СПЕЦИЈАЛНИ СУД У БЕОГРАДУ ЗА КАЗАО ЗА 9. ФЕБРУАР НАСТАВАК СУЂЕЊА ОСМОРИЦИ БИВШИХ ПРИПАДНИКА ЈСО-а, ОПТУЖЕНИМ ЗА „ОРУЖАНУ ПОБУНУ“ 2001. ГОДНЕ
Сведочењем Сурчинца Љубише Бухе Чумета и „Земунца “ Душана Крсмановића, пред Специјалним суду у Београду 9.фебруара требало би да буде настављено суђење осморици бивших припадника сада расформиране Јединице за специјалне операције који су због изласка ЈСО-а на улицу новембра 2001. године, оптужни за кривично дело „оружана побуна“.
На оптуженичкој клупи су : Милорад Улемек Легија, први командант ЈСО-а, Душко Маричић Гумар који је за команданта постављен после Улемековог напуштања јединице у јуну 2001, тадашњи помоћник команданта Звездан Јовановић, и ташњи припадници ЈСО-а : Веселин Лечић, Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић, Владимир Потић и Драгиша Радић.
Поступак је покренут 20.септембра 2011. , оптужница подигнута 8. марта 2012. , а исте године 3. октобра, почело је суђење, током којег је до сада изведен велики број доказа.
Суд је за наставак суђења 9,10. и 11. фебруара, педвидео да као сведок буде саслушан и бивши припадник ЈСО-а Саша Пејаковић.
Већина окривљених одбрану су изнели на главном претресу у току октобра и новембра 2012. године, а сви су негирали оптужбе и тврдили да је догађај „био миран протест због односа претпостављених из РДБ-а“.
Окривљени Милорад Улемек- Легија је на суђењу 3. октобра рекао да је „процес фарса с политичком позадином “ и да је „гађан неко други“.
Оптужени Веселин Лечић је на суђењу 4. октобра 2012. у одбрани тврдио да су „припадници ЈСО-а у новембру 2001 године ступили у миран протест, због тога што 8 новембра, кад су извели акцију хапшења браће Бановић, нису знали да је реч о хашким оптуженицима, јер су били обманути од врха РДБ-а, иако је раније власт обећала да ЈСО неће бити ангажована на хапшењу лица с хашких потрница, док се не донесе Закон о сарадњи с Хашким трибуналом“.
Лечић је навео да је „дан пре акције хапшења браће Бановић , 7. новембра 2001. на састанку у Београдском центру ДБ-а,тадашњем команданту ЈСО-а Душку Маричићу речено да треба да се ухапсе два лица из криминогене средине, која носе оружје и склона су пружању отпора“.
По Лечићевим речима, припадници ЈСО-а су из медија сазнали кога су ухапсили и тражили су да им се челници ДБ-а обрате.
-Међутим, 9. новембра 2001,мој надређени, начелник РДБ-а Горан Петровић у присуству заменика начелника Зорана Мијатовића, рекао је да нема намеру да иде у Центар ЈСО-а у Кулу и објашњава своје налоге, а поводом захтева припадника јединице да им се начелници обрате везано за акцију хапшења браће Бановић. Лично верујем да вероватно не би ни дошло до протеста да су начелници РДБ-а тог дана дошли у Кулу. Оно што је прелило кап нездовољстава припадника јединице , било је кад су некако сазнали да начелник Горан Петровић није имао неодложене обавезе и да је те вечери био у бископу, а да је заменик начелника Мијатовић био у Врњачкој Бањи –навео је Лечић Тврди да је са двојицом колега 9. новембра отишао у Центар у Кули, и тада су их командант ЈСО-а Маричић и његов помоћник Звездан Јовановић обавестили да је ЈСО у протест и да је дато обавешетење са захтевима за смену начелника РДБ-а Горана Петровића и Зорана Мијатовића, као и тадашњег министра полиције Душана Михајловића.
