Адвокат Шалић: “Сумњив нестанак документације из предмета Центропројект АИК“

СЛУЧАЈ ИЗГУБЉЕНЕ  ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ИЗ СПИСА ИСТРАЖНОГ ПРЕДМЕТА „ЦЕНТРОПРОЈКЕТ АИК“  У ВИШЕМ СУДУ У БЕОГРАДУ

У Вишем суду Београду, изгубио се, нестао, незнано кад, како и где где, значајан део докумената-писаних доказа  из судског списа од укупно десетак хиљада страна предмета „Центропројект  АИК“, у истрази покренутој септембра 2010. против бившег директора тог предузећа  Миломира Живановића и директора приватне фирме „Центропројект д.о.о.“ Богољуба Рашковића, осумњичених да су оштетили за  око  10 милиона долара,  „Центропројект  АИК“ и буџет Србије.

Нестанком  списа и дешавањима током  истраге у овом предмету баве се многи правосудни органи, јер су притужбе оштећеног стигле на  адресе  свих надлежних, од непосредно поступајућег Вишег суда и Вишег јавног тужилаштва у Београду до Републичког јавног тужилаштва, Апелационог суда у Београду и Врховног касационог суда.

Портпаролка београдског Апелационог суда Мирјана Пиљић изјавила је  за медије да је, због притужби оштећеног, тај суд одлучио да заједно с Вишим судом прати даље поступање у том предмету.

-У изјашњењу Вишег суда у Београду које је Апелационом суду достављено поводом притужбе пуномоћника оштећеног наведено је, између осталог , и то да је тај суд донео решење о обнављању списа, будући да је један део списа изгубљен-изјавила је Мирјана Пиљић.

Апелационом суду у Београду као непосредно вишем суду у односу на Виши суд у Београду, поднето је, навела је Пиљић, више притужби пуномоћника оштећеног у вези рада тог суда у поступку који се води против окривљеног  Миломира Живановића и других.

-Након прибављеног изјашњења Вишег суда, Апелациони суд је утврдио основаност притужбе на дуго трајање поступка имајући у виду да је захтев за спровођење истраге поднет још септембра 2010. године, а да поступак није био окончан до дана достављања извештаја овом суду 2013. године. Због утврђене основаности поднете притужбе подносилац је обавештен да ће овај суд заједно са Вишим судом пратити даље поступање у том предмету, све до правноснажног окончања поступка, и по потреби ће предузимати мере за убрзање поступка.  Део притужбе којим се истиче да је у поступању у том предмету извршено кривично дело спречавање и ометање доказивања, те кривично дело кршење закона од стране судије, није разматран имајући у виду да наведени део притужбе није у надлежности председника суда, а да из притужбе произлази да је о наведеном обавештен републички јавни тужилац који у оквиру своје надлежности оцењује постојање или непостојање одговорности за евентуално кривично дело-појаснила је Мирјана Пиљић.

Информације с других страна  говоре да је недостатак  списа у предмету  утврдио  почетком  новембра 2013. године, у том тренутку тек ангажовани  судија за рад у тој истрази , иначе, трећи по реду, након што је у октобру 2013. преузео предмет од колеге  који је у њему поступао две године. Тај трећи поступајући истражни судија је 6. новембра 2013.  наредио делимично обнављање  судских списа, а реч је о писаном доказном  материјалу, пословној документацији, која је из Тужилаштва достављена Вишем суду, уз захтев за спровођење истраге. Исти судија је истовремено донео  решење о прекиду истраге до окончања поступка обнављања, а  који, и после више од годину и по,  још траје. Од тада је још  један судија задуживао  предмет, а од средине септембра 2014. у њему поступа  садашњи, пети по реду, истражни судија који, како се  ових дана чује,  приводи крају поступак обнављања списа.

