Фото: Албум породице Арамбашић
Прeсудом Првог основног суду у Београду, објављеном 23. јануара, лекарке Гинеколошко акушерске клинике (ГАК) београдског Клиничког центра Вера Миленковић и Гордана Милетић, неправоснажно су осуђене на по две године затвора по оптужбама за „несавесно лечење“ Љиљане Арамбашић (18) која је 2002. године умрла од последица запаљења слепог црева.
Ослобођени су оптужби Милош Радовић, Србољуб Милићевић и Александар Јовановић, такође лекари ГАК-а београдског Клиничког центра.
Трагичан случај Љиљане Арамбашић тако је добио нови, други по реду, судски епилог, после поновљеног суђења,а неправоснажном пресудом обема осуђеним лекаркама изречена је и мера забране обављања делатности у трајњу две године.
По чињеницама утврђеним током поступка, осамнаестогодишња Љиљана Арамбашић из Београда , због јаких болова у стомаку јавила се 15. фебруара 2002. године у београдски Ургентни центар, а дежурни хирург је проценио да су тегобе гинеколошке природе и послата је у Гинеколошко акушерску клинику (ГАК) , где јој је одређена терапија лечења антибиотицима. Са гинекологије су Љиљану, после пет дана, 20. фебруара 2002. године, пошто је непрекидно вриштала ,упутили у Институт за неуропсихијатријске болести „Лаза Лазаревић“, а стручњаци су одмах закљичили да она није пацијент за њих и одвезли су је у Ургентни центар. Због високе температуре, девојка није примљена у Ургентни центар, већ је упућена у Институт за инфективне и тропске болести, где је убрзо након пријема умрла , после поноћи 21. фебруара 2002. године.
Судскомедицинским вештачењем је утврђено да је Љиљана „умрла од сепсе која је наступила услед запаљења перфорацијом слепог црева“.
У оптужници по којој је суђено лекарима, изнета је сумња да девојци после хоспитализовања „није пружен одговарајући медицински третман“, а поједини лекари се сумњиче да „нису успели да поставе дијагнозу запаљења слепог црева“.
Сви лекари су негирали оптужбе и тврде да су поступали професионално, савесно, поштовали стручне процедуре и да док се лечење пацијенткиње одвијало под њиховим надзором није било пропуста.
Након прецизирања оптужнице, пре четири месеца, Прво основно јавно тужилаштво одустало је од оптужби у односу на лекаре Радовића, Милићевића и Јовановића, али је њихово гоњење преузела и наставила у истом поступку породица Арамбашић, односно пуномоћник оштећених.
Суђење је поновљено пошто је Апелациони суд у Београду ,пре три године, укинуо првостепену пресуду из 2012. године којом су били осуђени на по две године затвора лекари Милош Радовић, Вера Миленковић и Гордана Милетић, а ослобођени оптужби Србољуб Милићевића и Александар Јовановић.
Одлуком Апелационог суда наложено је да се у поновљеном поступку утврди какве су дужности лекара у вези обиласка и прегледа пацијента, какве су дужности лекара и медицинског особља за време дежурства и у чему се те обавезе састоје. Ово је иначе један од најдужих кривичних поступака у нашем правосуђу који од почетка истраге траје пуних петнаест година. Само истрага у овом случају трајала је дуже од четири године,а оптужница је подигнута у новембру 2006. године. Прво суђење у првом степену почело је 15. јануара 2008, а окончано је у априлу 2012, после четири године . Током првог поступка у предмету су, од подизања оптужнице, поступала четири председника већа.
Другостепени поступак у ком је одлучивано о жалбама јавног тужиоца и бранилаца на првостепену пресуду, трајао је скоро две године.
Поновљено суђење почело је у мају 2014 године,а наредне године, тадашњи главни судија, пети по реду, прешао је у јавне бележнике, па је суђење практично почело тек у новембру 2015 године, након што је предмет преузео судија Горан Рамић који га је и пресудио.
Сада предстоји поступак пред Апелационим судом, по жалбама на првостепену пресуду.
Суђење је окончано 19. јануара пошто су завршне речи изнели сви учесници у поступку, два тужиоца, Прво основно јавно тужилаштво и оштећена породица Арамбашић која преко пуномоћника, адвокатске канцеларије Матић, гони троје лекара од којих је одустало јавно тужилаштво, а на другој страни завршне речи изнели су браниоци оптужених лекара Вере Миленковић, Гордане Милетић, Милоша Радовића, Србољуба Милићевића и Александра Јовановић, као и сами окривљени .
-Трагична судбина каква је задесила Љиљану Арамбашић иако су симптоми слепог црева препознатљиви у сваком тренутку, а лечење је рутинска интервенција, непојмиво је да се догоди у цивилизованом свету- рекао је адвокат Борко Растовић из адвокатске канцеларије Матић, која је пре четири месеца као пуномоћник оштећене, наставила и гоњење лекара Милоша Радовића, Србољуба Милићевића и Александра Јовановића, након што је Тужилаштво одустало од оптужби против њих.
Растовић је истакао да је Љиљана била веома млада и здрава девојка и да би, да јој је пружена адекватна лекарска помоћ, још дуго могла буде радост и ослонац својим најмилијима, мајци и сестри.
-Љиљана је умрла у најгорим, најстрашнијим боловима које човек не може ни да замисли – казао је Растовић и додао да пресуда у овом трагичном случају треба да буде опомена свим лекарима.
Пуномоћник оштећене адвокат Миодраг Матић је после првог суђења, у априлу 2012 године, изнео завршну реч која се још памти.
-Љиљани која је умрла у најтежим боловима због упале слепог црева шест дана након што је примљена у Клинички центар, није била пружена никаква медицинска помоћ. У Србији, међутим, постоји мишљење да су лекари безгрешни,а лекари тврде да су све учинили и да је пацијент умро јер је бог тако хтео -истакао је тада Матић
Поступајући заменик првог основног јавног тужиоца, у завршној речи је, наводећи да „сматра да су докази изведени током суђења потврдили оптужбе о пропустима“ у случају окривљених лекарки Вере Миленковић и Гордане Милетић и затражио да суд обе огласи кривим и изрекне им затворске казне .
Сви окривљени лекари остали су при својим одбранама у којима негирају одговорност.
Браниоци свих окривљених, тврдећи да оптужбе нису доказане, позвали су суд да поклони веру тврдњама и доказима одбране да су лекари поступали савесно и одговорно и да нису криви за трагичан исход.
-Боље је ослободити стотину кривих него осудити једног невиног- казао је адвокат Владимир Петровић, бранилац докторке Вере Миленковић.
Извор: Дневник, Н1 и агенције
