Grupa beogradskih advokata okupila se oko inicijative za bolju advokaturu, što je i naziv pokreta koji je počeo da deluje od 1. marta. Osnovni ciljevi su sadržani u Deklaraciji i platformi, kaže jedan od inicijatora, advokat Vladimir Gajić, a pokret u ovoj fazi okuplja uglavnom advokate iz Beograda.
– Naša ideja je da pokušamo da učinimo taj napor, da probudimo svest kod svih advokata i da pokušamo da advokaturu u Srbiji učinimo boljom. Nadamo se da među advokatima ima dovoljno ličnosti koje pored znanja poseduju i druge, isto tako neophodne i važne osobine koje bi advokatima morale da budu imanentne. Nama je potrebna advokatura koja ima građansku hrabrost i profesionalnu odvažnost, nama je potrebna advokatura koja ima karakter. Naše stanovište je da advokatura nije ni slobodna ni nezavisna, da mora iznutra da se reformiše i da se drži svih onih proklamovanih principa tako da uzdigne nivo naše profesije. Mislimo da je za to bila velika šansa tokom petomesečnog protesta advokata u 2014.godini zbog Zakona o javnim beležnicima. Na kraju samo došli na stanovište da su organi Advokatske komore Srbije i područnih advokatskih komora pristali na jedan truli sporazum koji je potpisan sa Ministarstvom pravde koji je duboko protivan našim vitalnim interesima-navodi Gajić-Nukleus pokreta je, kaže, grupa 131 advokata potpisnika predloga podnetog Skupštini Advokatske komore Beograda za sednicu održanu 8. januara 2015. kojom su tražili da se odbaci Sporazum sa Ministarstvom pravde o prihvatanju izmena Zakona o javnom beležništvu , jer se njima ništa nije suštinski izmenilo.
-Bili smo do kraja za zahtev za smenu ministra pravde Nikole Selakovića i bili smo za to da istrajemo u zahtevu da Ustavni sud Srbije odluči o našim inicijativama za ocenu ustavnosti Zakona o javnom beležništvu i pratećih zakona koji su se ticali javnobeležničkog modela u celini. Mi smatramo da trenutno imamo jednu Vladu koja nastavlja u kontinuitetu da deluje potezima koji su suštinski protiv interesa advokatske profesije. To pokušavamo da sprečimo. Da bi to mogli da sprečimo mislimo da advokatura mora unutar sebe da se reformiše, da se drži pravih vrednosti , onog što nosi jedna slobodna i nezavisna profesija, što advokatura nikad nije bila od 1945 godine do danas. Pokret nije van institucija komore već pokušavamo da se okupimo oko ove ideje, pa ćemo videti kada dođe vreme da se održe neki izbori u beogradskoj komori da li ćemo eventualno izađi sa nekim svojim programom, svojim kandidatima i pokušati da to kroz vreme provodimo u delo-objašnjava Vladmir Gajić – Ono što radi pokret je u korist i u interesu advokature, nije protiv njenih interesa, a za sada nema nikakvog eha nikavih reakcija iz kruga rukovodstva advokatskih komora Beograda i Srbije.
-Njihove reakcije nas i ne interesuju-naglašva Gajić- Oni nas ignorišu, ignorišemo i mi njih. Na naš sajt boljaadvokatura. com mogu slobodno da ulaze advokati iz cele Srbije, da diskutuju i polemišu. Mi smo istakli da nema nikakve cenzure , a pogotovo smo protiv autocenzure. Svi su slobodni da govore šta god hoće, da budu hrabri i da se bore za svoju profesiju.
Od izmena Zakona o javnom beležništvu vidimo da Komora javnih beležnika nema nameru da poštuje taj sporazum, ona ga nije ni potpisala. Apsolutno ih razumem zašto se tako ponašaju, to je u njihovom interesu. Mi imamo neke druge interese od kojih smo, nažalost, odustali, potpisavnjem sporazuma sa Ministarstvom pravde , , ali nije kasno da se to popravi.
Ako izuzmemo onaj period neposredno posle 1945 godine koji je-kaže Vladimir Gajić- bio sigurno najteži za advokate, u istoriji advokature u Srbiji od sredine 19. veka , ovo je jedan od najtežih perioda kroz koji advokatura prolazi, a da nije bila nezavisna i slobodna, mislim, da nije sporno. Uvek je bila pod kontrolom vlasti , bez obzira koja vlast je bila u tom trenutku.
-Za vreme komunizma do 1990. godine i posle, nikad niste imali na čelu komore nekog koje tu došao, a nije bio po volji vlasti. Dok je bio Savez kominusta svi naši predsednici su bili članovi te partije, posle toga su bili vezani obično za vladajuću stranku. Tako je i od 2000. godine do danas, a mi hoćemo da isteramo, kao što je rekao kolega, Jovica Todorović, „ćoravu kutiju“ iz advokature.
