Власник компанија „Делта“ и „Хемслјед“ Мирослав Мишковић најавио је покретање спора пред Вашингтонском арбитражом због процеса за кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица и пореска утаја по којима се суди њему и његовом сину Марку Мишковићу у вези пословних релација са „Нибенс групом“ Мила Ђуршковића током приватизације путарских предузећа од 2005. до 2008. године.
Мишковић сениор, који је у одбрани пред Специјалним судом у Београду апсолутно негирао да је на било који начин прекршио закон, тврди да његов син Марко и он, не само нису починили кривична дела већ да нису ни могли да их изврше. Порез који се помиње, тврди Мишковић, није ни постојао у том периоду, док за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, по нашем Кривичном законику не може да се суди власнику стране компаније, а у поступку су и он и Марко обухваћени као власници страних компанија он- Хемслејда, регистрованог на Кипру, а Марко – Мере инвестмент са Холандских Антила.
-Значи нема кривичног дела. Ми идемо на Вашингтонску арбитражу и о томе смо обавестили државу. Пре тога ћемо покушати још једном да седнемо са нашом државом да овакве ствари не решава међународна заједница-казао је Мишковић пред Специјалним судом у Београду.
Преносимо најзанимљивије делове одбране Мирослава Мишковића, изнете 7. априла 2015. пред судским већем којим председава судија Маја Илић.
-Још од 18. века после Француске револуције постављен је стандард –нема казне без кривичног дела. То постоји и у нашем закону, али ја стојим пред вама већ кажњен, а никакве доказе нисам видео, ни ја, ни моји браниоци, да је тужилаштво изнело, да смо починили кривично дело. Моја породица и ја трпимо због свега овога што се догађа. Нигде у свету, па ни у Србији, не може да буде кривично дело давање инвестиционог кредита другој фирми, због тога што је тај кредит регистрован код свих надлежних органа у држави и због тога што је то облигациони однос између два лица. Моја компанија Хемслејд дала је кредит од 25 милиона евра Предузећу за путеве „Ниш“ Мила Ђурашковића. То је био кредит по каматној стопи од 3 посто,толико повољан да сличног овде није било.
Кажу да сам постао фактички власник ПЗП-а Ниш преко тог кредита. Шта значи фактички, то није по праву. Или сте власник или нисте.Тужилаштво такође каже да је превише ниска камата. Опет, с друге стране, истовремно тужилаштво тврди и да смо извлачили новац из фирме. Они не знају шта је стопа еурибор која се примењује свуда у свету, па су навели да смо наплатили више него што треба камату за милион и 200 хиљада евра на кредит, а онда су прихватили наше објашњење о еурибору, али су после навели да је камата наплаћена више за 217 000 евра.
Па, не обрачунава председник компаније камате. Ја се бавим много тежим стварима од обрачуна камате. Бавим се визијом развоја компаније. У моменту давања тог кредита обе фирме биле су у стопостотном приватном власништву. Ако смо наплатили више камату од уговорене могла је та фирма да нас тужи, то није кривично дело.
Нема кривичног дела ни у промету акција Предузећа за путеве Ниш између моје компаније и Ђурашковићеве.
Ми смо докапитализацијом од 9 милиона евра преко фирме Мера инвестмент дошли до 47 посто валсништва у ПЗП-у Ниш и после смо продали те акције за 25 милиона евра. Сведок тужилаштва тврди да је све у промету акција било по закону. Ниједан сведок тужилаштва не терети Марка и Мирослава. Не знам шта се сматра као противправна корист и не знам колики износ, да ли 25 милиона евра, или 16 милиона евра. Полиција мисли да је Мирослав Мишковић зарадио 16 милиона евра. Ја разумем да полиција ради тежак посао и да имају веома мале плате, око 500 евра, и кад виде да је у неком послу Мишковић зарадио 16 милиона евра они одмах мисле да је незаконито. Али није Мишковић зарадио. Компанијска зарада је 16 милиона евра. Једно је приватна, лична својина, а друго имовина компаније.Трансакције су обављене између две приватне компаније.
Треће, оптужба тврди да су се Мирослав и Марко Мишковић и Мило Ђурашковић 2005. године договорили да 2008. године извуку новац из путарских предузећа које је у поступцима приватизације купила „Нибенс група“ Мила Ђурашковића, због чега ће ове фирме 2010. и 2011. године отићи у стечај. При томе се не зна да ли смо извукли 25 милиона евра или 16 милиона евра.