-Сутрадан 10. новембра 2001, дошло је спонтано, изненада до првог краткотрајног изласка малобројног тима јединице на миран протест изван Центра и то код Врбаса на аутопуту Врбас –Нови Сад, а по повратку су навели да су на терену о протесту обавестили полицајце из јавне безбедности које су тамо видели.
О другом изласку ЈСО-а на миран протест у Београду, на захтев припадника јединице, одлуку је донео командант Маричић, наводећи да се и у одласку и у повратку иде у савршеном реду у колони . Никакав сценарио није постојао осим тога да се припадници ЈСО-а покажу у јавности и искажу незадовољство. Изласком на аутопут код Сава центра у Новом Београду , није био блокиран саобраћај већ је био делимично преусмерен. Никакве нове захтеве ЈСО тада није истакла, никаква присила није утицала да се врати у Центар у Кули, већ је то урадила добровољно никаквог насиља није било. У Центар у Кули на разговор су долазили премијер Зоран Ђинђић, министар полиције Михајловић и функционер владајуће коалиције ДОС Чедомир Јовановић. Сви састанци су били коректни у смислу понашања припадника јединице и команде. Ја нисам присуствовао њиховим разговорима с командом ЈСО-а. Михајловић је после рекао да се уверио да су разлози везани за пропусте у вези с а случајем хапшења браће Бановић .Он је схватио да је миран протест. Том приликом је Чедомир Јовновић поцепао папир са оставком министра Михајловића. Припадник јединице Мића Петраковић рекао да су престали разлози за протест, а већ је био познат и однос према захтеву за оставке начелника РДБ-а-навео је у одбрани Веселин Лечић. Истицао је да су „ по окончању протеста сви надлежни државни органи у новембру 2001, оценили да протестом ЈСО-а није била угрожена безбедност земље“.
-Закључци су били да је то био миран протест због пропуста везано за ангажовање ЈСО-а при хапшењу браће Бановић који су изручени Хагу , да је ЈСО била злоупотребљена, при чему су утврђени пропусти начелника РДБ-а, те да нико од припадника јединице који су учествовали у протесту неће дисциплински одговарати, као и да се ЈСО издвоји из РДБ-а у Јавну безбедност- тврдио је Лечић
Осврћући се на извештај Владине комисије формиране у новембру 2001, коју су чинили тадашњи министри Владан Батић, Драган Веселинов и Драган Миловановић, а посебно на долазак чланова комисије 17 јануара 2002 године ради утврђивања околности у вези с предметним догађајем у Центар за обуку ЈСО-а у Кули, кад су посетили „спомен собу“, Лечић је цитирао оно што су том приликом записали у «књигу утисака».
-Тада је министар Миловановић записао: „Сазнање да постоји овако елитна јединица даје сигурност грађанима Србије» , а министар правде Батић је у подужем запису навео да је «импресиониран редом у јединици»-казао је окривљени Лечић. О наводима из оптужнице који се односе на улогу првог команданта ЈСО-а првоокривљеног Милорада Улемека- Легије у догађају из новембра 2001, Лечић је казао је да је по сазнањима до којих је дошао, „Улемек тамо био присутан због угледа међу припадницима и утицаја у власти». Лечић је истакао да је „Улемек једном приликом док је протест још трајао указао да би требало размишљати у правцу да се што пре прекине, преносећи Ђинђићеве речи да му ‘неће улица смењивати министре’. Међутим, Лечић је подвукао да је „Улемек велики утицај у власти имао и после догађаја у новембру 2001.године“.
Оптужени Мића Петраковић је такође навео да „ништа од оптужних навода није тачно“.
