Мирослав Мишковић и Мило Ђурашковић пред судом 10. фебруара

ОБЈЕДИЊЕНИ ПРОЦЕС ОКРИВЉЕНИМА ЗА „ПУТАРСКЕ ФИРМЕ“ И „ФАМ“

Пред Специјалним судом у Београду 10 .фебруара почиње обједињено суђење власнику “Делта холдинга” Мирославу Мишковићу, његовом сину Марку Мишковићу и власнику „Нибенс групе и „Шер корпорације“ Милу Ђурашковићу, у поступку у којем су обједињене две оптужнице: једна против двојице Мишковића, Ђурашковића и још осам особа за „путарска предузећа“ и друга против Ђурашковића и седморо окривљених због Фабрике мазива-Фам Крушевац.

Оптужницом подигнутом 9.маја 2013, у случају “путарске фирме“, осим Мишковића и Мила Ђурашковића, којима је стављено на терет кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву, обухваћени су: Ристо Ристић, Милутин Гашевић,Зоран Михајловић, Дејан Јевтић, Здравко Рашо и Предраг Филиповић, а сви су осумњичени за „злоупотребу положаја одговорног лица у помагању“. Двоје окривљених Живојин Петровић и Јадранка Бардић, осумњичени су за дело „пореска утаја у помагању“.

Оптужницом у случају „путарске фирме“ обухваћен је период од 2005. до 2010. године и дешавања у вези бившег друштвеног Предузећа за путеве (ПЗП)- Ниш, након што га је у поступку приватизације купила Ђурашковићева компанија, као и још неколико бивших друштвених предузећа за путеве.

Изнете сумње односе се на промет акција Ђурашковићевог ПЗП-а Ниш 2008. године и то на релацији између Ђурашковићеве ‘Нибенс корпорације“ и фирме „Мера инвестмент фаунд“ Марка Мишковића као и на кредитни арманжман Ђурашковићеве компаније са кипарском фирмом „Хемслејд“ у власништву Мирослава Мишковића.

Оптужба наводи да су 2005. и 2006. године, Мишковићи „у договору са Ђурашковићем, инвестирањем преко својих предузећа ‘Хемслејд’ и „Мера инвестмент фаунд“ у Ђурашковићеву фирму ПЗП-Ниш, стекли 47,59 посто акција“. У току 2008. године, по оптужним наводима, Мирослав и Марко Мишковић одлучили сз да изађу из власништва ПЗП-Ниш, а у реализацији те одлуке, по договору с Ђурашковићем, прво је, наводно, „незаконито увећана вредност акција ПЗП -Ниш са 3.300 динара на 8.780 динара“.

-Након тога је основано ново правно лице ‘Мера инвест д.о.о.’ и то у власништву фирме ‘Мера инвестмент фаунд’ Мишковића и Ђурашковићеве ‘Нибенс’ корпорације. У њих су „оснивачи као своје улоге унели акције ПЗП-Ниш по увећаној вредности“. Потом је, тврди оптужба, ‘Мера инвест д.о.о’ октобра месеца 2008. и новембра 2009. године продала свој пакет акција ‘Нибенс корпорацији’ и „остварила противправну имовинску корист, јер акције ПЗП-Ниш, према налазу и мишљењу вештака, у том тренутку нису имале никакву вредност“- навело је, између осталог, у оптужбама Тужилаштво.

Такође по оптужним наводима, „Нибенс корпорација је куповину акција ПЗП-Ниш’ од ‘Мере’ платила кредитом од 25 милиона евра добијеним код Уникредит банке, а за враћање тог кредита солидарно су гарантовала предузећа за путеве Ниш, Београд, Крагујевац, Врање, Војводина пут-Бачка пут, Срем пут и Фабрика мазива- Крушевац“.

– Обавеза враћања кредита прешла је на та предузећа пошто „Нибенс корпорација“ није имала никаквих пословних прихода, а њену једину имовину чиниле су акције ПЗП-Ниш, чија је вредност у децембру 2008. године била -0- нула динара. На тај начин је „Мера инвестмент фаунд“, своје потпуно обезвређено капитално улагање продао за 25 милиона евра и стекао у својину пословни објекат у Београду у улици Таковској број 6, који је пре тога био у власништву ПЗП „Ниш“ и процењен на вредност од 3.790.000 евра“-тврди Тужилаштво.

