ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA ODBILA ZAHTEV NATE MESAROVIĆ ZA UPIS U IMENIK ADVOKATA
Bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Nata Mesarović neće biti upisana u Imenik advokata, odlučio je Upravni odbor Advokatske komore Beograda (AKB), ali na tu odluku postoji mogućnost žalbe Advokatskoj komori Srbije.
O zahtevu za upis u Imenik advokata koji je bivša sudija Mesarović podnela još u januaru, nekoliko meseci posle odlaska u penziju i prestanka sudijske funkcije, Upravni odbor AKB odlučio je nedavno.
Sekretar UO Advokatske komore Beograda Aleksandar Cvejić potvrđuje da je odluka Upravnog odbora o zahtevu negativna, ali o konkretnim razlozima, tvrdi, nije upoznat, jer sednici na kojoj se glasalo o zahtevu Nate Mesarović nije prisustvovao zbog neodložnih službenih obaveza koje je imao odranije, a pisanu odluku još nije stigao da pogleda.
-Odluka je doneta jednoglasno, svi prisutni članovi Upravnog odbora glasali su protiv prihvatanja zahteva.
Mislim, ipak, a to je moj lični stav, da smo u rešavanju o zahtevu gospođe Mesarović malo izašli iz uobičajenih okvira. Ceo ovaj postupak u njenom slučaju bio je, po mom mišljenju, donekle opterećen i određenom vrstom čak možda i predrasuda zbog njene prethodne funkcije i svega što se dešavalo u takozvanoj reformi pravosuđa. S tim u vezi mislim da ona nije tretirana na isti načina na koji su tretirani ostali podnosioci zahteva za prijem. Protiv njenog upisa, povodom zahteva koji je podnela, stigao je jedan blagovremen prigovor, veoma ozbiljan prigovor, ali realno samo jedan od 4 000 advokata. Stigla su još dva ili tri prigovora, ali mislim da su bili neblagovremeni i nisam siguran da li ih je Upravni odbor uopšte uzimao u obzir. Po pitanju odluke u ovom predmetu bila je, da se tako izrazim, „dvostruko opasna“ krivična prijava, podneta protiv Nate Mesarović i ostalih članova prvog saziva Visokog saveta sudstva, povodom reizbora sudija. Tu krivičnu prijavu je, naime, potpisalo nekoliko najviših rukovodilaca u pravosuđu u našoj zemlji, čime je, s jedne strane, na određen način toj prijavi dat priličan značaj. S druge strane, krivični postupak protiv gospođe Mesarović nije pokrenut i mi smo u više navrata dobili takve informacije od jedinog organa nadležnog da daje takvu vrstu obaveštenja, a to je sud i smatram da je ta činjenica trebalo da bude uzeta kao takva u pogledu tog pitanja, kao i da bilo koji podnosilac mora da bude tretiran na isti način kao svi ostali. Ne treba da robujemo imenima, nego jednostavno treba da čitamo ono što je pred nama i da donosimo odluke na osnovu toga. U tom smislu imao sam -naglašava Cvejić- primedbe na celokupan rad u ovom postupku tokom kojeg sam pokušao da budem maksimalno korektan prema ovom kandidatu kao prema bilo kom drugom i tako će da bude dok budem član Upravnog odbora.
Nata Mesarović je početkom 2013. smenjena s funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda posle čega joj je automatski prestala i funckija predsednika Visokog saveta koji je, kad je reč o prvom sazivu, upamćen po reizboru sudija 2009. godine, kad više od 800 dotadašnjih sudija nije ponovo izabrano.
Do sredine 2014. i ispunjenja zakonskih uslova za odlazak u penziju, Mesarović je bila sudija Vrhovnog kasacionog suda.
U drugoj polovini prošle godine, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević i još petoro sudija tog suda podneli su krivičnu prijavu protiv bivše ministarke Snežane Malović, sudije Mesarović i ostalih članovi prvog saziva Visokog saveta sudstva sumnjičeći ih za pričinjenu štetu budžetu i krivično delo zloupotreba službenog položaja zbog povrede prava 837 sudija koje nisu reizabrane krajem 2009. godine, a odluku Visokog saveta sudstva o neizboru poništio je Ustavni sud, nakon čega su sudije izabrane.
