Колико нам добро иде…

Коначно је стигла на ред и нова доза поскупљења струје. Влада нерадо предузима такав потез, али мора јер и то је доказ да смо стамено на европском путу и само што нисмо стали барабар, раме уз раме, с нашим европским партнерима уз несебичну подршку америчких пријатеља.

Да ли у вези са тим или све већом гужвом око ћупа, упркос историјски добрим резултатима у свим областима, и у последње две године нема шта није поскупело, од пдв-а надаље, а неке неизбежне животне ставке и по неколико пута.

Прошлогодишње повећање пореза на имовину за 80 одсто показало се недовољно па је у Београду поново повећан и за ову годину због чега је негодовало Удружење синдиката пензионера Србије.

„После неуставног смањења плата и пензија свим категоријама грађана чији су приходи већи од 25.000 динара, доношења неуставног Закона о извршењу и обезбеђењу којим је додатно угрожен њихов положај и унет страх од принудне наплате потраживања без икаквог обавештења, суочавамо се са новим наметом који прети да читаве породице завије у црно и доведе до просјачког штапа“, навео је синдикат, а пренела  РТВ Војводине.

Увођењем јавнобележеничког система драстично су поскупеле таксе за овере и остале правне ствари које су из надлежности суда пренете јавним бележницима, што је све заједно лане имало за последицу штрајк адвоката који је трајао око шест месеци, све до краја јануара ове године. Нови тарифни систем за Бус Плус у Београду од 1. фебруара додатно је поскупео градски превоз иако је и пре тога био папрено скуп за категорије грађана које га користе. Од марта је гас за домаћинства скупљи за 5,6 одсто, а 13 одсто за потрошаче на мрежи Србијагаса. Почетком 2015. поскупело је грејање, а порасли су и рачуни за Инфостан. Од априла скупље су и цигарете- 6,45 одсто најјефтиније, а најскупље око 3,45 одсто. Крајем децембра 2014. поскупеле су многе животне намирнице: млеко и млечни производи за 1,5 до 2,5 одсто, а више су и цене меса, кафе, поврћа, воћа, производа из кућне хемије. Поскупео је школски прибор, гардероба, обућа… Увис је отишла и цена огрева. У току 2014. највише је порасла цена регистрације аутомобила, полиса осигурања при регистрацији возила поскупела је око 45 одсто за све категорије. Телеком Србија је месечну претплату за фиксну телефонију повисио са  516 на 659 динара. Скупље је и одржавање гробних места, а закуп гробних места у Београду је поскупео 25 одсто.

Нису само поскупљења ударила на све плиће џепове: многи који имају срећу да раде, поготово у реалном сектору, примају минимлац, а већина знатно мање од колега у државним службама и након што су им смањене плате у оквиру мера штедње.

Најминималнији минималац

„У Србији је од априла 2012. до краја 2014. године минимална зарада без пореза и доприноса износила 115 динара по радном сату. По владиној одлуци, нето минимална цена рада за период јануар–децембар 2015. године је 121 динар по радном сату.Нето износ минималне зараде у Србији исплаћене у јануару био је 21.296 динара за 176 радних сати, а за фебруар 19.360 динара за 160 радних сати, без обзира за који претходни месец се исплаћује.За минималну зараду у Србији исплаћену у јануару могло је да се купи око 174 евра.

У Србији минимална цена радног сата сада се креће око једног евра, у Луксембургу 11 евра, Француској 8,28 а у Немачкој 7,72“, објавила је Политика у издању за 28. фебруар ове године.

Крајем 2013. године, лист 24 сата објавио је да су „плате у јавном сектору током пет година кризе константно расле“.

„Према подацима Министарства финансија, од марта  2012. године, зараде у јавном сектору су порасле за 2.100 динара, а од почетка 2011. за скоро 10.000 динара. Просечна зарада у земљи истовремено је благо расла, док су плате у приватном сектору падале. Власници приватних предузећа и предузетници континуирано су и отпуштали запослене.

Традиционални пример добро плаћених радника јесу државне агенције у којима је просечна плата око хиљаду евра. Према подацима у које је “24 сата” имао увид, бруто плате 314 радника у Агенцији за приватизацију коштале су државу у јулу 52 милиона динара. Толики буџет имало је и Министарство за рад, али за укупно 590 људи запослених у министарству, те Управи за родну равноправност, Инспекторату за рад и Управи за безбедност на раду. Сваки запослени у Агенцији за приватизацију просечно је примао 164.000 бруто, а истовремено су у Министарству за рад и Министарству енергетике примали по 88.000 динара- објавио је децембра 2013. овај дневни лист.

Од пре годину и по незапосленима је условљено право на бесплатно здравствено осигурање, а субвенције за самозапошљавање које држава додељује износе 160.000 динара или 200.000 динара за незапослене са инвалидитетом, ради оснивања радње, задруге или другог облика предузетништва и уз то су за та скромна средства прописани практично немогући  услови.

На све невоље ударила је и права поплава административних грешака приликом преписа података у нове евиденције, што грађанима причињава бројне проблеме и трошкове бесмислених поступака исправке нетачних података, због чега некад морају да воде и управне спорове или чак да доказују да су живи. Уместо да трошкове исправке плате државни органи и установе чије су бирократе и починиле административну грешку. Све воња и на нешто више од пуке  случајности, на причу „додеравања јарца“ зарад пуњења ћупа.

Срећна околност је да принадлежности важних почињу да пристижу европски просек, а изгледи  да га можда и достигну и престигну још су нејасни, јер те тенденције једноставно су неухватљиве још од времена кад је скупштински Административни одбор 2005. године удвостручио плате посланицима. Остали који су се томе противили, били су немоћни као и касније кад су исто предузимали и други нанизани око ћупа, поготово ћупски крем.

Поскупљење струје последично би могло да повуче нови круг свега осталог у потрошачком ланцу, али с обзиром на велику одговорност којом се поступа према грађанима, поготово социјално најугроженијима, то ће, уколико се уопште деси, вероватно бити минимално, незнатно. Да и не осете.

Што кажу, срамота, колико нам добро иде.

Пријатељи сајта