У вези са овим случајем Појединим медијима је у Вишем суду у Београду саопштено: “У истражном поступку који се води против окривљеног Миломира Живановића и других, 6. новембра .2013. године истражни судија донео решење којим је наређена делимична обнова судских списа, након што је утврђено да је загубљен део пословне документације која је суду достављена од стране Вишег јавног тужилаштва у Београду уз захтев за споровођење истраге, а која документација је у току трајања истраге више пута била предмет вештачења. Истог дана истражни судија донео је и решење о прекиду истраге до окончања поступка обнављања списа. Решењем којим је наређено делимично обнављање списа, позвани су сви учесници у поступку да суду доставе делове списа у односу на које је наређена обнова, односно делове пословне документације којом располажу, па је у поступку обнављања списа који је, с обзиром на сложеност и обимност документације, још увек у току, свестраним тражењем суда и прибављањем од стране учесника у поступку, пословна документација комплетирана, те ће суд предузети даље мере у складу са судским пословником и законским одредбама које уређују поступак обнављања списа да се овај поступак оконча, након чега ће истрага бити настављена“.

Оштећени и његови пуномоћници прешли су, тврди у изјавама за медије правни заступник  „Центропројекта  АИК“, адвокат Миломир Шалић, трновит пут у  настојањима да обезбеде  законску заштиту  права оштећеног у кривичном поступку.

-Поводом нестанка више хиљда страна објективног доказног материјала из судског предмета, у име оштећеног „Центропројект – АИК“ а.д. Београд , обраћали смо се свим надлежним правосудним институцијама, и то: Министарству правде – Одељењу за надзор у правосудним органима, коме смо поднели иницијативу за предузимање мера надзора у раду Вишег суда у Београду у овом предмету. Министру правде  Николи Селаковићу, обраћали смо  се  ургенцијама за поступање по нашим обавештењима и иницијативамаВишем суду у Београду – председнику суда, коме  смо упутили на десетине притужби на рад поступајућих судија и тражили да се коначно предузме нешто на плану обнове списа, као и на плану утврђивања одговорности за нестанак предмета, и утврђивање природе нестанка, да ли  су спис изгубљени,  украдени, уништени.

Затим, смо се обраћали председнику Апелационог суда у Београду, који је по притужбама оштећеног на рад Вишег суда у Београду, изричито утврдио да су наше притужбе све основане, при чему је налагао Вишем суду  да тим поводом нешто учини на заштити права оштећеног.

Апелационом суду смо поднели захтев за заштиту права на суђење у разумном року, који  је првобитно био одбачен, и то по незаконитој одлуци председника поступајућег   већа судије Албијанића, који је , иначе, био  председник Вишег суда у Београду управо у време  када је оштећени подносио том суду небројена упозорења и притужбе . Врховни  касациони суд је усвојио наше жалбе  на негативне одлуке већа Апелационог суда  надлежног  за поступање по захтевима за заштиту права на суђење у разумном року.

Захваљујући одлукама Врховног касационог суда наложено је Вишем суду у да под хитно спроведе поступак обнове списа спорног кривичног предмета, те да истрагу спроведе у року од 4 месеца.

Истовремено смо се обраћали поступајућем заменику  вишег јавног тужиоца у Београду, указујући на потребу хитног обезбеђења имовинскоправног захтева оштећеног и заштиту имовинских интреса државе, доказујући му да окривљени располажу својом имовином. Истом заменику смо у неколико наврата писали и ургенције да у оквиру својих надлежности предузме нешто на плану обнове списа и на плану прогона одговорних за нестанак списа, губљење, крађу, уништење.

Вишем јавном тужиоцу  смо упутили неколико притужби на поступање заменика јавног тужиоца, а све  су оцењене као неосноване, па је оштећени морао да тражи заштиту код републичког јавног тужиоца

Републичком јавном тужилаштву смо доставили обавештења и доказе за сумње  на могућа кривична дела кршења закона од стране судије, па смо истовремено тражили да се испита одговорност свих који су били укључени у рад по спорном предмету: судије, записничари, браниоци, вештаци, тужиоци, а који су у одређеним моментима сасвим извесно имали предмет у својим рукама, који је касније нестао. Републичко јавно тужилаштво је пре годину и по  наложило Вишем јавном тужилаштву у Београду да расветли околности, како је дошло до тога да толико обиман предмет нестане из суда, да се испита све у вези околности које су по себи за то створиле идеалну прилику да се предмет уништи: да  не постоји  попис списа, да није евидентирана примопредаја код суда-каже Миломир Шалић-

Имајући у виду наведено, може се рећи, додаје познати адвокат,  да су једино председник Апелационог суда у Београду и Врховни касациони суд разумели оштећеног, па су нешто и учинили по његовим притужбама.

