Advokat Šalić: “Sumnjiv nestanak dokumentacije iz predmeta Centroprojekt AIK“

SLUČAJ IZGUBLJENE  DOKUMENTACIJE IZ SPISA ISTRAŽNOG PREDMETA „CENTROPROJKET AIK“  U VIŠEM SUDU U BEOGRADU

U Višem sudu Beogradu, izgubio se, nestao, neznano kad, kako i gde gde, značajan deo dokumenata-pisanih dokaza  iz sudskog spisa od ukupno desetak hiljada strana predmeta „Centroprojekt  AIK“, u istrazi pokrenutoj septembra 2010. protiv bivšeg direktora tog preduzeća  Milomira Živanovića i direktora privatne firme „Centroprojekt d.o.o.“ Bogoljuba Raškovića, osumnjičenih da su oštetili za  oko  10 miliona dolara,  „Centroprojekt  AIK“ i budžet Srbije.

Nestankom  spisa i dešavanjima tokom  istrage u ovom predmetu bave se mnogi pravosudni organi, jer su pritužbe oštećenog stigle na  adrese  svih nadležnih, od neposredno postupajućeg Višeg suda i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu do Republičkog javnog tužilaštva, Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda.

Portparolka beogradskog Apelacionog suda Mirjana Piljić izjavila je  za medije da je, zbog pritužbi oštećenog, taj sud odlučio da zajedno s Višim sudom prati dalje postupanje u tom predmetu.

-U izjašnjenju Višeg suda u Beogradu koje je Apelacionom sudu dostavljeno povodom pritužbe punomoćnika oštećenog navedeno je, između ostalog , i to da je taj sud doneo rešenje o obnavljanju spisa, budući da je jedan deo spisa izgubljen-izjavila je Mirjana Piljić.

Apelacionom sudu u Beogradu kao neposredno višem sudu u odnosu na Viši sud u Beogradu, podneto je, navela je Piljić, više pritužbi punomoćnika oštećenog u vezi rada tog suda u postupku koji se vodi protiv okrivljenog  Milomira Živanovića i drugih.

-Nakon pribavljenog izjašnjenja Višeg suda, Apelacioni sud je utvrdio osnovanost pritužbe na dugo trajanje postupka imajući u vidu da je zahtev za sprovođenje istrage podnet još septembra 2010. godine, a da postupak nije bio okončan do dana dostavljanja izveštaja ovom sudu 2013. godine. Zbog utvrđene osnovanosti podnete pritužbe podnosilac je obavešten da će ovaj sud zajedno sa Višim sudom pratiti dalje postupanje u tom predmetu, sve do pravnosnažnog okončanja postupka, i po potrebi će preduzimati mere za ubrzanje postupka.  Deo pritužbe kojim se ističe da je u postupanju u tom predmetu izvršeno krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja, te krivično delo kršenje zakona od strane sudije, nije razmatran imajući u vidu da navedeni deo pritužbe nije u nadležnosti predsednika suda, a da iz pritužbe proizlazi da je o navedenom obavešten republički javni tužilac koji u okviru svoje nadležnosti ocenjuje postojanje ili nepostojanje odgovornosti za eventualno krivično delo-pojasnila je Mirjana Piljić.

Informacije s drugih strana  govore da je nedostatak  spisa u predmetu  utvrdio  početkom  novembra 2013. godine, u tom trenutku tek angažovani  sudija za rad u toj istrazi , inače, treći po redu, nakon što je u oktobru 2013. preuzeo predmet od kolege  koji je u njemu postupao dve godine. Taj treći postupajući istražni sudija je 6. novembra 2013.  naredio delimično obnavljanje  sudskih spisa, a reč je o pisanom dokaznom  materijalu, poslovnoj dokumentaciji, koja je iz Tužilaštva dostavljena Višem sudu, uz zahtev za sprovođenje istrage. Isti sudija je istovremeno doneo  rešenje o prekidu istrage do okončanja postupka obnavljanja, a  koji, i posle više od godinu i po,  još traje. Od tada je još  jedan sudija zaduživao  predmet, a od sredine septembra 2014. u njemu postupa  sadašnji, peti po redu, istražni sudija koji, kako se  ovih dana čuje,  privodi kraju postupak obnavljanja spisa.