Међутим, 2007. године ПЗП „Ниш“ имало је добит 32 милиона евра. Могли смо за 3 минута да узмемо те паре што је далеко више од ових 16 милиона или 25 милиона евра, које помиње Тужилаштво. Зашто смо то пустили? Зашто би се договарали 8 година да нешто узмемо , а да ово пропустимо? Колико ми је познато укупна средства која је Мило Ђурашковић уложио у ове путарске фиме су око 80 милиона евра , а то је, кад се по оптужници гледа, учинио да би извукли из њих 16 милиона евра. Ово треба хитно избацити из оптужнице , јер ово чита европска и светска стручна јавност. Политика „Делте“ је стварање предузећа и њихова продаја.
Ђуршковић је 2011. године , да би добио кредит за те фирме, да би их спасавао, заложио сву своју приватну имовину, а
извучено је 16 милиона евра?! Овакве оптужбе нису добре за правосуђе Србије да се подижу против водећих привредника.
Колико је мени познато из података који су изнети током овог процеса, држава путарским фирмама дугује између 100 и 150 милиона евра за урађене послове, а отписали су камате и још нешто у износу око 60 милиона евра ,а наплата остатка дуга је репрограмирана и пролонгирана за неколико година. То је и са финансијским кућама. Тако прођу сви који раде са државом. Фала богу „Делта никад није радила са државом.
Кад су видели да им овакве оптужбе и нису нешто, после тога залепе Мишковићима да нису платили порез. Вишечлана инспекцијска контрола је исконтролисала „Делту“ 2010. године, а онда 2013. године дође један инспектор и каже није плаћен порез. Али реч је о порезу који никада никоме није зарачунат. Нађите било кога у Србији да је платио тај порез. Па ја сам пренео седиште „Максија“ у Београд да бих платио порез држави 2012 године.
Иван Симич, директор Пореске управе, изричито каже: „Пореза нема“. Он ће бити за овом судском говорницом да то саопшти.
За бригу о порезима компаније „Делта задужена је фирма КПМ, најјача фирма у свету за ту област. У извештају Катедре за пореско право Правног факултета у Београду кажу- нема пореза, исто је и по Привредном саветнику који је за привреднике оно што је Службени гласник за оне који се баве правом. Сви кажу: „Господине Мишковићу, ништа вам не могу, пореза нема“.
Обавезујуће упутство Министарства финансија за органе Пореске управе каже-пореза нема.
Касније је уведен такав порез, али у периоду на који се овде конкретно односи, није постојао. Не знам да ли то може да се примењује ретроактивно.
Тужилаштво није хтело да прихвати наше доказе. Ове оптужбе су претпоставке неких људи.
То су та дела зашто је тај озлоглашени, бахати Мишковић на стубу срама у држави и шире. Мирослав и Марко Мишковић су оптужени као власници и као директори страног предузећа, као одговорно лице. Оптужују ме за оперативу, а ја сам предеседник компаније и не бавим се оперативом, већ по цео дан само смишљам којим правцем фирма даље да иде.
А, Марко, какве везе има Марко? Па он је у том периоду имао само 24 године. А онда они кажу: Па што си сина убацивао?
Нема кривичног дела.
Ја сам претрпео велику штету. Био сам у притвору седам месеци, а Марко три месеца и још шест месеци у кућном притвoру. Док сам био у притвору умрла је моја мајка, јесте од старости али и од туге, због онога што се мени десило. Син јединац, Моравац. Знате шта то значи за мајку. Умро ми је и отац. Док сам био у притвору, родио ми се унук, био сам жељан да га видим. Ми смо „Макси“ продали за 932,5 милиона евра и ја да се бавим неким марифетлуком? Оно што се мени дешава, оно што се о мени објављује на насловним странама тешко је доживети. То што ја доживљавам овде није добро ни за Србију јер ја сам највећи платилац пореза. Ја сам већ кажњен, а нема кривичног дела.
Моја имовина је под блокадом у вредности 45 милиона евра, моја кућа је под блокадом. Молио сам моје адвокате да траже да та блокада буде у износу тих измишљених 16 или 25 милиона евра, а не за 45 милиона евра.
Апелујем на савест свих људи да озбиљно размисле и да донесу правичну одлуку.
Уставни суд је по мојој жалби донео одлуку да је продужавање притвора после три месеца било противно Уставу. Ја немам никаву корист од те одлуке Уставног суда. О мојим новим жалбама још не одлучују ,али и без њих ја могу да стигнем до Стразбура. Али молим државу да не решавамо ствари преко Стразбура и Брисела већ овде код нас.
Да би ме пустили из притвора одузели су нам пасоше, положио сам јемство 12 милиона евра, што је највеће јемство икада у Србији и шире.
Мишковић неће нигде да бежи. Био сам у Москви два дана пре него што сам ухапшен, таблоди су тада најављивали моје хапшење, али дошао сам, нисам бежао.
