IZAZOVI POJEDINIH NOVINA PREDVIĐENIH PREDNACRTOM GRAĐANSKOG ZAKONIKA, PREDLOG UVOĐENJA NOVIH INSTITUTA: „SUROGAT MATERINSTVO“ – RAĐANJE ZA DRUGOG
MILOMIR ŠALIĆ, advokat, biši sudija
Pitanje uvođenja „surogat materinstva“: „Smatram da to nije potrebno u Srbiji“.
Smatram da uvođenje surogat materinstva nije potrebno u Srbiji. Drugo, sadašnji nivo krivičnopravne zaštite u slučajevima koji su predviđeni Prednacrtom građanskog zakonika, ako bi eventualno bio uveden, ne bi pokrivao tu oblast, pa se ne bi mogle sprečiti brojne zloupotrebe koje već vidim da bi mogle da se dogode u ovim nedorečenim procensim odredbama. Neophodna bi bila izmena Krivičnog zakonika, čak i procesnih zakona jer sadašnje krivičnopravne odredbe koje se odnose na oblasti kao što su krivična dela protiv braka i porodice, zdravlja ljudi i životne sredine, života i tela, apsolutno ne predviđaju zloupotebe koje su moguće u vezi sa tim novim institutom. Pre svega moguće zloupotrebe u pogledu korupcije u vezi naručivanja i održavanja tih embriona koji bi u svakom slučaju bile sigurno izražene zbog ovakve socijalne varijante u našoj sredini. Tu je i pitanje potencijalne trgovine ljudima, pitanje napuštanja te dece nakon sačinjavanja ugovora o surogat materinstvu, buduća neizvesna okolnost-sudbina te dece, uspostavljanje ponovnog roditeljstva od strane roditelja . Ako bi evenutalno bile usvojene ove novine, neophodno bi bilo da se zakonom predvide mnoge životne situcija, a paralaleno s tim izmeniti krivično zakonodavstvo i uvesti novu vrstu krivičnih dela koja bi sprečila zloupotrebe, jer sadašnja krivičnopravna procedura ne predviđa zaštitu za ovakvu oblast. Svaka ta evenutalna medicinska intervencija trebalo bi da bude obavezno pod lupom krivičnopravne procedure koja bi bila precizno osmišljena da ne bi smelo da dođe do zloupotrebe. Ali imajući u vidu tako osetljivu materiju, teško da bi neki krivičnopravni propis mogao tako nešto da spreči i zato treba biti oprezan kod odlučivanja da se tako nešto uopšte uvede. Slično kao u ovoj krivičnopravnoj proceduri, ni u imovinskopravnoj proceduri ovakvog jednog odnosa nije predviđeno šta sve može da predstavlja problem. U tom pravcu sigurno bi trebalo precizirati i doneti nove odrebe vezano za imovinskopravna pitanja ovakvih obligacionih odnosa između tih budućih naručilaca, donora, njihove dece, potencijalne mogućnosti poništaja tih ugovora iz raznoraznih razloga i na kraju definisanja naslednopravnih odnosa tih lica. Svakako bi to moralo pratiti i neke izmene u tim imovinskim zakonima da bi se odluka o raspodeli te neke imovine ili utvrđivanju nasleđa mogla definisati jer sadašnji propisi to sigurno ne predviđaju.
Po meni, eventualno uvođenje surogat materinstva, moglo bi da otvori mnoge razne probleme koje bi kasnije društvo teško moglo da savlada i bilo kakvi propisi teško bi mogli da odgovore ne sve te izazove. Moje lično mišljenje je da bi, ako bi bilo uvedno, eventualno sasvim izuzetno u slučaju neke teške zdravstvene anomalije mogle da budu razlog ostvarivanja tog nekog roditeljskog prava preko nekog lica, s tim da bi to moralo biti utvrđeno nekim preciznim propisima da ne bi moglo doći do zloupoteba u nekom pravcu, a sve mimo toga, neki širi pristup malo liči na neki pokušaj trgovine decom, po meni.