U vezi sa ovim slučajem Pojedinim medijima je u Višem sudu u Beogradu saopšteno: “U istražnom postupku koji se vodi protiv okrivljenog Milomira Živanovića i drugih, 6. novembra .2013. godine istražni sudija doneo rešenje kojim je naređena delimična obnova sudskih spisa, nakon što je utvrđeno da je zagubljen deo poslovne dokumentacije koja je sudu dostavljena od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uz zahtev za sporovođenje istrage, a koja dokumentacija je u toku trajanja istrage više puta bila predmet veštačenja. Istog dana istražni sudija doneo je i rešenje o prekidu istrage do okončanja postupka obnavljanja spisa. Rešenjem kojim je naređeno delimično obnavljanje spisa, pozvani su svi učesnici u postupku da sudu dostave delove spisa u odnosu na koje je naređena obnova, odnosno delove poslovne dokumentacije kojom raspolažu, pa je u postupku obnavljanja spisa koji je, s obzirom na složenost i obimnost dokumentacije, još uvek u toku, svestranim traženjem suda i pribavljanjem od strane učesnika u postupku, poslovna dokumentacija kompletirana, te će sud preduzeti dalje mere u skladu sa sudskim poslovnikom i zakonskim odredbama koje uređuju postupak obnavljanja spisa da se ovaj postupak okonča, nakon čega će istraga biti nastavljena“.

Oštećeni i njegovi punomoćnici prešli su, tvrdi u izjavama za medije pravni zastupnik  „Centroprojekta  AIK“, advokat Milomir Šalić, trnovit put u  nastojanjima da obezbede  zakonsku zaštitu  prava oštećenog u krivičnom postupku.

-Povodom nestanka više hiljda strana objektivnog dokaznog materijala iz sudskog predmeta, u ime oštećenog „Centroprojekt – AIK“ a.d. Beograd , obraćali smo se svim nadležnim pravosudnim institucijama, i to: Ministarstvu pravde – Odeljenju za nadzor u pravosudnim organima, kome smo podneli inicijativu za preduzimanje mera nadzora u radu Višeg suda u Beogradu u ovom predmetu. Ministru pravde  Nikoli Selakoviću, obraćali smo  se  urgencijama za postupanje po našim obaveštenjima i inicijativamaVišem sudu u Beogradu – predsedniku suda, kome  smo uputili na desetine pritužbi na rad postupajućih sudija i tražili da se konačno preduzme nešto na planu obnove spisa, kao i na planu utvrđivanja odgovornosti za nestanak predmeta, i utvrđivanje prirode nestanka, da li  su spis izgubljeni,  ukradeni, uništeni.

Zatim, smo se obraćali predsedniku Apelacionog suda u Beogradu, koji je po pritužbama oštećenog na rad Višeg suda u Beogradu, izričito utvrdio da su naše pritužbe sve osnovane, pri čemu je nalagao Višem sudu  da tim povodom nešto učini na zaštiti prava oštećenog.

Apelacionom sudu smo podneli zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji  je prvobitno bio odbačen, i to po nezakonitoj odluci predsednika postupajućeg   veća sudije Albijanića, koji je , inače, bio  predsednik Višeg suda u Beogradu upravo u vreme  kada je oštećeni podnosio tom sudu nebrojena upozorenja i pritužbe . Vrhovni  kasacioni sud je usvojio naše žalbe  na negativne odluke veća Apelacionog suda  nadležnog  za postupanje po zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Zahvaljujući odlukama Vrhovnog kasacionog suda naloženo je Višem sudu u da pod hitno sprovede postupak obnove spisa spornog krivičnog predmeta, te da istragu sprovede u roku od 4 meseca.

Istovremeno smo se obraćali postupajućem zameniku  višeg javnog tužioca u Beogradu, ukazujući na potrebu hitnog obezbeđenja imovinskopravnog zahteva oštećenog i zaštitu imovinskih intresa države, dokazujući mu da okrivljeni raspolažu svojom imovinom. Istom zameniku smo u nekoliko navrata pisali i urgencije da u okviru svojih nadležnosti preduzme nešto na planu obnove spisa i na planu progona odgovornih za nestanak spisa, gubljenje, krađu, uništenje.

Višem javnom tužiocu  smo uputili nekoliko pritužbi na postupanje zamenika javnog tužioca, a sve  su ocenjene kao neosnovane, pa je oštećeni morao da traži zaštitu kod republičkog javnog tužioca

Republičkom javnom tužilaštvu smo dostavili obaveštenja i dokaze za sumnje  na moguća krivična dela kršenja zakona od strane sudije, pa smo istovremeno tražili da se ispita odgovornost svih koji su bili uključeni u rad po spornom predmetu: sudije, zapisničari, branioci, veštaci, tužioci, a koji su u određenim momentima sasvim izvesno imali predmet u svojim rukama, koji je kasnije nestao. Republičko javno tužilaštvo je pre godinu i po  naložilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da rasvetli okolnosti, kako je došlo do toga da toliko obiman predmet nestane iz suda, da se ispita sve u vezi okolnosti koje su po sebi za to stvorile idealnu priliku da se predmet uništi: da  ne postoji  popis spisa, da nije evidentirana primopredaja kod suda-kaže Milomir Šalić-

Imajući u vidu navedeno, može se reći, dodaje poznati advokat,  da su jedino predsednik Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud razumeli oštećenog, pa su nešto i učinili po njegovim pritužbama.

