НУЖНА ОДБРАНА: Грађани прижељкују амерички модел

ДА ЛИ ЈЕ ЗРЕЛО ЗА ИЗМЕНУ ЗАКОНСКИХ ОДРЕДАБА О НУЖНОЈ ОДБРАНИ

Шта је стрес, траума, психичка, животна, доживотна, ако није ситуација у којој се, бранећи сопствени живот и најмилије усред свог дома, рвете с наоружаним провалником, или негде где сте се осећали безбедно, борите са убицом који пушком сеје смрт унаоколо, и –убијете га?

Може ли ико да замисли себе, било кога, како у таквој драми, да не би прекорачио нужну одбрану, тражи од провалника да покаже које оружје има и изјасни се да ли ће му повредити децу, укућане, или да пита помахниталог убицу намерава ли да одложи пушку и престане с убијањем, јер ће у супротном бити ударен столицом и шчепан голим рукама. То су, наравно, јавности познати случајеви Београђанина Сашка Богеског, оптуженог за убиство, због тога што је пре две године, у свом стану, у самоодбрани избо провалника, и недавна трагедија у Мартоношу коју истражни органи још решавају, кад је сват Емануел Дожон савладао убицу Радета Шефера и спречио га да настави убијање сватова свог сина, након што је побио шесторо, међу којима и невесту, своју снајку Наталију Шефер.

Закон каже: није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани, неопходно потребној да учинилац од свог добра или добра другог одбије противправан напад. Учиниоцу који је прекорачио границе нужне одбране може се казна ублажити, а ако је прекорачио услед јаке раздражености или препасти изазване нападом може се и ослободити од казне.

Док законска решења, како објашњавају правни стручњаци, иду за тим да нужна одбрана у пракси не доведе до превише широке примене и несразмере између напада и одбране, на другој страни, грађани имају потребу да знају јасно да се због самоодбране у ситуацији животне угрожености у својим домовима, неће у случају трагичног исхода по нападача, после повлачити и по суђењима.

Бивши директор Института за криминолошка и социолошка истраживања др Добривоје Радовановић, професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду залаже се за промену постојећих одредаба о нужној одбрани и увођење решења из западних система.

-Као психолог који ради истраживање криминала могу рећи да су садашње одредбе о нужној одбрани у нашем Кривичном законику потпуно бесмислене, јер када вас неко напада и прети да вам угрози, одузме живот, не можете да размишљате да ли је ваша одбрана сразмерана нападу, да ли можете да користите исту количину агресије, оружје и слично. То је потпуно немогуће у таквој ситуацији. На крају, код нас ако браните сопствени живот, своје деце, сопствену имовину, кривично одговарате- указује др Радовановић.

Професор је категоричан да садашње решење у нашем законику треба избрисати и из западног система једноставно ископирати друго које много повољније.

-По одредбама о нужној обрани које има западни систем, ако вам неко упадне у кућу и прети вам насиљем оружјем имате право да користите оружје без икакве могућности да касније кривично одговарате. Значи, имате право да се браните чиме год стигнете кад вам неко угрожава живот, а држава нема право да вас због тога кажњава. Код таквих решења, тужилац не би имао право да позива грађанина на одговорност уколико се десило да је нападнут у свом дому, да је нападнут било који од укућана или уколико је нападнута његова имовина. Нису западне земље без разлога таква решења доносиле -објашњава Радовановић. Такве одредбе, мишљења је, могу бити вишеструко корисне, пре свега на плану превенције, одвраћања, јер је реално очекивати да ће потенцијални провалник, нападач, много више размишљати да ли ће да се упусти у разбојништво, упад на нечији посед, да ли ће му жртва нанети повреде и какаве. Могуће је да би се и код грађана на неки начин повећао осећај сигурности.

Тако је, рецимо, Кривичним закоником државе Њујорк, како у стручном раду о институту нужне одбране наводи професорка београдског Правног факултета Маринка Цетинић, „дозвољена употреба физичке силе у случајевима заштите своје личности или трећих лица, заштите просторија и непокретности, као заштита од провале, благовременог спречавања или сузбијања крађе, вршење хапшења или предупређивања бекства лица које се налази у затвору“ .

