Aleksandar Cvejić: Srbija treba da se ponaša kao normalna država

ALEKSANDAR CVEJIĆ: O “KOSOVSKIM POTERNICAMA”

Specijalni međunarodni sud koji će se baviti izvršenim ratnim zločinima na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine trebalo bi da bude osnovan sredinom ove godine, a najčešće se pominje da će sedište suda biti u Holandiji.

Ubrzanje priprema za osnivanje suda moglo bi se očekivati pošto je u februaru Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio predlog rezolucije kojim se, pored ostalog, od vlasti u Prištini traži da se snažno posvete formiranju specijalnog suda za ratne zločine sa sedištem izvan Kosova. Doprinos širem kontekstu za razmatranje različitih pitanja dala je i rasprava prilikom usvajanja predloga rezolucije, a agencija „Beta“ javila je da je samo nezavisni francuski poslanik Emerik Šoprad bio protiv ovog dokumenta zato što se nigde ne spominje da su Albanci počinili zločine nad Srbima i da je u toj pokrajini izvršeno etničko čišćenje Srba, budući da više od 200.000 srpskih izbeglica ne može da se vrati u svoje domove. Na to mu je, navodi agencija, austrijska poslanica „Zelenih“ Ulrike Lunaček, koja je izvestilac EP za Kosovo i pripremila je nacrt rezolucije, uzvratila da treba razumeti šta se dogodilo na Kosovu, budući da je, kako je napomenula, režim bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića takođe počinio zločine nad Albancima.

Kad je pre nekoliko dana obelodanjena crvena Interpolova poternica raspisana na osnovu naloga Euleksa za predsednikom Odbora za kontrolu službi bezbednosti Skupštine Srbije Momirom Stojanovićem, nekadašnjim načelnikom bezbednosti Prištinskog korpusa srpske vojske i još 16 osoba, zbog procesa pred sudom u Đakovici u kojem se sumnjiče za ratni zločin nad civilnim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, javnost je veliku pažnju posvetila trenutku u kom se pojavila.

Advokat Aleksandar Cvejić, koji je svojevremeno radio u Kancelariji UN u Beogradu, smatra da „poternice protiv Stojanovića i ostalih, nisu slučajno došle u ovom trenutku i mogu se posmatrati, s jedne strane, kao ‘anestetik’ za unutrašnjopolitičku raspravu na Kosovu pošto oni treba da progutaju gorku pilulu osnivanja tog suda iako su tvrdili da OVK nije činila ratne zločine, već da su ratni zločini isključivo, valjda eksluzivni domen države Srbije“.

Šta nije anestetik?

-To, sa druge strane, jeste svojevrstan pritisak na Srbiju, a dovoljno je da kažem da u tom smislu obraćate pažnju na to kako se međunarodna zajednica, da ne kažem evropske države, odnosila prema poternicama koje je raspisivala Srbija. Podsetimo se na slučaj Ejupa Ganića, još poneke, da ne govorimo o Haradinajima i sličnima, dakle, na veoma ozbiljne optužnice koje su rešavane tako što ili nisu postupali, ili su čak pojedincima govorili da se nalaze na optužnici, da ih Srbija traži, da postoji poternica raspisana preko Interpola, bukvalno ih upozoravali na optuženje od strane Srbije. Ukratko, prema poternicama koje je raspisivala Srbija preko Interpola, tim, uslovno rečeno, visokoprofilnim gde su umešani političari sa Kosova ili BiH koji su u prilično dobrim odnosima sa pojedinim moćnim državama na zapadu, u tim postupcima su se države koje su ih navodno zaustavljale, ponašale kao njihovi advokati. Srbija je s jedne strane, do sada ponižavana više puta, a sada, sa druge strane, kako izgleda, moći će da se zaustavljaju po granicama ljudi koji rade na ozbiljnim funcijama u ovoj državi. Time treba da se bavi Srbija kao država. Ne znam na koji način će to da izvedu, jer u poslednjih dobrih petnaestak godina, ne vidim ništa sem snishodljivosti spram takozvane međunarodne zajednice. Mi smo do sada uradili sve što smo trebali i što nismo trebali, a što smo na neki način morali, jer nam je neko rekao da moramo. Mislim da je došlo krajnje vreme da jednom zasvagda ta priča mora da se preseče-ili će Srbija biti tretirana kao jedna normalna država, ili neće. A da bi Srbija bila tretirana kao normalna država, treba da se ponaša kao normalna država. Onaj skandal koji smo doživeli sa Ganićevim puštanjem u Londonu je vrh vrhova priče o poternicama i ozbiljnom shvatanju svega. Doživeli smo da nam sudija u Londonu u odluci o zahtevu Srbije za izručenje Ganića po poternici Srbije, kaže da je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine ili nestručno ili politički instrumentalizovano. Šta ja o tome mislim to je druga stvar, ali da mi to doživimo, progutamo, i da i dan danas to tužilaštvo ostane da funkcioniše u neizmenjenom statusu, a Ganić da putuje po svetu kao slobodan čovek, to je stvarno teški nonsens. Sve što smo mi raspisali ikada igde, a odnosi se na ratne zločine nad Srbima ili pripadnicima Vojske JNA, tako nešto nije procesuirano, niti je na ozbiljan način razmatrano, a nama će sad da vade jedan po jedan iz rukava, juče načelnika Generalštaba, danas poslanika i predsednika Odbora za bezbednost, sutra, otkud znam, manekenke, nemam pojma šta već više mogu da smišljaju, ali to već hvata silnog maha i mislim da jednom mora da bude presečeno. Da sam ja, figurativno da se izrazim, na mestu Srbije, obavestio bih sve članice Interpola kao i Euleks da u slučaju da se i ubuduće pojavljuju ovakve poternice i da dok se poternica prema Momiru Stojanoviću i ostalim ljudima za kojima su raspisane, odmah ne povuče, da Srbija neće više sarađivati sa Interpolom ni na koji način. Da to bude rečeno na vrlo ozbiljan i dokumentovan način iz dva razloga:prvo što se po srpskim poternicama ne postupa, odnosno, pojavljuje se neka treća nepoznata sila da rešava to na taj način da se ne postupa, a istovremeno se srpski državljani gone na sve strane, mimo zakona, mimo dokaza i sa vrlo sumnjivo raspisanim poternicama. Prema tome, Srbija jednom za svagda mora da kaže- ili ujednačite kriterijum da se držimo onoga što smo svi zajedno potpisali ili zaboravite potpuno na saradnju Srbije po bilo kom osnovu. Hvala lepo, doviđenja.

