АДВОКАТСКА КОМОРА БЕОГРАДА ОДБИЛА ЗАХТЕВ НАТЕ МЕСАРОВИЋ ЗА УПИС У ИМЕНИК АДВОКАТА
Бивша председница Врховног касационог суда и Високог савета судства Ната Месаровић неће бити уписана у Именик адвоката, одлучио је Управни одбор Адвокатске коморе Београда (АКБ), али на ту одлуку постоји могућност жалбе Адвокатској комори Србије.
О захтеву за упис у Именик адвоката који је бивша судија Месаровић поднела још у јануару, неколико месеци после одласка у пензију и престанка судијске функције, Управни одбор АКБ одлучио је недавно.
Секретар УО Адвокатске коморе Београда Александар Цвејић потврђује да је одлука Управног одбора о захтеву негативна, али о конкретним разлозима, тврди, није упознат, јер седници на којој се гласало о захтеву Нате Месаровић није присуствовао због неодложних службених обавеза које је имао одраније, а писану одлуку још није стигао да погледа.
-Одлука је донета једногласно, сви присутни чланови Управног одбора гласали су против прихватања захтева.
Мислим, ипак, а то је мој лични став, да смо у решавању о захтеву госпође Месаровић мало изашли из уобичајених оквира. Цео овај поступак у њеном случају био је, по мом мишљењу, донекле оптерећен и одређеном врстом чак можда и предрасуда због њене претходне функције и свега што се дешавало у такозваној реформи правосуђа. С тим у вези мислим да она није третирана на исти начина на који су третирани остали подносиоци захтева за пријем. Против њеног уписа, поводом захтева који је поднела, стигао је један благовремен приговор, веома озбиљан приговор, али реално само један од 4 000 адвоката. Стигла су још два или три приговора, али мислим да су били неблаговремени и нисам сигуран да ли их је Управни одбор уопште узимао у обзир. По питању одлуке у овом предмету била је, да се тако изразим, „двоструко опасна“ кривична пријава, поднета против Нате Месаровић и осталих чланова првог сазива Високог савета судства, поводом реизбора судија. Ту кривичну пријаву је, наиме, потписало неколико највиших руководилаца у правосуђу у нашој земљи, чиме је, с једне стране, на одређен начин тој пријави дат приличан значај. С друге стране, кривични поступак против госпође Месаровић није покренут и ми смо у више наврата добили такве информације од јединог органа надлежног да даје такву врсту обавештења, а то је суд и сматрам да је та чињеница требало да буде узета као таква у погледу тог питања, као и да било који подносилац мора да буде третиран на исти начин као сви остали. Не треба да робујемо именима, него једноставно треба да читамо оно што је пред нама и да доносимо одлуке на основу тога. У том смислу имао сам -наглашава Цвејић- примедбе на целокупан рад у овом поступку током којег сам покушао да будем максимално коректан према овом кандидату као према било ком другом и тако ће да буде док будем члан Управног одбора.
Ната Месаровић је почетком 2013. смењена с функције председника Врховног касационог суда после чега јој је аутоматски престала и фунцкија председника Високог савета који је, кад је реч о првом сазиву, упамћен по реизбору судија 2009. године, кад више од 800 дотадашњих судија није поново изабрано.
До средине 2014. и испуњења законских услова за одлазак у пензију, Месаровић је била судија Врховног касационог суда.
У другој половини прошле године, председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић и још петоро судија тог суда поднели су кривичну пријаву против бивше министарке Снежане Маловић, судије Месаровић и осталих чланови првог сазива Високог савета судства сумњичећи их за причињену штету буџету и кривично дело злоупотреба службеног положаја због повреде права 837 судија које нису реизабране крајем 2009. године, а одлуку Високог савета судства о неизбору поништио је Уставни суд, након чега су судије изабране.
