Vlasnik kompanija „Delta“ i „Hemsljed“ Miroslav Mišković najavio je pokretanje spora pred Vašingtonskom arbitražom zbog procesa za krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i poreska utaja po kojima se sudi njemu i njegovom sinu Marku Miškoviću u vezi poslovnih relacija sa „Nibens grupom“ Mila Đurškovića tokom privatizacije putarskih preduzeća od 2005. do 2008. godine.
Mišković senior, koji je u odbrani pred Specijalnim sudom u Beogradu apsolutno negirao da je na bilo koji način prekršio zakon, tvrdi da njegov sin Marko i on, ne samo nisu počinili krivična dela već da nisu ni mogli da ih izvrše. Porez koji se pominje, tvrdi Mišković, nije ni postojao u tom periodu, dok za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, po našem Krivičnom zakoniku ne može da se sudi vlasniku strane kompanije, a u postupku su i on i Marko obuhvaćeni kao vlasnici stranih kompanija on- Hemslejda, registrovanog na Kipru, a Marko – Mere investment sa Holandskih Antila.
-Znači nema krivičnog dela. Mi idemo na Vašingtonsku arbitražu i o tome smo obavestili državu. Pre toga ćemo pokušati još jednom da sednemo sa našom državom da ovakve stvari ne rešava međunarodna zajednica-kazao je Mišković pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Prenosimo najzanimljivije delove odbrane Miroslava Miškovića, iznete 7. aprila 2015. pred sudskim većem kojim predsedava sudija Maja Ilić.
-Još od 18. veka posle Francuske revolucije postavljen je standard –nema kazne bez krivičnog dela. To postoji i u našem zakonu, ali ja stojim pred vama već kažnjen, a nikakve dokaze nisam video, ni ja, ni moji branioci, da je tužilaštvo iznelo, da smo počinili krivično delo. Moja porodica i ja trpimo zbog svega ovoga što se događa. Nigde u svetu, pa ni u Srbiji, ne može da bude krivično delo davanje investicionog kredita drugoj firmi, zbog toga što je taj kredit registrovan kod svih nadležnih organa u državi i zbog toga što je to obligacioni odnos između dva lica. Moja kompanija Hemslejd dala je kredit od 25 miliona evra Preduzeću za puteve „Niš“ Mila Đuraškovića. To je bio kredit po kamatnoj stopi od 3 posto,toliko povoljan da sličnog ovde nije bilo.
Kažu da sam postao faktički vlasnik PZP-a Niš preko tog kredita. Šta znači faktički, to nije po pravu. Ili ste vlasnik ili niste.Tužilaštvo takođe kaže da je previše niska kamata. Opet, s druge strane, istovremno tužilaštvo tvrdi i da smo izvlačili novac iz firme. Oni ne znaju šta je stopa euribor koja se primenjuje svuda u svetu, pa su naveli da smo naplatili više nego što treba kamatu za milion i 200 hiljada evra na kredit, a onda su prihvatili naše objašnjenje o euriboru, ali su posle naveli da je kamata naplaćena više za 217 000 evra.
Pa, ne obračunava predsednik kompanije kamate. Ja se bavim mnogo težim stvarima od obračuna kamate. Bavim se vizijom razvoja kompanije. U momentu davanja tog kredita obe firme bile su u stopostotnom privatnom vlasništvu. Ako smo naplatili više kamatu od ugovorene mogla je ta firma da nas tuži, to nije krivično delo.
Nema krivičnog dela ni u prometu akcija Preduzeća za puteve Niš između moje kompanije i Đuraškovićeve.
Mi smo dokapitalizacijom od 9 miliona evra preko firme Mera investment došli do 47 posto valsništva u PZP-u Niš i posle smo prodali te akcije za 25 miliona evra. Svedok tužilaštva tvrdi da je sve u prometu akcija bilo po zakonu. Nijedan svedok tužilaštva ne tereti Marka i Miroslava. Ne znam šta se smatra kao protivpravna korist i ne znam koliki iznos, da li 25 miliona evra, ili 16 miliona evra. Policija misli da je Miroslav Mišković zaradio 16 miliona evra. Ja razumem da policija radi težak posao i da imaju veoma male plate, oko 500 evra, i kad vide da je u nekom poslu Mišković zaradio 16 miliona evra oni odmah misle da je nezakonito. Ali nije Mišković zaradio. Kompanijska zarada je 16 miliona evra. Jedno je privatna, lična svojina, a drugo imovina kompanije.Transakcije su obavljene između dve privatne kompanije.
Treće, optužba tvrdi da su se Miroslav i Marko Mišković i Milo Đurašković 2005. godine dogovorili da 2008. godine izvuku novac iz putarskih preduzeća koje je u postupcima privatizacije kupila „Nibens grupa“ Mila Đuraškovića, zbog čega će ove firme 2010. i 2011. godine otići u stečaj. Pri tome se ne zna da li smo izvukli 25 miliona evra ili 16 miliona evra.