-Нисам крив, а од суда очекујем само правду. Никаве побуне није било, већ само миран протест због незаконите и манипулативне злоупотребе јединице приликом хапшења браће Бановић. Пропаганда која се годинама уназад водила против ЈСО-а руководила је и тужилаштво у овом поступку -казао је Мића Петраковић
Некадашњи помоћник за логистику у сада расформираној Једници за специјалне операције Драгослав Крсмановић у одбрани је нагласио да „логистика није учестововала у догађају из новембра 2001. године, кад је ЈСО изашла на аутопут код Сава центра у Новом Београду. протестујући због злоупотребе
– Нисам био за такав вид изражавања протеста. Одбио сам да изађем из круга Центра у Кули. Логистика није излазила код Сава центра. Сматрао сам да протест треба изразити на другачији начин, на пример, да сви, кад је реч о командном кадру, поднесу оставке , па нека Служба размишља шта ће после. Нисам подржао ни то што је тадашњи командант ЈСО-а Душко Маричић наредио да се обуставе телефонски позиви и прекине комуникација с начелством. Мислио сам да то излази из домена уобичајеног понашања, бојећи се дисциплинске одговорности, а не кривичне. По повратку јединице са протеста код Сава центра чуо сам коментаре да су припадници били без оружја и да су само официри имали пиштоље, односно лично наоружање – тврдио је Крсмановић пред Специјалним судом у Београду.
Некадашњи Командант ЈСО-а Душан Маричић се изјаснио да ће одбрану изнети пошто буду саслушани сведоци.
Међу бројним сведоцима испитан је и некадашњи начелник РДБ-а Горан Петровић, који је судским већем сведочио 11.априла 2013.године.
Петровић је тада рекао:“ Чињеница је да су 9.новембра 2001, припадници Јединице за специјалне операције отказали послушност начелнику Ресора државне безбедности и министру унутрашњих послова, а на суду је да утврди да ли је оно што се тада догађало у ЈСО-у био покушај државног удара, кокетирање с државним ударом, побуна или синдикални штрајк“.
-Акција хапшења браће Бановић била је законита и у вези с њом нема ништа спорно. Та акција је договорена на састанку руководилаца београдског ДБ-а и припадника ЈСО-а-навео је Петровић, који није могао да се сети ко су били учесници састанка.
Пошто му је предочено да су после вести о изручењу браће Бановић Хагу, тадашњи савезни и републички министри правде, дали изјаве да нису знали за то хапшење , Петровић је казао да „није имао обавезу да обавештава министре правде о радним задацима ДБ-а“.
Тек два дана после акције хапшења браће Бановић, посведочио је Петровић, , у начелство ДБ-а почеле су да стижу информације о томе да „у ЈСО-у има комешања и да су људи незадовољни“.
-Пре подне је звао командант ЈСО-а Душко Маричић. Позивао је да дођем у Кулу , што нисам могао због раније договорених обавеза .Рекао сам да им пренесе да ћу било кога од припадника ЈСО-а примити да дођу на разговор код мене у кабинет. Предвече је стигао факс од Маричића којим ме обавештава да ЈСО отказује послушност. После смо више пута талефонирали у Центар у Кули али се нико није јављао. О свему сам обавестио министра полиције Михајловића, као и премијера Ђинђића, који се вратио из иностранства са службеног пута –тврдио је Петровић
Одговарајући на питање „по ком основу је обавештавао Чедомира Јовановића о тадашњим дешавањима у ЈСО, Петровић је казао да је Јовановић у то време био шеф посланичке групе тада владајућег ДОС-а“.
– Чедомир Јовановић је био респектабилан политички фактор и неформални шеф коалиције ДОС. Требало је руководеће људе у земљи обевестити шта се дешава-објаснио је Петровић.
Сведок је изнео мишљење да „акција хапшења браће Бановић није била разлог предметног догађаја , већ да треба тражити друге мотиве“.
Петровић је напоменуо да је поднео оставку на функцију начелника РДБ-а, у новембру 2001,због тога што се „није слагао са начином на који је Влада реаговала поводом догађаја са ЈСО и идејама за решавање , као и због тога што му је као начелнику био онемогућен озбиљан рад због тога што је државна власт била подељена“.
На претресу 1.новембра 2013. сведочио је и бивши заменик начелника РДБ-а Зоран Мијатовић, а рекао је да верује да је хапшење браће Бановић 8. новембра 2001. године, које су извели припадници ЈСО-а, „било повод за протест, побуну или штрајк јединице, али и да су разлози вероватно сложенији од повода “ .