Адвокат Миломир Шалић наводи да је оштећени све време настојао да помогне тужилаштву у расветљавању спорних дешавања око предмета.

-Више јавно тужилаштво је од оштећеног добило све доказе о томе шта је из списа предмета  уклоњено, а по изјашњењима свих учесника у раду на предмету може се утврдити ко се све предметом руководио у одређеној фази поступка, те тако и шта је и када нестало од предмета.  У предметном кривичном поступку практично цели спис предмета је нестао, а ми мислимо да то није случајно и да је реч  о намери да се спречи или отежа доказивање кривице окривљених.

Све наведено указује на потребу да се и основним кривичним предметом и предметом поводом нестанка списа мора бавити искључиво Специјално тужилаштво- нагласио је Миломир Шалић у саопштењима.

По медијским написима,  на почетку истраге 2010. године  поступано је  релативно  ефикасно и први истражни судија, након што је саслушао окривљене и испитао сведока одмах је одредио и финансијско и грађевинско вештачење.  Проблеми су  почели након одласка тог судије у други суд. Нови истражни судија, други по реду , наводно, је допустио да вештак економско-финансијске струке који у лето 2011.  није био реизабран, достави извештај у време кад  је већ био  разрешен и брисан из списка судских вештака. Због тога  је, преносе медији,  Више јавно тужилаштво вратило предмет на допуну истраге, а ново економско-финансијско вештачење  је истражни судија одредио тек у мају 2012.године, а од тада ,током наредних годину и по, вештак није доставио извештај. У октобру 2013, предмет задужује нови истражни судија,трећи по реду, који под притиском оштећеног захтева  од  финансијског вештака да се изјасни шта је радио дуже од годину и по и  да врати предмет, а вештак се, наводно,  изјаснио да вештачење није урадио јер практично списи предмета не постоје па он није имао шта да вештачи. У исто време, истражни судија је од вештака грађевинске струке који је налаз о вештачењу  доставио суду у децембру 2011. тражио изјашњење у погледу судбине значајног дела списа предмета, након чега је вештак вратио  суду два омота са судским списима, које је случајно заборавио код себе. После је предметом био задужен још један истражни судија, који је, како су пренели  медији, наводно 1. септембра 2014. у изјашњењу председнику Вишег суда у Београду навео да „није било евиденције шта је и када дато  вештацима и странкама и шта је од истих враћено“.

Захтев за спровођење истраге

Виши суд је 17. септембра  2010 покренуо истрагу против Миломира Живановића, тада директора  „Центропројект АИК“ а.д. и Богољуба Рашковића, директора приватне фирме „Центропројект“ д.о.о., који је  једном периоду био  и заменик председника Управног одбора  „Центропројект АИК“.Истрагом су обухваћене још четири особе. Поједини осумњичени се  терете да су   28. 8. 2004. године,  сазвали Скупштину акционара запослених у Центропројекту АИК, коју су кроз сачињавање записника и одлука о наводно конститутивној седници  предузећа „Центропројект“ ДП, приказивали као праве , а затим овако сачињену документацију у погледу запослених , поседовања биланса , унетим подацима о имовини  и другим подацима,    искористили да  би некадашњи Здружени пројектни завод „Центропројект“ 21.12. 2004,  пререгистровали код Трговинскго суда и Агенције за привредне регистре,  у предузеће „Центропројект“ ДП, а касније ДОО,  на истој адреси, као и „Центропројект АИК“ а.д., које се бави пројектовањем и консалтингом у грађевинарству, са лиценцом за рад у Русији и Европи.  Живановић, као директор „Центропројект АИК“  и Рашковић   као директор  „Центропројекта  ДОО“,  сумњиче се да су у периоду од 2005. године до 2008. године,    закључивали уговоре са домаћим и страним предузећима о пружању пројектних услуга које је обављало предузеће „Центропројект АИК“,  а да су затим налозима  за  плаћање обављених послова и услуга, новац усмеравали на рачун „Центропројект“ д.о.о.   те тако прибавлили  корист за ту фирму, на   штету „Центропројект АИК“  и то укупно око 10 милиона долара.

Пријатељи сајта