Из доказа који су прикупљени у току истраге,како је навела оптужба „произлази да је приликом изласка из власништва ПЗП-Ниш, фирмама ‘Хемслејд’ и ‘Мера инвестмент фаунд’ прибављена противправна корист од 2.277.028.616 динара и 217.064 евра, а ‘Шер’ корпорацији у власништву Ђурашковића 829.170.448,44 динара“. – Стварајући привид да се ради о законитим пословима , извлачили су средства из путарских фирми, наневши им штету-пише у оптужници- Према економскофинансијском вештачењу, „путарска предузећа на која је пала обавеза враћања кредита који је одобрен Нибенс корпорацији, претрпела су штету од 16.950.571.881 динара“. Поред тога, по тврдњама Тужилаштва,“оштећен је и државни буџет, јер није плаћен порез на капиталну добит за ‘Меру инвестмент фаунд’ у износу од 320.272.803 динара,док пореска обавеза Мила Ђурашковића износи 152.712.958 динара“.

Друга оптужница у „случају Фам-Крушевац“ подигнута је 3. новембра 2011, а осим Мила Ђурашковића обухваћени су : директор “Шер корпорације“ Ристо Ристић, Дејан Јевтић, бивши генерални директор “Фама” Бранислав Јовановић, бивши члан Управног одбора “Фам-а” Љиљана Костић, бивши финансијски директор Милица Брадић, бивши руководилац у Предузећу за путеве (ПЗП)-Београд Бора Јелић и бивши директор ПЗП “Врање” Срђан Филиповић.

У овој оптужници Тужилаштво је изнело сумње да је предузеће “Фам” из Крушевца различитим аранжманима оштећено за 3.181.070.378,54 динара а да је Ђурашковићу прибављена имовинска корист у укупном износу од 1.498.289.138,43 динара.

Оптужница сумњичи окривљене да су „у периоду од 2007. до 2010. године у циљу прибављања имовинске користи Ђурашковићу исплатом новца по основу зарада из ‘Нибенс групе’ и добити из предузећа ‘Шер корпорација’, користили привредне и пословне структуре предузећа која су у његовом директном или индиректном власништву“. Наведено је да је „предузеће ‘Фам’ задуживано код пословних банака, а новац директно пребациван на рачун ‘Шер корпорације’ или индиректно преко рачуна предузећа за путеве у саставу ‘Нибенс групе’, у договору са Ђурашковићем по основу уговора о позајмицама без камата и без средстава обезбеђења, које су закључивали са директорима предузећа у његовом власништву“.

Оптужба, осим тога, наводи да је ‘Шер корпорација’ продавала робу из производног асортимана “Фам”-а и „новац од продаје задржавала на својим на рачунима, али да није коришћен за плаћање преузете робе од ‘Фам’-а“.

“Шер корпорација” је, како сумња Тужилаштво, куповала гориво од “НИС”-а, које је „платио ‘Фам’, путем тројних компензација“.

– На основу уговора о преузимању дуга између директора ПЗП “Врање” Срђана Филиповића, директора “Шер корпорације Ристе Ристића и директора “Фам”-а Љиљане Костић, дуговања ‘Шер корпорације’ била су пренета на ПЗП “Врање”-навело је Тужилаштво, износећи и сумњу да су окривљени знали да су пословни рачуни ПЗП “Врање” били у блокади и да преузети дуг не може да се измири.

Оптужба сумњичи бившег директора “Шер корпорације” Ристу Ристића и бившег и директора “Фам”-а Бранислава Јовановића да су закључили више уговора којима је “Фам” „закупио на коришћење од ‘Шер корпорације’ путничка возила марке ‘Хонда’“, плаћајући наводно „месечно троструко већи износ од обавезе коју је ‘Шер корпорација’ имала према лизинг кући“.

Оптужба такође наводи да је “Фам”, „на основу фиктивног уговора плаћао ‘Нибенс групи’ консалтинг услуге које нису извршене“.

Након спајања оптужница, у процесу суди веће којим председава судија Маја Илић.

Сви окривљени су у потпуности негирали све оптужбе,а на почетку обједињеног суђења сви ће имати могућност да још једном истакну кључне моменте своје одбране.

РЕЧ ОДБРАНЕ

Мирослав Мишковић: „Оптужбе су бесмислене“

На почетку суђења за „путарске фирме“ 15.новембра 2013, бизнисмен Мирослав Мишковић је навео да су „оптужбе бесмислене“ и у целости их оповргао .

– Ви судите највећем привреднику Србије и водећем привреднику региона-обратио се пре годину и по Мирослав Мишковић, тадашњем судском већу београдског Специјалног суда.

Нагласио је да „ никада није радио с државом ни с јавним предузећима и да никада ништа није урадио на штету државе ради користи „Делти“.

