Konačno je stigla na red i nova doza poskupljenja struje. Vlada nerado preduzima takav potez, ali mora jer i to je dokaz da smo stameno na evropskom putu i samo što nismo stali barabar, rame uz rame, s našim evropskim partnerima uz nesebičnu podršku američkih prijatelja.
Da li u vezi sa tim ili sve većom gužvom oko ćupa, uprkos istorijski dobrim rezultatima u svim oblastima, i u poslednje dve godine nema šta nije poskupelo, od pdv-a nadalje, a neke neizbežne životne stavke i po nekoliko puta.
Prošlogodišnje povećanje poreza na imovinu za 80 odsto pokazalo se nedovoljno pa je u Beogradu ponovo povećan i za ovu godinu zbog čega je negodovalo Udruženje sindikata penzionera Srbije.
„Posle neustavnog smanjenja plata i penzija svim kategorijama građana čiji su prihodi veći od 25.000 dinara, donošenja neustavnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim je dodatno ugrožen njihov položaj i unet strah od prinudne naplate potraživanja bez ikakvog obaveštenja, suočavamo se sa novim nametom koji preti da čitave porodice zavije u crno i dovede do prosjačkog štapa“, naveo je sindikat, a prenela RTV Vojvodine.
Uvođenjem javnobeleženičkog sistema drastično su poskupele takse za overe i ostale pravne stvari koje su iz nadležnosti suda prenete javnim beležnicima, što je sve zajedno lane imalo za posledicu štrajk advokata koji je trajao oko šest meseci, sve do kraja januara ove godine. Novi tarifni sistem za Bus Plus u Beogradu od 1. februara dodatno je poskupeo gradski prevoz iako je i pre toga bio papreno skup za kategorije građana koje ga koriste. Od marta je gas za domaćinstva skuplji za 5,6 odsto, a 13 odsto za potrošače na mreži Srbijagasa. Početkom 2015. poskupelo je grejanje, a porasli su i računi za Infostan. Od aprila skuplje su i cigarete- 6,45 odsto najjeftinije, a najskuplje oko 3,45 odsto. Krajem decembra 2014. poskupele su mnoge životne namirnice: mleko i mlečni proizvodi za 1,5 do 2,5 odsto, a više su i cene mesa, kafe, povrća, voća, proizvoda iz kućne hemije. Poskupeo je školski pribor, garderoba, obuća… Uvis je otišla i cena ogreva. U toku 2014. najviše je porasla cena registracije automobila, polisa osiguranja pri registraciji vozila poskupela je oko 45 odsto za sve kategorije. Telekom Srbija je mesečnu pretplatu za fiksnu telefoniju povisio sa 516 na 659 dinara. Skuplje je i održavanje grobnih mesta, a zakup grobnih mesta u Beogradu je poskupeo 25 odsto.
Nisu samo poskupljenja udarila na sve pliće džepove: mnogi koji imaju sreću da rade, pogotovo u realnom sektoru, primaju minimlac, a većina znatno manje od kolega u državnim službama i nakon što su im smanjene plate u okviru mera štednje.
„U Srbiji je od aprila 2012. do kraja 2014. godine minimalna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 115 dinara po radnom satu. Po vladinoj odluci, neto minimalna cena rada za period januar–decembar 2015. godine je 121 dinar po radnom satu.Neto iznos minimalne zarade u Srbiji isplaćene u januaru bio je 21.296 dinara za 176 radnih sati, a za februar 19.360 dinara za 160 radnih sati, bez obzira za koji prethodni mesec se isplaćuje.Za minimalnu zaradu u Srbiji isplaćenu u januaru moglo je da se kupi oko 174 evra.
„Prema podacima Ministarstva finansija, od marta 2012. godine, zarade u javnom sektoru su porasle za 2.100 dinara, a od početka 2011. za skoro 10.000 dinara. Prosečna zarada u zemlji istovremeno je blago rasla, dok su plate u privatnom sektoru padale. Vlasnici privatnih preduzeća i preduzetnici kontinuirano su i otpuštali zaposlene.
Tradicionalni primer dobro plaćenih radnika jesu državne agencije u kojima je prosečna plata oko hiljadu evra. Prema podacima u koje je “24 sata” imao uvid, bruto plate 314 radnika u Agenciji za privatizaciju koštale su državu u julu 52 miliona dinara. Toliki budžet imalo je i Ministarstvo za rad, ali za ukupno 590 ljudi zaposlenih u ministarstvu, te Upravi za rodnu ravnopravnost, Inspektoratu za rad i Upravi za bezbednost na radu. Svaki zaposleni u Agenciji za privatizaciju prosečno je primao 164.000 bruto, a istovremeno su u Ministarstvu za rad i Ministarstvu energetike primali po 88.000 dinara- objavio je decembra 2013. ovaj dnevni list.
Od pre godinu i po nezaposlenima je uslovljeno pravo na besplatno zdravstveno osiguranje, a subvencije za samozapošljavanje koje država dodeljuje iznose 160.000 dinara ili 200.000 dinara za nezaposlene sa invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva i uz to su za ta skromna sredstva propisani praktično nemogući uslovi.
Na sve nevolje udarila je i prava poplava administrativnih grešaka prilikom prepisa podataka u nove evidencije, što građanima pričinjava brojne probleme i troškove besmislenih postupaka ispravke netačnih podataka, zbog čega nekad moraju da vode i upravne sporove ili čak da dokazuju da su živi. Umesto da troškove ispravke plate državni organi i ustanove čije su birokrate i počinile administrativnu grešku. Sve vonja i na nešto više od puke slučajnosti, na priču „doderavanja jarca“ zarad punjenja ćupa.
Srećna okolnost je da prinadležnosti važnih počinju da pristižu evropski prosek, a izgledi da ga možda i dostignu i prestignu još su nejasni, jer te tendencije jednostavno su neuhvatljive još od vremena kad je skupštinski Administrativni odbor 2005. godine udvostručio plate poslanicima. Ostali koji su se tome protivili, bili su nemoćni kao i kasnije kad su isto preduzimali i drugi nanizani oko ćupa, pogotovo ćupski krem.
Poskupljenje struje posledično bi moglo da povuče novi krug svega ostalog u potrošačkom lancu, ali s obzirom na veliku odgovornost kojom se postupa prema građanima, pogotovo socijalno najugroženijima, to će, ukoliko se uopšte desi, verovatno biti minimalno, neznatno. Da i ne osete.
Što kažu, sramota, koliko nam dobro ide.