Advokat Milomir Šalić navodi da je oštećeni sve vreme nastojao da pomogne tužilaštvu u rasvetljavanju spornih dešavanja oko predmeta.

-Više javno tužilaštvo je od oštećenog dobilo sve dokaze o tome šta je iz spisa predmeta  uklonjeno, a po izjašnjenjima svih učesnika u radu na predmetu može se utvrditi ko se sve predmetom rukovodio u određenoj fazi postupka, te tako i šta je i kada nestalo od predmeta.  U predmetnom krivičnom postupku praktično celi spis predmeta je nestao, a mi mislimo da to nije slučajno i da je reč  o nameri da se spreči ili oteža dokazivanje krivice okrivljenih.

Sve navedeno ukazuje na potrebu da se i osnovnim krivičnim predmetom i predmetom povodom nestanka spisa mora baviti isključivo Specijalno tužilaštvo- naglasio je Milomir Šalić u saopštenjima.

Po medijskim napisima,  na početku istrage 2010. godine  postupano je  relativno  efikasno i prvi istražni sudija, nakon što je saslušao okrivljene i ispitao svedoka odmah je odredio i finansijsko i građevinsko veštačenje.  Problemi su  počeli nakon odlaska tog sudije u drugi sud. Novi istražni sudija, drugi po redu , navodno, je dopustio da veštak ekonomsko-finansijske struke koji u leto 2011.  nije bio reizabran, dostavi izveštaj u vreme kad  je već bio  razrešen i brisan iz spiska sudskih veštaka. Zbog toga  je, prenose mediji,  Više javno tužilaštvo vratilo predmet na dopunu istrage, a novo ekonomsko-finansijsko veštačenje  je istražni sudija odredio tek u maju 2012.godine, a od tada ,tokom narednih godinu i po, veštak nije dostavio izveštaj. U oktobru 2013, predmet zadužuje novi istražni sudija,treći po redu, koji pod pritiskom oštećenog zahteva  od  finansijskog veštaka da se izjasni šta je radio duže od godinu i po i  da vrati predmet, a veštak se, navodno,  izjasnio da veštačenje nije uradio jer praktično spisi predmeta ne postoje pa on nije imao šta da veštači. U isto vreme, istražni sudija je od veštaka građevinske struke koji je nalaz o veštačenju  dostavio sudu u decembru 2011. tražio izjašnjenje u pogledu sudbine značajnog dela spisa predmeta, nakon čega je veštak vratio  sudu dva omota sa sudskim spisima, koje je slučajno zaboravio kod sebe. Posle je predmetom bio zadužen još jedan istražni sudija, koji je, kako su preneli  mediji, navodno 1. septembra 2014. u izjašnjenju predsedniku Višeg suda u Beogradu naveo da „nije bilo evidencije šta je i kada dato  veštacima i strankama i šta je od istih vraćeno“.

Zahtev za sprovođenje istrage

Viši sud je 17. septembra  2010 pokrenuo istragu protiv Milomira Živanovića, tada direktora  „Centroprojekt AIK“ a.d. i Bogoljuba Raškovića, direktora privatne firme „Centroprojekt“ d.o.o., koji je  jednom periodu bio  i zamenik predsednika Upravnog odbora  „Centroprojekt AIK“.Istragom su obuhvaćene još četiri osobe. Pojedini osumnjičeni se  terete da su   28. 8. 2004. godine,  sazvali Skupštinu akcionara zaposlenih u Centroprojektu AIK, koju su kroz sačinjavanje zapisnika i odluka o navodno konstitutivnoj sednici  preduzeća „Centroprojekt“ DP, prikazivali kao prave , a zatim ovako sačinjenu dokumentaciju u pogledu zaposlenih , posedovanja bilansa , unetim podacima o imovini  i drugim podacima,    iskoristili da  bi nekadašnji Združeni projektni zavod „Centroprojekt“ 21.12. 2004,  preregistrovali kod Trgovinskgo suda i Agencije za privredne registre,  u preduzeće „Centroprojekt“ DP, a kasnije DOO,  na istoj adresi, kao i „Centroprojekt AIK“ a.d., koje se bavi projektovanjem i konsaltingom u građevinarstvu, sa licencom za rad u Rusiji i Evropi.  Živanović, kao direktor „Centroprojekt AIK“  i Rašković   kao direktor  „Centroprojekta  DOO“,  sumnjiče se da su u periodu od 2005. godine do 2008. godine,    zaključivali ugovore sa domaćim i stranim preduzećima o pružanju projektnih usluga koje je obavljalo preduzeće „Centroprojekt AIK“,  a da su zatim nalozima  za  plaćanje obavljenih poslova i usluga, novac usmeravali na račun „Centroprojekt“ d.o.o.   te tako pribavlili  korist za tu firmu, na   štetu „Centroprojekt AIK“  i to ukupno oko 10 miliona dolara.

Prijatelji sajta