Međutim, 2007. godine PZP „Niš“ imalo je dobit 32 miliona evra. Mogli smo za 3 minuta da uzmemo te pare što je daleko više od ovih 16 miliona ili 25 miliona evra, koje pominje Tužilaštvo. Zašto smo to pustili? Zašto bi se dogovarali 8 godina da nešto uzmemo , a da ovo propustimo? Koliko mi je poznato ukupna sredstva koja je Milo Đurašković uložio u ove putarske fime su oko 80 miliona evra , a to je, kad se po optužnici gleda, učinio da bi izvukli iz njih 16 miliona evra. Ovo treba hitno izbaciti iz optužnice , jer ovo čita evropska i svetska stručna javnost. Politika „Delte“ je stvaranje preduzeća i njihova prodaja.
Đuršković je 2011. godine , da bi dobio kredit za te firme, da bi ih spasavao, založio svu svoju privatnu imovinu, a
izvučeno je 16 miliona evra?! Ovakve optužbe nisu dobre za pravosuđe Srbije da se podižu protiv vodećih privrednika.
Koliko je meni poznato iz podataka koji su izneti tokom ovog procesa, država putarskim firmama duguje između 100 i 150 miliona evra za urađene poslove, a otpisali su kamate i još nešto u iznosu oko 60 miliona evra ,a naplata ostatka duga je reprogramirana i prolongirana za nekoliko godina. To je i sa finansijskim kućama. Tako prođu svi koji rade sa državom. Fala bogu „Delta nikad nije radila sa državom.
Kad su videli da im ovakve optužbe i nisu nešto, posle toga zalepe Miškovićima da nisu platili porez. Višečlana inspekcijska kontrola je iskontrolisala „Deltu“ 2010. godine, a onda 2013. godine dođe jedan inspektor i kaže nije plaćen porez. Ali reč je o porezu koji nikada nikome nije zaračunat. Nađite bilo koga u Srbiji da je platio taj porez. Pa ja sam preneo sedište „Maksija“ u Beograd da bih platio porez državi 2012 godine.
Ivan Simič, direktor Poreske uprave, izričito kaže: „Poreza nema“. On će biti za ovom sudskom govornicom da to saopšti.
Za brigu o porezima kompanije „Delta zadužena je firma KPM, najjača firma u svetu za tu oblast. U izveštaju Katedre za poresko pravo Pravnog fakulteta u Beogradu kažu- nema poreza, isto je i po Privrednom savetniku koji je za privrednike ono što je Službeni glasnik za one koji se bave pravom. Svi kažu: „Gospodine Miškoviću, ništa vam ne mogu, poreza nema“.
Obavezujuće uputstvo Ministarstva finansija za organe Poreske uprave kaže-poreza nema.
Kasnije je uveden takav porez, ali u periodu na koji se ovde konkretno odnosi, nije postojao. Ne znam da li to može da se primenjuje retroaktivno.
Tužilaštvo nije htelo da prihvati naše dokaze. Ove optužbe su pretpostavke nekih ljudi.
To su ta dela zašto je taj ozloglašeni, bahati Mišković na stubu srama u državi i šire. Miroslav i Marko Mišković su optuženi kao vlasnici i kao direktori stranog preduzeća, kao odgovorno lice. Optužuju me za operativu, a ja sam predesednik kompanije i ne bavim se operativom, već po ceo dan samo smišljam kojim pravcem firma dalje da ide.
A, Marko, kakve veze ima Marko? Pa on je u tom periodu imao samo 24 godine. A onda oni kažu: Pa što si sina ubacivao?
Nema krivičnog dela.
Ja sam pretrpeo veliku štetu. Bio sam u pritvoru sedam meseci, a Marko tri meseca i još šest meseci u kućnom pritvoru. Dok sam bio u pritvoru umrla je moja majka, jeste od starosti ali i od tuge, zbog onoga što se meni desilo. Sin jedinac, Moravac. Znate šta to znači za majku. Umro mi je i otac. Dok sam bio u pritvoru, rodio mi se unuk, bio sam željan da ga vidim. Mi smo „Maksi“ prodali za 932,5 miliona evra i ja da se bavim nekim marifetlukom? Ono što se meni dešava, ono što se o meni objavljuje na naslovnim stranama teško je doživeti. To što ja doživljavam ovde nije dobro ni za Srbiju jer ja sam najveći platilac poreza. Ja sam već kažnjen, a nema krivičnog dela.
Moja imovina je pod blokadom u vrednosti 45 miliona evra, moja kuća je pod blokadom. Molio sam moje advokate da traže da ta blokada bude u iznosu tih izmišljenih 16 ili 25 miliona evra, a ne za 45 miliona evra.
Apelujem na savest svih ljudi da ozbiljno razmisle i da donesu pravičnu odluku.
Ustavni sud je po mojoj žalbi doneo odluku da je produžavanje pritvora posle tri meseca bilo protivno Ustavu. Ja nemam nikavu korist od te odluke Ustavnog suda. O mojim novim žalbama još ne odlučuju ,ali i bez njih ja mogu da stignem do Strazbura. Ali molim državu da ne rešavamo stvari preko Strazbura i Brisela već ovde kod nas.
Da bi me pustili iz pritvora oduzeli su nam pasoše, položio sam jemstvo 12 miliona evra, što je najveće jemstvo ikada u Srbiji i šire.