-Штавише, предвиђени су и услови под којима нападнути може употребити силу која је смртоносна (проузроковање смрти дозвољено је ако нападач примењује или започиње примењивати смртоносну физичку силу). И више од тога, безусловно право на лишење живота нападача дозвољено је у случајевима када се нападнути налази у свом стану, а није први започео напад, као и лицима која су службеници полиције, лицима која врше неке дужности и лицима задуженим за чување друштвеног поретка или лицима која указују прву помоћ. Најзад, нужна одбрана је према Законику државе Њујорк основ искључења кривичне одговорности-наводи професорка Цетинић у компаративној анализи концепата института нужне одбране у законима европских земаља и САД.

Навијање јавности да и ми добијемо неко решење попут тог њујоршког, све више је приметно као и да се изменама нашег Кривичног законика на којима се управо ради, обухвате и одредбе о нужној одбрани и нађу боља решења, пре свега због тога што по садашњим на оптуженичкој клупи заврше и људи који су се очигледно бранили од најстрашнијих напада.

Судиће се и Сашку Богеском коме је оптужница сада и правоснажна након што је потврдио Виши суд, а недавно и Апелациони суд у Београду.

-По налажењу Апелационог суда правилно је закључио првостепени суд да у конкретном случају има довољно доказа да се основана сумња да је окривљени Богески учинио кривично дело убиства подигне на ниво оправдане сумње која је неопходан услов за подизање оптужнице-каже за Дневник Мирјана Пиљић, портпарол Апелационог суда- Докази прикупљени у предистражном и истражном поступку, по ставу суда, дају основа за такав закључак и изношење ове кривичноправне ствари пред суд не утичући тиме унапред на решење оних питања која ће бити предмет расправљања на главном претресу.

Богески тврди, изричит је његов адвокат Зоран Агатоновић, да је борећи се у свом стану са провалником Владимиром Манићем, све време поступао у стању нужне одбране, која искључује постојање кривичног дела.

-Оно што је, рекао бих од 2009 године, ако не и коју године пре, симптоматично за тужилаштво јесте да води једну, рекао бих, зихерашку политику- не жели да преузме одговорност и да о институту нужне одбране реши само кроз одлуку о томе да ли ће подићи оптужницу или не, него тужи све где се неко позива на нужну одбрану. Једноставно, пребацују лопту суду. Тако је било и у овом случају. Пребачен је терет на судеће веће, које ће силом закона морати да одлучује о томе да ли је било нужна одбране или није– каже Агатоновић– Пре него што је потврђена оптужница, више пута је Кривично ванрасправно веће (КВ) враћало на допуну истраге и налагало да се ради бољег разјашњења у погледу навода Богеског о томе како је сада покојном Манићу борећи се са њим у свом стану, у нужној одбрани наносио повреде, и да вештак судске медицине прецизније изнесе своје виђење да ли је то реално, односно о начину наношења повреда. Тужилаштво је, додаје Агатоновић, у допуни истраге одредило другог вештака судске медицине у односу на оног који се вештачећи први пут изјаснио да је начин како је Богески описао да је у борби наносио повреде ножем Манићу, не само могућ него и врло вероватан.

-Други вештак судске медицине је дао такорећи истоветан налаз. Тужиоцу то није било довољно и тражио је да оба вештака дају комбиновно вештачење, а и у том налазу, они су како заједно тако и сваки оном другом, потврдили такво мишљење. С обзиром да је вештачење дало позитиван одговор на оно што је КВ већу сметало у првој оптужници, искрено ме изненађује да је то веће по чијем налогу је и рађена допуна истраге, прихватило и потврдило оптужницу, а касније и Апелациони суд. У том смислу мене је изненадило да је ова ствар доспела у фазу суђења-напомиње Агатоновић.

Илија Радуловић

Илија Радуловић

Драму Сашка Богеског, као и недавну трагедију у Мартоношу, адвокат Илија Радуловић, бивши судија, назива „школским, класичним случајевима кад треба применити институт нужне одбране“.