Сведок је говорио о различитим догађајима непосредно пре 8. новембра 2001. године, па до 13. новембра када су он и тадашњи начелник РДБ-а Горан Петровић поднели оставке.
Мијатовић је истакао да „лично није био упознат о акцији хапшења браће Бановић и тек касније је сазнао да су у њој учествовали припадници ЈСО-а“.
– Нисам се бавио том акцијом, то није био мој посао. Међутим, сећам се да ме је позвао тадашњи окружни тужилац Раде Терзић и питао ко је ухапсио браћу Бановић и испоручио Хагу. Питао је на основу ког закона , а ја сам рекао да изгледа да је то урађено по оној истој уредби по којој је испорурчен бивши председник Милошевић- посведочио је Мијатовић.
О проблему са ЈСО, Мијатовићу је, како је изјавио пред судом, „9. новембра 2001, напоменуо, али више успут, начелник РДБ-а Горан Петровић“.
– Рекао је да су ови из ЈСО-а нешто незадовољни поводом акције хапшења браће Бановић, да га зову да дође у Кулу, али да је то све нешто недефинисано и да је он рекао команданту Гумару да дође у понедељак код њега у кабинет . Ја сам после отпутовао у Врњачку Бању са супругом на викенд, а надомак тог града од двојице својих пратилаца, припадника ЈСО-а, сазнао сам да је команда ЈСО-а позвала све припаднике у Центар у Кули, али су њих двојица нису отишли.
У понедељак , након што је Јединица дошла пред Сава центар, отишао сам тамо на молбу тадашњег министра унутрашњих послова Душана Михајловића. Код Сава Центра сам нашао командата Душка Маричића Гумара. Он ми је рекао: „Ми овде протестујемо и имамо захтеве- први – да се донесе Закон о сарадњи с Хашким трибуналом,а други, да Душан Михајловић поднесе оставку“. Нико није тражио моју и Горанову оставку. Нисам имао никакав проблем да одем тамо-објаснио је Мијатовић
О том разговору са Маричићем, после је Горан Петровић обавестио министра полиције.
-Министар Михајловић је 13. новембра 2001. сазвао колегијум на ком су свим начелницима омогућени стенограми у којима је било наведено да је побуна ЈСО избила због неспоразума и професионалних пропуста приликом акције хапшења браће Бановић . После тога сам поднео оставку и објавио је преко агенције Бета-навео је Мијатовић.
У опширном сведочењу, Мијатовић је говорио о тадашњим приликама у земљи као и о односу тадашње Владе Србије према ЈСО-у.
-Цела тадашња Влада, осим неких изузетака, била је импресионирана том јединицом и њеним тадашњим комадантом Милорадом Улемеком –Легијом. Легија је био неприкосновени командант те јединице, био је строг, али и човек кога су припадници врло уважавали и волели. Он је свој посао сјајно радио, једино што ми се не свиђа што је радио и неке друге ствари -рекао је Мијатовић.
Окривљени Милорад Улемек, Душко Маричић и Звездан Јовановић издржавају максималне казне по 40 година затвора на које су осуђени у различитим предметима по оптужбама за најтежа кривична дела.
Тужилаштво за организовани криминал у оптужници наводи да је „од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послужност команди, повукла своје припаднике у Центар за обуку у Кули, прекинула комуникације са командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине с побуном“.
-Истовремено, оперативни део Јединице је борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата блокирао аутопут. На тај начин је исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића-наведено је у оптужници. Тужилаштво је изнело тезу да је у „организовању побуне ЈСО-а учествовао и Милорад Улемек Легија који у то време више није био припадник јединице. Осим тога, оптужбај е навела да је „у организовању побуне учествовао и Душан Спасојевић“, сада покојни вођа „земунског клана“ . Одбрана негира и ове наводе оптужбе.
