Омбудсман: „Премијер Вучић није допринео утврђивању истине о хеликоптеру“

Заштитиник грађана Србије Саша Јановић изјавио је за ТВ Н1  да премијер Александар Вучић „није допринео утврђивању истине“ о паду војног хеликоптера 13. марта, када је погинуло седам особа.

Омбудсман је  рекао да је после тог трагичног догађаја требало сагледати све што је допринело несрећи и да је у јавност требало да се излази веома пажљиво, са чињеницама, и да се нико а приори не аболира, као што нико не треба ни да се проглашава кривим пре него што се сви државни органи изјасне о несрећи.

Јанковић  сматра да је премијер Александар Вучић изјавом да не даје министре здравља и одбране, Златибора Лончара и Братислава Гашића, прејудицирао рад државних органа и усмеравао јавно мњење, чиме није допринео утврђивању истине.

“То није добро. Њихова одговорност утврђује се на други начин, а не оценом председника владе”, казао  је омбудсман, преноси Н1.

Гостујући у Новом дану телевизије Н1, како је објављено на сајту те телевизијске станице,  омбудсман Јанковић је рекао да је 2014. година за грађане и њихова права била тегобна, а да је посебно тешко било онима са лошијим материјалним стањем, јер су терет кризе поднели они који би требало да буду највише заштићени.

Као пример је навео пензије које су смањене на један, како се изразио, правно необичан и споран начин. Исто тако, идеја да корисници социјалне помоћи раде није лоша, али ако већ раде, онда они не примају помоћ, већ зарађују – ако добијају накнаду, онда то није помоћ, објашњава заштитник грађана.

Јанковић је указао и на проблем усвајања закона по хитном поступку, подсећајући да је на тај начин усвојено преко 40 законских предлога. Парламентарна процедура, подсећа Јанковић, управо служи да се дође до најбољег текста и најбољих решења.

Цензуре нема, али држава не подстиче различитост мишљења

Говорећи о слободи изражавања у Србији, Јанковић је рекао да држава не спроводи цензуру, али да то није довољно, јер власт, поред тога, мора да подстиче различито виђење исте ствари, и да ствара атмосферу у којој је критика дозвољена.

Највиши носиоци власти то не схватју добро, каже Јанковић, и подсећа да су честе изјаве да су они који упућују критике непријатељи, да раде субверзивно, да неког мрзе…

Иако формално имамо поделу на три гране власти које би требало међусобно да контролишу једна другу, извршна власт је одавно запосела већу количину власти него што би у једном систему требало да буде, сматра Јанковић.

На аргументе треба одговарати аргументима

Као одговор на оцену стања у Србији стигла је и изјава посланика Српске напредне странке Владимира Ђукановића који је позвао омбудсмана да поднесе оставку и почне да се бави политиком.

Јанковић каже да је право свакога да позове заштитника грађана да поднесе оставку, али да се на аргументе мора одговарати аргументима. Он је рекао да се не бави отпором према власти већ остваривањем права грађана, и да не може цело друштво да се сведе на политику.

Игноришу се законски предлози омбудсмана

Јанковић је рекао да се институцији заштитника грађана прошле године обратило 23.000 грађана, и да су утврђени пропусти готово у 90 одсто случајева отклоњени. То је, међутим, кап у мору, каже омбудсман и истиче да јавна управа мора да се деполитизује и да грађани већ на првом кораку добију решење и да на првом кораку имају коме да се жале на првом кораку. Заштитник грађана, како каже, треба да буде последња, а не прва инстанца.

Поред спровођења контроле у појединачним случајевима, заштитник утиче и на доношење законских прописа, и ту је, према Јанковићевим речима, држава заказала.

Он је подсетио на пример родитеља који имају децу са сметњама у развоју. Према важећим законским решењима , родитељи само до пете године могу да брину о њима. Било је предвиђено да се на локалном нивоу формирају сервиси подршке породици који, због тешке економске ситуације, нису развијени.

Јанковић је зато пре две године предложио ново законско решење за које је Влада, међутим, оценила да је преамбициозно. Влада је тада рекла да ће убрзо дати свој предлог закона, што се већ две године није догодило.

Исто тако, парламент се већ четири године не изјашњава о изменама Закона о заштитнику грађана.

Извор Н1

фото: Медија центар

Пријатељи сајта