Ми смо на курсној разлици изгубили око милион евра на том јемству, јер нисам могао да га положим у еврима већ у динарској противвредности. Молио сам ако не може у еврима јемство, да буде у хипотеци на некретнине, али нису прихватали.
Све ово што се догађа Марку и мени има велике последице и на моју породицу и на Делту. Ја сам толико утучен човек-рекао је, између осталог, Мирослав Мишковић.
Тужилаштво за организовани криминал подигло је 9.маја 2013 године, оптужницу против Мирослава Мишковића, његовог сина Марка, власника корпорације „Нибенс “ Мила Ђурашковића и још осморо окривљених , по завршетку истраге о дешавањима у вези неколико бивших друштвених предузећа за путеве, након приватизације у периоду од 2005. до 2010. године.
Оптужница Мишковиће и Ђурашковића терети за стицање „противправне користи незаконитим прометом акција предузећа за путеве ‘Ниш’, између Ђурашковићеве ‘Нибенс корпорације“ и фирме „Мера инвестмент“ Марка Мишковића. Оптужницом је обухваћен кредит фирме „Хемслејд“ с Кипра у власништву Мирослава Мишковића , који је дат Ђурашковићевој фирми.
Мишковићима и Ђурашковићу стављено је на терет кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву. За исто дело у помагању окривљени су: Ристо Ристић, Милутин Гашевић, Зоран Михајловић, Дејан Јевтић, Здравко Рашо и Предраг Филиповић. Поступак се води и против двоје осумњичених за кривично дело пореска утаја у помагању: Живојина Петровића и Јадранке Бардић.
Оптужница обухвата пословну сарадњу Мишковића и Ђурашковића око путарских предузећа, од периода 2005. и 2006. године,кад су, „Мишковићи ,по договору са Ђурашковићем, инвестирањем преко својих предузећа „ Хемслејд“ и „ Мера инвестмент фаунд“ у фирму ПЗП-а „Ниш“, стекли у њој 47,59 посто акција“. У оптужници се наводи да су у току 2008. године, Мишковићи одлучили да изађу из власништва ПЗП ‘Ниш’, „а у реализацији те одлуке, по договору с Ђурашковићем, прво је незаконито увећана вредност акција предузећа за путеве ‘Ниш’, са 3.300 динара на 8.780 динара“.
-Након тога су основана нова правна лица ‘Мера инвест д.о.о.’ у власништву фирме ‘Mера инвестмент фаунд’ Марка Мишковића и Ђурашковићеве ‘Нибенс’ корпорације. У њих су оснивачи као своје улоге унели акције ПЗП „Ниш“ по незаконито увећаној вредности. Потом је ‘Мера инвест д.о.о’ октобра месеца 2008. и новембра 2009. године продала свој пакет акција ‘Нибенс’ корпорацији и остварила противправну имовинску корист, јер акције ПЗП „Ниш“, према налазу и мишљењу вештака, у том тренутку нису имале никакву вредност-наводи оптужба.
Према оптужници, ‘Нибенс“ је куповину акција ПЗП ‘Ниш“ од ‘Мере“ платио кредитом од 25 милиона евра добијеним код Уникредит банке, а за враћање тог кредита су солидарно гарантовала предузећа за путеве Ниш, Београд, Крагујевац, Врање, Војводина пут-Бачка пут, Срем пут и Фабрика мазива Крушевац.
– Обавеза враћања кредита прешла је на та путарска предузећа пошто „Нибенс“ корпорација није имала никаквих пословних прихода, а њену једину имовину чиниле су акције ПЗП „Ниш“ чија је вредност у децембру 2008. године била- нула динара. На тај начин је „Мера инвестмент фаунд“, своје потпуно обезвређено капитално улагање продао за 25 милиона евра и стекао у својину пословни објекат у Београду у Таковској 6, који је пре тога био у власништву ПЗП „Ниш“ и процењен на вредност од 3.790.000 евра. Приликом изласка из власништва предузећа за путеве „Ниш“, фирмама „Хемслејд“ и„Meра инвест д.о.о.“ прибављена противправна корист од 2.277.028.616 динара и 217.064 евра. Противправна корист од 829.170.448,44 динара прибављена је и „ Шер“ корпорацији у власништву Мила Ђурашковића-наводи оптужба
Поред тога, по тврдњама Тужилаштва,“оштећен је и државни буџет, јер није плаћен порез на капиталну добит за „Меру инвестмент фаунд “ у износу од 320.272.803 динара,док пореска обавеза Мила Ђурашковића износи 152.712.958 динара“.