– Овде се суди тржишној привреди и приватном предузетништву. Оптужен сам због тога што се сматра да је криминал дати инвестициони кредит, због тога што је фирма у мом власништву ‘Хемслејд’ дала кредит једном предузећу па су постали власници преко 40 посто акција ПЗП –Ниш . Појединци из Тужилаштва и полиције не разумеју шта је то „еурибор“ и наводе да је то противправна корист. То није добро. Наводе да „Делта“ није платила порез, али ову конкретну врсту пореза, која се наводи у оптужници, нико никада у Србији није платио, па не може ни „Делта“, то није до мене. Сиже ове оптужнице је да смо се Ђурашковић и ја 2005. године договорили да 2008. године извучемо корист из путарских педузећа ,а да она 2010.године оду у финансијске тешкоће- навео је Мишковић и додао да су његовог сина Марка „ухапсили зато што је купио акције по једној, а продао по другој цени и то по очевом налогу“.

Мишковић је , између осталог тврдио, да је Мило Ђурашковић „инвестирао у путарске фирме око 67 милиона евра“, те да је „њихов оперативни профит 2007. године био 32 милиона евра, а да је идеја била да се путарске фирме подигну, обједине и продају страном инвеститору“.

Мишковић је казао да је поносан на своју пословну биографију дугу три деценије и да је био веома успешан као директор фирме „Вино жупа“, а потом и након што је пре 23 године основао своју приватну фирму „Делта“, те да је највећа средства зарадио тако што је оснивао предузећа која би довео до средњег нивоа и онда их продао, а као пример је навео „Делта банку“ коју је 2005. године продао „Интези“ за, како је навео, 400 милиона евра.

-Ћутао сам, трпео разне увреде. Мирослава Мишковића је српска јавност упознала преко таблоида, видела у мени човека који сваки дан бар по једно кривично дело направи, који краде, неког превари, хапси људе, пере паре, малтретира раднике -навео је Мишковић у одбрани. Додавши да су га оптуживали за све и свашта, закључио је да се на тај начин руши компанија „Делта“ , за коју је рекао да је „понос и бренд Србије“.

-Нетачне су приче пласиране преко таблоида да сам хтео да водим Фудбалски клуб Црвена звезда. Мој син Марко и ја смо били највећи спонзори овог клуба, али да ме је син слушао то не бисмо били-рекао је Мишковић. Негирајући разне написе по штампи осврнуо се на неколико случајева, те поменуо како се, док је био власник трговинског ланца „Макси“, у јавности стално провлачило питање монопола, а „таквих прича нема откако је продао тај трговински ланац“.

Испричао је да је желео да купи словеначки „Меркатор“ и да је, када су преговори били при крају, људи из власти чија ће имена, како је рекао, убрзо открити, делегацији из Словеније рекли да „Делта“ није финансијски способна за тај посао. Мишковић је указао да „Делта“ има око 8 000 запослених, те изнео и тврдњу да је за последњих десет година платио држави на име пореза и доприноса за запослене 1,8 милијарду евра.

-„Делта“ се у једном делу пословања бавила финансијским инвестирањем-купи акције, продај акције, што је био случај и са путарским фирмама. Кад продам акције, излазим-готово. Нема разлике између путарских предузећа и продаје „Максија“-рекао је Мишковић. Компанија није ауто, додао је Мишковић, па да за њу приликом продаје даје гаранције да ће радити без проблема.

-У оптужници се каже да сам крив што је враћен кредит мојој фирми. Шта је требало – да га поклоним? -рекао је, између осталог, Мирослав Мишковић.

Одбрана Мила Ђурашковића: “Нисам крив, ја сам финансијски оштећен“

Власник „Нибенс групе“ Мило Ђурашковић,одбрану у процесу за „путарске фирме“ изнео је на главном претресу 23. и 24. јануара 2014. године, а негирајући оптужбе , навео је да је „оштећени“ он.

Ђурашковић је у одбрани тврдио да се бизнисом успешно бавио дуже од две деценије, а за пословне проблеме своје компаније који су тврди почели 2010. године, оптужио је тадашњи режим Демократске странке и поједине тадашње државне функционере из редова те странке .

Ђурашковић је навео да су пре избијања економске кризе, путарска предузећа која су била у његовом пословном систему, успешно пословала, као и док 2009. године није почело гомилање дугова државе према њима преко ЈП „Путеви Србије“, поводом чега је био договор да се репрограмира у 12 полугодишњих рата.

