Александар Цвејић: Србија треба да се понаша као нормална држава

АЛЕКСАНДАР ЦВЕЈИЋ: О “КОСОВСКИМ ПОТЕРНИЦАМА”

Специјални међународни суд који ће се бавити извршеним ратним злочинима на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године требало би да буде основан средином ове године, а најчешће се помиње да ће седиште суда бити у Холандији.

Убрзање припрема за оснивање суда могло би се очекивати пошто је у фебруару Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио предлог резолуције којим се, поред осталог, од власти у Приштини тражи да се снажно посвете формирању специјалног суда за ратне злочине са седиштем изван Косова. Допринос ширем контексту за разматрање различитих питања дала је и расправа приликом усвајања предлога резолуције, а агенција „Бета“ јавила је да је само независни француски посланик Емерик Шопрад био против овог документа зато што се нигде не спомиње да су Албанци починили злочине над Србима и да је у тој покрајини извршено етничко чишћење Срба, будући да више од 200.000 српских избеглица не може да се врати у своје домове. На то му је, наводи агенција, аустријска посланица „Зелених“ Улрике Луначек, која је известилац ЕП за Косово и припремила је нацрт резолуције, узвратила да треба разумети шта се догодило на Косову, будући да је, како је напоменула, режим бившег српског председника Слободана Милошевића такође починио злочине над Албанцима.

Кад је пре неколико дана обелодањена црвена Интерполова потерница расписана на основу налога Еулекса за председником Одбора за контролу служби безбедности Скупштине Србије Момиром Стојановићем, некадашњим начелником безбедности Приштинског корпуса српске војске и још 16 особа, због процеса пред судом у Ђаковици у којем се сумњиче за ратни злочин над цивилним становништвом на Косову и Метохији, јавност је велику пажњу посветила тренутку у ком се појавила.

Адвокат Александар Цвејић, који је својевремено радио у Канцеларији УН у Београду, сматра да „потернице против Стојановића и осталих, нису случајно дошле у овом тренутку и могу се посматрати, с једне стране, као ‘анестетик’ за унутрашњополитичку расправу на Косову пошто они треба да прогутају горку пилулу оснивања тог суда иако су тврдили да ОВК није чинила ратне злочине, већ да су ратни злочини искључиво, ваљда екслузивни домен државе Србије“.

Шта није анестетик?

-То, са друге стране, јесте својеврстан притисак на Србију, а довољно је да кажем да у том смислу обраћате пажњу на то како се међународна заједница, да не кажем европске државе, односила према потерницама које је расписивала Србија. Подсетимо се на случај Ејупа Ганића, још понеке, да не говоримо о Харадинајима и сличнима, дакле, на веома озбиљне оптужнице које су решаване тако што или нису поступали, или су чак појединцима говорили да се налазе на оптужници, да их Србија тражи, да постоји потерница расписана преко Интерпола, буквално их упозоравали на оптужење од стране Србије. Укратко, према потерницама које је расписивала Србија преко Интерпола, тим, условно речено, високопрофилним где су умешани политичари са Косова или БиХ који су у прилично добрим односима са појединим моћним државама на западу, у тим поступцима су се државе које су их наводно заустављале, понашале као њихови адвокати. Србија је с једне стране, до сада понижавана више пута, а сада, са друге стране, како изгледа, моћи ће да се заустављају по границама људи који раде на озбиљним фунцијама у овој држави. Тиме треба да се бави Србија као држава. Не знам на који начин ће то да изведу, јер у последњих добрих петнаестак година, не видим ништа сем снисходљивости спрам такозване међународне заједнице. Ми смо до сада урадили све што смо требали и што нисмо требали, а што смо на неки начин морали, јер нам је неко рекао да морамо. Мислим да је дошло крајње време да једном засвагда та прича мора да се пресече-или ће Србија бити третирана као једна нормална држава, или неће. А да би Србија била третирана као нормална држава, треба да се понаша као нормална држава. Онај скандал који смо доживели са Ганићевим пуштањем у Лондону је врх врхова приче о потерницама и озбиљном схватању свега. Доживели смо да нам судија у Лондону у одлуци о захтеву Србије за изручење Ганића по потерници Србије, каже да је српско Тужилаштво за ратне злочине или нестручно или политички инструментализовано. Шта ја о томе мислим то је друга ствар, али да ми то доживимо, прогутамо, и да и дан данас то тужилаштво остане да функционише у неизмењеном статусу, а Ганић да путује по свету као слободан човек, то је стварно тешки нонсенс. Све што смо ми расписали икада игде, а односи се на ратне злочине над Србима или припадницима Војске ЈНА, тако нешто није процесуирано, нити је на озбиљан начин разматрано, а нама ће сад да ваде један по један из рукава, јуче начелника Генералштаба, данас посланика и председника Одбора за безбедност, сутра, откуд знам, манекенке, немам појма шта већ више могу да смишљају, али то већ хвата силног маха и мислим да једном мора да буде пресечено. Да сам ја, фигуративно да се изразим, на месту Србије, обавестио бих све чланице Интерпола као и Еулекс да у случају да се и убудуће појављују овакве потернице и да док се потерница према Момиру Стојановићу и осталим људима за којима су расписане, одмах не повуче, да Србија неће више сарађивати са Интерполом ни на који начин. Да то буде речено на врло озбиљан и документован начин из два разлога:прво што се по српским потерницама не поступа, односно, појављује се нека трећа непозната сила да решава то на тај начин да се не поступа, а истовремено се српски држављани гоне на све стране, мимо закона, мимо доказа и са врло сумњиво расписаним потерницама. Према томе, Србија једном за свагда мора да каже- или уједначите критеријум да се држимо онога што смо сви заједно потписали или заборавите потпуно на сарадњу Србије по било ком основу. Хвала лепо, довиђења.