Mišković neće nigde da beži. Bio sam u Moskvi dva dana pre nego što sam uhapšen, tablodi su tada najavljivali moje hapšenje, ali došao sam, nisam bežao.
Mi smo na kursnoj razlici izgubili oko milion evra na tom jemstvu, jer nisam mogao da ga položim u evrima već u dinarskoj protivvrednosti. Molio sam ako ne može u evrima jemstvo, da bude u hipoteci na nekretnine, ali nisu prihvatali.
Sve ovo što se događa Marku i meni ima velike posledice i na moju porodicu i na Deltu. Ja sam toliko utučen čovek-rekao je, između ostalog, Miroslav Mišković.
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je 9.maja 2013 godine, optužnicu protiv Miroslava Miškovića, njegovog sina Marka, vlasnika korporacije „Nibens “ Mila Đuraškovića i još osmoro okrivljenih , po završetku istrage o dešavanjima u vezi nekoliko bivših društvenih preduzeća za puteve, nakon privatizacije u periodu od 2005. do 2010. godine.
Optužnica Miškoviće i Đuraškovića tereti za sticanje „protivpravne koristi nezakonitim prometom akcija preduzeća za puteve ‘Niš’, između Đuraškovićeve ‘Nibens korporacije“ i firme „Mera investment“ Marka Miškovića. Optužnicom je obuhvaćen kredit firme „Hemslejd“ s Kipra u vlasništvu Miroslava Miškovića , koji je dat Đuraškovićevoj firmi.
Miškovićima i Đuraškoviću stavljeno je na teret krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu. Za isto delo u pomaganju okrivljeni su: Risto Ristić, Milutin Gašević, Zoran Mihajlović, Dejan Jevtić, Zdravko Rašo i Predrag Filipović. Postupak se vodi i protiv dvoje osumnjičenih za krivično delo poreska utaja u pomaganju: Živojina Petrovića i Jadranke Bardić.
Optužnica obuhvata poslovnu saradnju Miškovića i Đuraškovića oko putarskih preduzeća, od perioda 2005. i 2006. godine,kad su, „Miškovići ,po dogovoru sa Đuraškovićem, investiranjem preko svojih preduzeća „ Hemslejd“ i „ Mera investment faund“ u firmu PZP-a „Niš“, stekli u njoj 47,59 posto akcija“. U optužnici se navodi da su u toku 2008. godine, Miškovići odlučili da izađu iz vlasništva PZP ‘Niš’, „a u realizaciji te odluke, po dogovoru s Đuraškovićem, prvo je nezakonito uvećana vrednost akcija preduzeća za puteve ‘Niš’, sa 3.300 dinara na 8.780 dinara“.
-Nakon toga su osnovana nova pravna lica ‘Mera invest d.o.o.’ u vlasništvu firme ‘Mera investment faund’ Marka Miškovića i Đuraškovićeve ‘Nibens’ korporacije. U njih su osnivači kao svoje uloge uneli akcije PZP „Niš“ po nezakonito uvećanoj vrednosti. Potom je ‘Mera invest d.o.o’ oktobra meseca 2008. i novembra 2009. godine prodala svoj paket akcija ‘Nibens’ korporaciji i ostvarila protivpravnu imovinsku korist, jer akcije PZP „Niš“, prema nalazu i mišljenju veštaka, u tom trenutku nisu imale nikakvu vrednost-navodi optužba.
Prema optužnici, ‘Nibens“ je kupovinu akcija PZP ‘Niš“ od ‘Mere“ platio kreditom od 25 miliona evra dobijenim kod Unikredit banke, a za vraćanje tog kredita su solidarno garantovala preduzeća za puteve Niš, Beograd, Kragujevac, Vranje, Vojvodina put-Bačka put, Srem put i Fabrika maziva Kruševac.
– Obaveza vraćanja kredita prešla je na ta putarska preduzeća pošto „Nibens“ korporacija nije imala nikakvih poslovnih prihoda, a njenu jedinu imovinu činile su akcije PZP „Niš“ čija je vrednost u decembru 2008. godine bila- nula dinara. Na taj način je „Mera investment faund“, svoje potpuno obezvređeno kapitalno ulaganje prodao za 25 miliona evra i stekao u svojinu poslovni objekat u Beogradu u Takovskoj 6, koji je pre toga bio u vlasništvu PZP „Niš“ i procenjen na vrednost od 3.790.000 evra. Prilikom izlaska iz vlasništva preduzeća za puteve „Niš“, firmama „Hemslejd“ i„Mera invest d.o.o.“ pribavljena protivpravna korist od 2.277.028.616 dinara i 217.064 evra. Protivpravna korist od 829.170.448,44 dinara pribavljena je i „ Šer“ korporaciji u vlasništvu Mila Đuraškovića-navodi optužba
Pored toga, po tvrdnjama Tužilaštva,“oštećen je i državni budžet, jer nije plaćen porez na kapitalnu dobit za „Meru investment faund “ u iznosu od 320.272.803 dinara,dok poreska obaveza Mila Đuraškovića iznosi 152.712.958 dinara“.