Postoji li mogućnost da Srbija traži da preuzme predmet Momira Stojanovića i slične?

Srbija je pre svega napravila neviđeni gaf kršeći svoj Ustav, o čemu Ustavni sud ima drugačije mišljenje, koje sad ne bih komentarisao. Srbija je, kršeći svoj Ustav, kompletno pravosuđe na Kosovu predala u ruke trećoj neprijateljskoj strani. Po mom mišljenju, to je gore od bilo čega. Sve ovo što nam se sada dešava, mi smo zaslužili. Pročitajte Briselski sporazum još jednom i ako može nek se izjasni ministar pravde po kom sporazumu uopšte neki organi sa Kosova raspisuju bilo kakve poternice protiv naših državljana. Čim bude ministar dao takvo objašnjenje ja ću da ga prihvatim.

Može Srbija da traži šta hoće, može i sama da goni Momira Stojanovića. Ali budite ubeđeni da sledi nova igra da se ukine univerzalna nadležnost srpskih sudova, ono što postoji u mnoštvu drugih zemlja. Na zahtev Hrvatske sada će da ide pritisak, jer oni štite svoje, za razliku od Srbije.

Potpis međunarodnih organa na Kosovu trebalo bi da garantuje kvalitet postupanja u pokrenutim procesima

-Ja prosto ne mogu dovoljno da izrazim svoje gnušanje spram kvaliteta rada takozvanih međunarodnih organa na Kosovu. Gotovo da sam ubeđen da kad bi se osnovao sud OVK kojem bi predsedavao sudija OVK i tužioci da budu iz OVK, da bi Srbi dole mogli da imaju više fer suđenje nego sad. To je pod jedan. Pod dva, prosto je neverovatno, ne mogu da objasnim koliko je nestručno pisanje samih optužnica, na koliko se niskom nivou pravnotehničkom sprovode postupci dole. To sve traje, daje se privid nekog postupanja u skladu sa pravom, da ne pominjem ovaj slučaj sa Oliverom Ivanovićem, pa još gomile drugih i gorih slučajeva. Ljudi se tamo hapse na “majke mi, jeste taj uradio krivično delo”, i hapšenje, pritvor i tako dalje. To traje već godinama.

Bez obzira na to što se uz budući međunarodni sud gotovo uvek pominje izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK, je li (ne)realno da među prvim zapravo budu postupci poput „predmeta Stojanović“?

-Budite ubeđeni da će prvi biti Srbin, a ako ne bude prvi, onda će sledećih petnaest posle prvog biti Srbi. Taj novi sud se osniva u vreme kada Haški tribunal prestaje da radi, kad već ima izlaznu strategiju, tačno je rečeno koji predmeti se završavaju i posle toga taj sud prestaje da postoji. Ovo sve izgleda kao da se otvara neka nova priča, da se otvara mini Haški tribunal i onda će povremeno da vade poneku lokalnu seosku barabu iz reda Albanaca kome će kao da sude za neki postupak, a za to vreme će verovatno da dižu silne optužnice protiv komandanata naše vojske, visokih funkcionera policije, protiv ljudi koji se sada bave politikom, protiv ljudi koji se bave biznisom, doktora i ozbiljnih ljudi koji bi se nekada možda vratili na Kosovo. To će biti dalji nastavak etničkog čišćenja i pritiska na Srbiju da to prihvati. Pritom Haradinaj, Čeku i slični nemaju čega da se plaše.

Može li Srbija da odbije izručenje svojih državaljana tom novom sudu?

Srbija je to trebala da uradi i prema Haškom tribunalu, a kamoli prema tako nekim novim ad-hok sudovima koje osniva boga pitaj ko. Podsećam, međutim, da se Milošević busao da neće da sarađuje sa Haškim tribunalom pa je izručen Dražen Erdemović, pripadnik vojske bosanskih Srba, koji je u Hagu zaključio sporazum sa Tribunalom, priznao ubistvo 150 ljudi, dobio za to 5 godina zatvora, a završio kao dobro udomljeni zaštićeni svedok. Dakle, od tog momenta, ide lanac jednog zaista skandaloznog ponašanja naših državnih funkcionera koji se upuštaju u trgovinu sa međunarodnom zajednicom na najgori mogući način. Bolje je da smo mi procesuirali sve za šta postoji dokaz, nego što smo pustili da se na takav način ljudi s nama poigravaju.

J.J.

Prijatelji sajta