U proteklom, ne baš kratkom periodu, naši advokati su bili, da kažem, na neki način autistični, i propustili su godine. Prošlogodišnji protest je probudio advokaturu i mi se nadamo da advokati sada smatraju da treba nešto učiniti ako hoće da poprave svoj položaj i ako hoće makar da očuvaju ono što su do sada imali.
Jedan od suštinskih ideja našeg pokreta je da se reaguje na loše zakonske projekte, da dnevno reagujemo na sve ono na šta, smatramo da advokati u društvenom pogledu treba da reaguju, jer naša profesija nije upućena samo na sebe nego je deo pravosudnog sistema. Kod nas ne postoji nezavisno sudstvo, sudska vlast, ne postoji nezavisno Tužilaštvo,a ne postoji ni nezavisna advokatura. Mi smo advokati mi ćemo pokušati da popravimo advokaturu kao jednu od najvažnijih profesija društva,a sudije i tužioci neka pokušaju da se izbore za svoju samostalnost..
Uviđajući da advokatura u Srbiji napušta svoja tradicionalna vrednosna opredeljenja, a da istovremeno ne uspeva da prilagodi svoju organizaciju i sistem vrednosti savremenim okolnostima, da ne uspeva da izgradi sistem odlučivanja koji bi obezbedio donošenje ispravnih odluka u cilju konsolidacije profesije, da je u velikoj meri ugrožena nezavisnost i autonomnost advokatske organizacije;
uviđajući, zatim, teško, pre svega, materijalno stanje advokata i advokatskih pripravnika u Srbiji, što zajedno sa drugim činiocima eliminiše, pre svega, ekonomske, a zatim i druge pretpostavke samostalnosti i nezavisnosti u obavljanju advokature, odnosno pružanja profesionalne, stručne i pouzdane pravne pomoći;
uviđajući, konačno, u toku protesta advokata 2014. godine iskazano jedinstvo, solidarnost, visoku svest za sopstvenu društvenu odgovornost, jasno i pojedinačno iskazanu spremnost hiljada advokata da se aktivno angažuje na afirmaciji vrednosti svoje profesije u službi ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u društvu;
a polazeći od ustavnog položaja advokature kao nezavisne društvene službe koja pruža pravnu pomoć, njene društvene odgovornosti za ostvarivanje vladavine prava u slobodnom građanskom društvu, kao i za ostvarivanje ustavnih načela, ustavom garantovanih ljudskih prava i osnovnih sloboda, i polazeći od prava advokata da pored rada u organima komore mogu organizovati druge oblike aktivnosti radi razmatranja određenih tema i davanja inicijativa organima komore; potpisani advokati, u okviru organizacije postojećih advokatskih komora u Srbiji, preduzimaju POKRET ZA BOLJU ADVOKATURU!
Advokatura je institucija slobodnog građanskog društva, u kome su građani nosioci suverenosti, u kome se ostvaruje vladavina prava, u kome je vlast organizovana po načelu podele vlasti i u kome se jemče ljudska prava i osnovne slobode propisane Ustavom i međunarodnim pravom. Pokret za bolju advokaturu se zalaže i preduzeće organizovane i trajne aktivnosti da se advokatura u Srbiji stvarno ostvari i afirmiše kao institucija slobodnog građanskog društva, uz očuvanje svih svojih tradicionalnih vrednosti.
Advokatura može biti društvena služba koja delotvorno pruža pravnu pomoć samo u društvu koje ima institucije vladavine prava, a u društvu čije institucije vladavine prava nisu stvarno samostalne i nazavisne, advokatura zajedno sa njima omogućava privid postojanja građanskog društva, podele vlasti i vladavine prava i tako postaje paravan autoritarnom upravljanju javnim i opštim poslovima, odnosno nedemokratskoj državi. Da tako ne bi postala antipod instituciji slobodnog građanskog društva, advokatura mora stalno da doprinosi izgradnji, samostalnosti i nezavisnosti instititucija vladavine prava, jer je to uslov i njenog vlastitog opstanka. U tome advokatura mora da zadrži svoj nepristrasni, neutralni i nezavisni položaj prema svim činiocima političkog života, odnosno političkim strankama, državnim organima, političkim ličnostima i organizacijama.
Pokret za bolju advokaturu je inicijativa koja se realizuje u okviru i kroz postojeće organizacije advokatskih komora u Srbiji, a mogu joj se pridružiti svi advokati i advokatski pripravnici Srbije, potpisivanjem ove Deklaracije ili na bilo koji drugi način izražavanjem podrške njenim ciljevima, zahtevima, načelima, principima i njenom programu koji su proklamovani u ovoj Deklaraciji i Platformi za bolju advokaturu.
Pokret za bolju advokaturu se zalaže za doslednu primenu i implementaciju tradicionalnih moralnih i etičkih vrednosti i načela srpske advokature u praksi delovanja svakog advokata i advokatskog pripravnika i svih advokatskih komora u Srbiji.
Pokret za bolju advokaturu zahteva modernizaciju i osavremenjavanje organizacije advokatskih komora, prevashodno u cilju lakše, sveobuhvatne i delotvorne komunikacije organa komora i advokata i advokatskih pripravnika – članova komora, uz pomoć savremenih informacionih tehnologija.