Постоји ли могућност да Србија тражи да преузме предмет Момира Стојановића и сличне?

Србија је пре свега направила невиђени гаф кршећи свој Устав, о чему Уставни суд има другачије мишљење, које сад не бих коментарисао. Србија је, кршећи свој Устав, комплетно правосуђе на Косову предала у руке трећој непријатељској страни. По мом мишљењу, то је горе од било чега. Све ово што нам се сада дешава, ми смо заслужили. Прочитајте Бриселски споразум још једном и ако може нек се изјасни министар правде по ком споразуму уопште неки органи са Косова расписују било какве потернице против наших држављана. Чим буде министар дао такво објашњење ја ћу да га прихватим.

Може Србија да тражи шта хоће, може и сама да гони Момира Стојановића. Али будите убеђени да следи нова игра да се укине универзална надлежност српских судова, оно што постоји у мноштву других земља. На захтев Хрватске сада ће да иде притисак, јер они штите своје, за разлику од Србије.

Потпис међународних органа на Косову требало би да гарантује квалитет поступања у покренутим процесима

-Ја просто не могу довољно да изразим своје гнушање спрам квалитета рада такозваних међународних органа на Косову. Готово да сам убеђен да кад би се основао суд ОВК којем би председавао судија ОВК и тужиоци да буду из ОВК, да би Срби доле могли да имају више фер суђење него сад. То је под један. Под два, просто је невероватно, не могу да објасним колико је нестручно писање самих оптужница, на колико се ниском нивоу правнотехничком спроводе поступци доле. То све траје, даје се привид неког поступања у складу са правом, да не помињем овај случај са Оливером Ивановићем, па још гомиле других и горих случајева. Људи се тамо хапсе на “мајке ми, јесте тај урадио кривично дело”, и хапшење, притвор и тако даље. То траје већ годинама.

Без обзира на то што се уз будући међународни суд готово увек помиње извештај известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК, је ли (не)реално да међу првим заправо буду поступци попут „предмета Стојановић“?

-Будите убеђени да ће први бити Србин, а ако не буде први, онда ће следећих петнаест после првог бити Срби. Тај нови суд се оснива у време када Хашки трибунал престаје да ради, кад већ има излазну стратегију, тачно је речено који предмети се завршавају и после тога тај суд престаје да постоји. Ово све изгледа као да се отвара нека нова прича, да се отвара мини Хашки трибунал и онда ће повремено да ваде понеку локалну сеоску барабу из реда Албанаца коме ће као да суде за неки поступак, а за то време ће вероватно да дижу силне оптужнице против команданата наше војске, високих функционера полиције, против људи који се сада баве политиком, против људи који се баве бизнисом, доктора и озбиљних људи који би се некада можда вратили на Косово. То ће бити даљи наставак етничког чишћења и притиска на Србију да то прихвати. Притом Харадинај, Чеку и слични немају чега да се плаше.

Може ли Србија да одбије изручење својих државаљана том новом суду?

Србија је то требала да уради и према Хашком трибуналу, а камоли према тако неким новим ад-хок судовима које оснива бога питај ко. Подсећам, међутим, да се Милошевић бусао да неће да сарађује са Хашким трибуналом па је изручен Дражен Ердемовић, припадник војске босанских Срба, који је у Хагу закључио споразум са Трибуналом, признао убиство 150 људи, добио за то 5 година затвора, а завршио као добро удомљени заштићени сведок. Дакле, од тог момента, иде ланац једног заиста скандалозног понашања наших државних функционера који се упуштају у трговину са међународном заједницом на најгори могући начин. Боље је да смо ми процесуирали све за шта постоји доказ, него што смо пустили да се на такав начин људи с нама поигравају.

Ј.Ј.

Пријатељи сајта