-Међутим због неизмирених обавеза државе за изведене радове, створила се рупа у билансима „Нибенс групе“ …Тада почиње борба за опстанак „Нибенс групе“. Због отписа тог дуга путна привреда је доживела рак рану и врло ће се тешко опоравити-казао је Ђурашковић- У приватизацију првог предузећа у путној привреди ПЗП „Ниш“, које је купио за 6 милиона евра,инвестирао је , каже, све што је од 1992. године стекао трговином нафтним дериватима , а потом и продајом своје приватне бензинске пуме за 2 милиона евра, почетком прошле деценије. Позитивно пословање ПЗП-а Ниш је од 7 милиона евра у 2003.години, после неколико година достизало до 25 па и 30 милиона евра.Решен да шири тај посао, његов ПЗП- Ниш је до краја 2005. године купио 70 посто државног капитала и у предузећима „Врање“ за 2 050 000 евра, „Крагујевац“ за 5 170 000 евра и „Бачка пут“ из Новог Сада за 10 милиона евра. За учешће у приватизацији Предузећа за путеве „Београд“ било је прописано да интересент има годишњу зараду од минимум 50 милиона евра, што ПЗП Ниш није испуњавао, па је направио конзорцијум са Мишковићевом компанијом и као најбољи понуђач купили су, тврди, ту београдску путарску фирму за 18 800 000 евра. По речима Ђурашковића „у сва путарска предузећа у опрему као и у људске ресурсе инвестирано је више од законске обавезе, а тих пет предузећа су формирала „Нибенс групу“, која је запошљавала 3.000 људи и остваривала у старту зараду око 80 милиона евра, а за годину дана зарада је достигла чак 250 милиона евра“. Тврдећи да није прибавио никакву противправну имовинску корист ни себи ни другима, нити причинио штету било којем од пет путарских предузећа у оквиру своје „Нибенс групе“, Ђурашковић је нагласио да је за власништво 70 посто капитала у тим фирмама платио држави више од 42 милиона евра, не рачунајући инвестиције.

Ђурашковић је испричао да је иницирао докапитализцију ПЗП-а Ниш, која је и уследила кроз пласман вредан девет милиона евра од стране фирме Марка Мишковића „Мере инвестмент“. Ђурашковић је испричао да је 2007. и 2008. године за „Нибенс корпорације“ била заинтересована аустријска компанија „Штрабаг“ и руски бизнисмен Олег Дерипаска, али за не мање од 70 посто власништва, а Ђурашковић, како тврди, лично није био за продају већинског пакета. С обзиром на то да су, по речима Ђурашковића, у то време Мишковићи желели да изађу из путарског посла, одлучио је да купи акције које су имале њихове компаније у ПЗП Ниш, због чега је „Нибенс корпорација“ тражила од Уникредит банке кредит од 25 милиона евра.

-Штета од 16 милијарди динара, која се наводи у оптужници, настала је после мог хапшења, јер су од тада прекинути сви пословни процеси. Ако се докаже ово што пише у оптужници онда сам ја идиот. Наводи се да смо оштетили путарска предузећа, која су била у нашем власништву, што би значило да смо оштетили сами себе. Мило Ђурашковић против Мила Ђурашковића је једноставно немогуће. Мој лични став је да је за урушавање „Нибенс групе крив политички утицај. Све је почело 2010. године, када је направљен конзорцијум фирми ПЗП Београд, земунског „Планума“ и ПЗП Ужице, који је на тендеру добио посао изградње Северног крака Коридора 10. Ондашњи високи функционер тада владајућег ДС-а Душан Петровић, који је у то време имао велики утицај, тражио да се у конзорцијум убаци предузеће “Интеркоп“- Шабац и да оно буде носилац посла. Петровић нам је поручио да је “то државни интерес”. Ја и представници осталих фирми у конзорцијуму имали смо став да то предузеће не испуњава прописане референце да буде носилац посла и да може као и остале заинтересоване фирме да се укључи као подизвођач.То их није задовољавало,почели су притисци и опоменут сам да су инструкције да „Интеркоп“ буде носилац важног пројекта, стигле директно са Андрићевог венца од тадашњег председника Бориса Тадића и Микија Ракића . Касније, у току 2011.године сазнао сам да сам на „црној листи“ за добијање послова у путној привреди као и других инфраструктурних грађевинских пројеката. Ово је одбрана човека који је животни и пословни век провео без прекршаја. Пословање мојих предузећа је редовно контролисано од стране надлежених инспекцијсих служби и никад није пронађено ништа мимо прописа. Овде сам оштећен ја, мој капитал, а ја јесам причино штету али себи и породици, плашим се, бесповратно. У случају фирме ФАМ која је 99,7 посто мом власништу за коју сам држави платио 25 милиона евра, у оптужници се наводи да сам причинио штету свом капиталу за своју корист, а у случају „путарске фирме“ да сам начинио штету свом капиталу за корист Мишковића. То „ван логике“ -казао је, између осталог, Мило Ђурашковић, на главном претресу 23. и 24. јануара 2014.године.

Пријатељи сајта