Наставак суђења за кредите „Агробанке“ 5.фебруара

Специјални суд у Београду заказао је за 5.фебруар наставак суђења бившем председнику УО Агробанке Душану Антонићу и осталим окривљенима у вези кредита те банке.

Суђење се наставља после више одлагања током пет месеци штрајка адвоката.

Према ранијим најавама, одбрану би требало да изнесе некадашњи директор суботичке филијале „Агробанке“Јожеф Каса о оптужбама да поједини кредити које је банка одобрила фирмама суботичког привредника Пеђе Малишановића, „нису били у складу с прописаном процедуром и обезбеђени адекватним гаранцијама враћања“.

Оптужница Тужилаштва за организовани криминал терети некадашњег председника Управног одбора „Агробанке“ Душана Антонића и још двадесет особа за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица због кредита и банкарских гаранција у периоду од 2006. до 2011. године за које, како је наведено, нису положени одговарајући инструменати обезбеђења и остали су невраћени.

Из органа управе бивше „Агробанке“, осим Антонића, оптужени су: бивши заменик председника Извршног одбора Славољуб Корићанац, члан Извршног одбора банке Бојан Зарић, директор правних послова Бобан Лабовић и директор сектора ризика Вехбо Папић. Остали окривљени су углавном одговорна лица у фирмама које су добиле кредите .

У истом поступку су спојене три оптужнице.

По првој оптужници, због одобравања кредита фирмама „Хабит фарм“, „Свис фармација“, „Свис интер медикал“, „Продукт трејд фајнанс“, „Вестерн стајл“, „Меркјури Интернационал“, „Лутон“, „Нови дани“, „Хед комерц“ и „Дрина Тимбер“, суди се бившим челницима „Агробанке“: Антонићу, Корићанцу, Зарићу, Лабовићу и Папићу. Због неизмирених обавеза по кредитима “Хед комерца” и “Дрине тимбера” одговарају Милан Антонић, иначе, син првоокривљеног, Бранимир Узелац, Сауд Хасовић, Милош Узелац и Слободан Ратковић. Пред судом су завршили и овлашћени судски вештаци из Београда Стојан Стојанов и Звездан Дамјановић.

Као одговорна лица у предузећима која су била у систему „Хабит групе“ у вези са кредитима оптужени су: Милош Марковић, Драгомир Јовановић, Борка Филиповић, Милан Стефановић, Братислав Михајловић, Душко Шуњеварић, Ненад Маричић, Снежана Пауновић и Драгован Милинковић. Оптужен је и Душко Секулић, син сада покојног власника комапније „Хабитфарм“ Радослава Секулића.

Тужилаштво је поводом ове оптужнице саопштило: „Постоји сумња да су кредити одобравани групама повезаних правних лица, без адекватног обезбеђења наплате, а противно закону о банкама, актима Народне банке Србије и интерним актима ‘Агробанке’. Одобрени кредити нису враћени, а издате банкарске гаранције и авалиране менице пале су на терет Агробанке“.

-Наплата кредита и других обавеза из заложених некретнина није била могућа, јер је њихова вредност била вишеструко мања од процењене као и од доспелих обавеза- навело је Тужилаштво. У првој оптужници, због невраћених кредита укупна штете за “Агробанку” процењена је на око 84 милиона евра.

Друга оптужница терети Душана Антонића, Славољуба Корићанца, Бојана Зарића, Вехба Папића и Бобана Лабовића, као чланове Извршног одбора Агробанке, за одборавање кредита фирмама „Кјуб риал естејт“ , Имтел компјутерс , Имтел и РЦГ , а обухваћен је и власник тих предузећа бизнисмен Љубомир Самарџић. Реч је о кредитима у укупном износу око 10 милиона евра по којима, тврди Тужилаштво, нису измирене обавезе.

Трећа оптужница има два дела- први се односи на филијалу „Агорбанке“ у Суботици, а осим Јожефа Касе окривљени су некадашњи помоћник директора те филијале Зоран Малешевић, као и привредник Пеђа Малишановић због кредита које су добиле његове фирме “Азохем”, “Мала Босна” и “Азотара- Суботица”.

Други део ове оптужнице односи се на кредите „Агробанке“ у Београду ,одобрене већем броју приватних предузећа у Београду, Гучи и Вучју, а подигнута је против њихових власника и одговорних лица Стевана Алавање, Предрага Вучковића, Миленка Суруџића. Због одобравања кредита оптужена су оговорна лица у „Агробанци” АД Београд: Душан Антонић, Славољуб Корићанац, Бојан Зарић, Бобан Лабовић, Вехбо Папић, Велибор Лукић, Бојан Симоновић и Бранислав Пешић. Из Тужилаштва је у вези ове оптужнице саопштено да по свим обухваћеним кредитима, процењена штета за „Агробанку” износи укупно 6.733.882.327 динара.

Окривљени Душан Антонић је у одбрани пред судским већем све оптужбе негирао и навео да је „цео случај комбинација лажне оптужбе на рачун целог руководства ‘Агробанке’ и суђење банкарском систему Србије“.

Пропаст „Агробанке“, Антонић је довео у директну везу са увођењем принудне управе 29. децембра 2011.године и привременим мерама које је донела НБС, а које су, каже, подразумевале наплату свих кредита, као и заустављање репрограма дугова .

– Урушавање Агробанке представља урушавање привреде Србије. Агробанка је кредите давала за реалну производњу. -казао је Антонић, тврдећи да је банка чинила све да запосли домаћу привреду и помогне њен опоравак.

Антонић је рекао да је „више од 80 фирми прошло разне контроле и да се нигде не може наћи да је ‘Агробанка’ дала кредите без покрића“.

-„Агробанка“ је у октобру 2011. године и после проглашења неликвидном и увођења привремене мере, имала штедњу од 360 милиона евра, девизну резерву код НБС од 120 милиона евра, 40 милиона евра код страних банка, 2407 кредитних пласмана у укупном обиму од 383 милиона евра. Спровођење привремених мера у пракси је значило да би ‘Агробанка’, како би постала позитивна, требало да извуче из аграра и од других клијента 300 милиона евра кредита у року од три месеца – тврдио је Душан Антонић пред Специјалним судом 2. децембра 2013.године. Привременим мерама , како је навео оптужени, „Агробанци“ је „забрањен репрограм кредита привреди и грађанима као и одобравање нових зајмова“.

Банка је, истицао је Антонић, указивала на лош ефекат мера и обраћала се тадашњем државном врху, председнику Борису Тадићу и председнику Владе Мирку Цветковићу.

– Тражили смо да нормално послујемо, одлагање мера за 9 месеци, да се „Агробанци“ омогућу докапитализација и да се отвори наша банка ћерка Аграрна банка у Бањалуци. Све је било узалуд. Касније смо били позвани у НБС на разговор где нам је речено да се привремене мере морају спровести и да се наплаћују кредити. Није ваше да бринете о привреди, речено нам је у НБС. Затим је 29. децембра 2011. уведена принудна управа и дотадашње руководство Агробанке нестало је са сцене за 24 часа. Прунудна управа је обуставила докапитализацију, врши се манипулација билансима у наредна два дана. Потом се највећи део кредита проглашава ненаплативим. Износи кредитних пласмана у целини су пребацивани на резервацију и на тај начин су дуговања великог броја предузећа остављена старој Агробанци, како би се она без задужења пребацила у Нову Агробанку-испричао је Антонић на главном претресу 2. децембра 2013.године.

У “Агробанци“ је отворен стечај у јуну 2012.године.

Пријатељи сајта