-То су очибодећи случајеви нужне одбране јер човек има право да увек одбије истовремени противправни напад у односу на себе и на другог уколико на тај начин штити највеће друштвено добро- човеков живот. У првом случају је узоран породични човек усред свог дома штитио сопствени и животе чланова своје породице од провалника нападача. У другом догађају у Мартоношу, човек је спречио убицу да убија и да настави да убија, и то је школски пример такозваног проширеног убиства, јер се не зна где би се тај убица задржао, да ли би убио још једног или све оне који су били присутни- став је адвоката Радуловића- Велики песник каже: „Све природа снабдева оружјем. Оштро осје одбрањује класје, трње ружу брани очупати“. Ако једна ружа има право на нужну обрану својим трњем, онда је потпуно природно да човек има право да брани свој живот и своју имовину. У оном што се у таквој ситуацији предузима, нема друштвене опасности нема суштинског обележја кривичног дела.

Према томе, нужна одбрана је друштвено корисна и само треба правилно протумачити смисао законског текста и наравно обуставити вођење кривичног поступка у ова два случаја која су сада актуелна и позната у јавности, имајући, дакле, у виду да су то школски примери, заиста, кад се мора применити институт нужне одбране– закључује Радуловић- Ако човек није заштићен у свом дому, није заштићен ни на фудбалској утакмици, нити у ресторану или на тргу или на улици.

Милион испод нуле

Илија Радуловић сматра да је „то што се и у потпуно очигледним случајевима нужне одбране на кућном прагу, после завршене истраге дижу оптужнице и воде судски процеси, такође један од показатеља у каквом стању је наше правосуђе“.

Морам да кажем, а био сам политички противник Јосипа Броза Тита, а и жртва, да то судство у односу на данашње оцењујем оценом десет. Био сам и политички противник Слободана Милошевића, али судство у то време, оцењујем у односу на данашње оценом- девет. Данашње стање у нашем судству, по мом мишљењу је катастрофално и ја га оцењујем оценом милион испод нуле-наводи Радуловић

– У случајевима ове двојице људи који су поступајући у нужној одбрани очигледно радили све ради спречавања наступања друштвеног зла и афирмације друштвеног добра,по мом мишљењу подизање оптужнице није друштвено пожељно, јер то значи да је оправдана вероватноћа да је неко извршио кривично дело. Оптужењем таквих људи подстичу се, стимулишу они нечастиви људи, те нечастиве, разбојничке, демонске силе друштвене које нападају чак и туђе домове. Иначе, тај помало попустљиви, помало разблажени и опуштени, помало релативизовани став друштва према најтежим могућим кривичним делима, представља слабост друштвену и охрабрење за оне људе који из разноразних разлога представљају аутентичну друштвену опасност у смислу извшења најтежих кривичних дела против живота и тела-упозорава Илија Радуловић.

Судски вештак, психијатар Бранко Мандић у изјави за „Дневник“ објашњава да је код оваквих ситуација, односно кривичних дела, битна процена вештака да ли се починилац налазио у посебно афективном стању, афекту беса и афекту страха високог интензитета, што, напомиње, свакако може да утиче на одлуку суда и евентуалну казну.

-Генерално говорећи, вештачења обично показују изузетно висок интенизитет страха за сопствену личност или за чланове породице. Значи, кад је угрожена витална егзистенција. У принципу се ради о ситуационим реакцијама. То су особе које су, да тако кажем, у психијатријском смислу потпуно нормалне, без неких знакова за поремећај личности, у највећем броју случајева. Дакле једноставно све што предузимају је у циљу да одбију напад и заштите себе или чланове породице. Често се срећем са таквим случајевима, имао сам их доста у пракси, било да је реч о породичном насиљу или о неком са стране- изјавио је психијатар Бранко Мандић.

Из судске праксе

Београдски Апелациони суд је, по подацима које нам је омогућила Мирјана Пиљић, међу предметима решеним у последње време, имао и пет који се односе на случајеве нужне одбране. У одвојеним случајевима, двојица окривљених осуђени су на шест година и четири затвора због убиства у прекорачењу нужне одбране, уз одбијање истовременог противправног напада, у стању битно смањене урачунљивости услед препасти. Укинуте су првостепене пресуде двојици окривљених који су били ослобођени оптужбе за тешко убиство прекорачењем границе нужне одбране, па им се поново суди и за то и дело неовлашћено држање и ношење ватреног оружја. Једном окривљеном је потврђена ослобађајућа пресуда јер је суд нашао да дело за које је окривљени оптужен није кривично дело већ представља радњу учињену у нужној одбрани.

Извор: Дневни лист “Дневник”, Нови Сад

Пријатељи сајта