечајног поступка око милијарду и 126 милиона динара.
Југобанка, по подацима које смо 9. априла добили од Агенције за осигурање депозита, уновчила је стечајну масу у укупном износу 8,3 милијарди динара.
Значајни приходи остварени су од продаје учешћа у капиталу правних лица у износу од 1,4 милијарди динара.
-Има проблема-наводи Агенција- у регулисању дугова правних лица с територије Косова и Метохије од којих Југобанка потражује близу 300 милиона евра. Велики је број дужника предузећа у реструктурирању- 30, у стечају и ликвидацији 53 и осталим статусима 54, против којих се спроводе извршни и други поступци.
-Потраживања од дужника с територије Републике Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније износе преко 250 милиона евра и без договора држава сукцесора бивше СФРЈ о спровођењу Споразума о сукцесији (Анекс Г), не постоји могућност наплате тих дуговања и регулисање статуса имовинских права-објашњава Агенција за осигурање депозита. Од дана покретања стечајног поступка, укупно је вођено 3.210 судских поступака, од тога 91 пред судовима у иностранству. Окончано је 128 спорова укупне вредности око 360 милиона евра, при чему су у корист Југобанке утврђена потраживања од 256 милиона евра, а у корист поверилаца 104 милиона евра. У току је још 7 поступака вредности 80 милиона евра. Тренутно Југобанка води 998 поступака пред различитим судовима у Србији. Пред иностраним судовима, у току је 68 судских поступака: 35 у Хрватској, 1 у Македонији, 21 у Црној Гори и 11 поступака у Босни и Херцеговини. На почетку стечајног поступка Југобанка је поседовала 124 објекта укупне површине од 64.524 м2 на више локација у Србији, Црној Гори и у Хрватској, одмаралишта у Дубровнику, на Крку и на Хвару. У току стечаја продато је 108 објеката укупне површине 51.550 квм, укључујући одмаралиште у Дубровнику. Остало је непродато 16 објеката, укупно 12.974 квм, међу којима и објекти у Хрватској на којима се Република Хрватска уписала као власник, због чега се воде судски спорови. Банка је била власник 45 посто дела одмаралишта на Копаонику, које је продато 2013. године Републици Србији. И Југобанка је 2005. године, у складу са решењем Трговинског суда у Београду, продавала своја ненаплатива потраживања јавним тендером од 24 дужника у бруто износу од 241 милиона динара наплаћено је 28,2 милиона динара. У периоду 2002 – 2014. године, од укупних трошкова стечајног поступка Југобанке, како је „Дневнику“ навела Агенција, на терет стечајне масе односи се 469,1 милион динара, односно 18,9 одсто укупних трошкова. Остатак је покривен приходима од закупа, рефундацијама плаћених трошкова и приходима од камата на орочена средства од уновчене стечајне масе.“
Извор: „Дневник“, дневни лист