Pokret zahteva uspostavljanje organizacije advokatskih komora na osnovama obaveznog učlanjavanja, obaveznosti opštih akata komora za svakog člana, ali i slobode i ravnopravnosti u izražavanju mišljenja i stavova, što podrazumeva pravo i mogućnost da svaki advokat i advokatski pripravnik u izražavanju mišljenja ima jednaka prava i mogućnosti kao i drugi članovi, grupe članova i organi advokatskih komora.
Pokret se zalaže za uspostavljanje sistema donošenja odluka u advokatskim komorama koji će omogućiti neposredno učešće svih advokata u donošenju odluka o najvažnijim pitanjima za advokaturu i advokate, a to su: pitanja koja se tiču ostvarivanja ustavnosti, zakonitosti, podele vlasti i vladavine prava u društvu, pitanja koja se tiču ostavarivanja i očuvanja ustavnog položaja advokature, nezavisnosti i autonomnosti advokatskih komora, pitanja koja se tiču ostvarivanja slobode, samostalnosti i nezavisnosti svakog advokata u obavljanju profesije i pitanja koja se tiču materijalnog položaja advokata i advokatskih pripravnika. Samo o ostalim pitanjima, koja ne spadaju u najvažnija za advokaturu, advokate i advokatske pripravnike, odluke se mogu donositi od strane predstavnika advokata izabranih u organe advokatskih komora na slobodnim i demokratskim izborima.
Pokret za bolju advokaturu zahteva uspostavljanje efikasnog i stvarno autonomnog, samostalnog i nezavisnog sistema praćenja, kontrole i sankcionisanja poštovanja svih etičkih, moralnih i pravnih pravila ponašanja i rada advokata i advokatskih pripravnika u obavljanju profesije.
Pokret za bolju advokaturu zahteva hitno osnivanje institucija kroz koje će se ostvarivati principi solidarnosti u advokaturi i na osnovama solidarnosti, ravnopravnosti i pravičnosti obezbediti materijalna pomoć advokatima kojima je ugrožena egzistencija zbog bolesti, starosti i drugih činilaca socijalne ugroženosti.
Pokret za bolju advokaturu se zalaže za jasan, transparentan i održiv sistem oporezivanja i drugih fiskalnih opterećenja poslovanja advokata, koji će biti baziran na realnim mogućnostima ostvarivanja prihoda u obavljanju advokature. Sistem oporezivanja i fiskalnih opterećenja ne sme biti uzrok smanjivanja konkurencije kvaliteta, stručnog i pouzdanog pružanja pravne pomoći u društvu od strane advokature.
Pokret se zalaže da advokatske komore težište svojih aktivnosti usmere na utvrđivanje realnog materijalnog položaja advokata, ali i na utvrđivanje i preduzimanje niza potrebnih mera da se materijalni položaj advokatata popravi.
Pokret za bolju advokaturu će se zalagati i svojim aktivnostima istrajati na očuvanju sadašljeg ustavnog položaja advokature kao jedine, slobodne, autonomne i nezavisne, profesionalne društvene službe koja pruža pravnu pomoć.
Pokret za bolju advokaturu se zalaže za učešće advokature u pripremi svih zakona kojima se ostvaruje usklađen i harmoničan pravni poredak zasnovan na Ustavu. Pokret zahteva da advokatura svoje stručne i iskustvene potencijale stavi na rasplaganje državi i društvu u zakonodavnoj aktivnosti. Pokret uverava sve nosioce državne vlasti, koji ostvaruju nadležnosti u pripremi i donošenju zakona i drugih opštih pravnih akata, da korišćenje stručnih i iskustvenih potencijala advokature može samo da doprinese kvalitetu zakonodavne aktivnosti.
Pokret će stručno i argumentovano ukazivati na sve propise kojima se narušava ustavno-pravni poredak, a posebno primena ustavnih načela javnog prava, neposredna primena ustavom i međunarodnim pravom zajamčenih ljudskih prava i osnovnih sloboda, primena već dostignutih savremenih standarda u različitim oblastima privatnog i privrednog prava.
Pokret za bolju advokaturu će se zalagati za negovanje srpske pravne tradicije u svim pravnim oblastima, kako u zakonodavstvu tako i u praksi, i usprotiviće se svakom neosnovanom i nepotrebnom napuštanju srpske pravne tradicije u pravnom životu.
Pokret za bolju advokaturu zahteva ravnopravan i konstruktivan odnos sa sudovima i drugim činiocima pravosuđa, kao što su državna tužilaštva i strukovne organizacije sudija i državnih tužilaca, kako bi se omogućila delotvorna primena pozitivnih propisa u ostvarivanju prava građana u sudskim postupcima.
Pokret zahteva da se u postojećim okolnostima u kojima se vrši sudska vlast poboljšaju tehnički uslovi koji bi olakšali rad advokata i advokatskih pripravnika u svim sudovima i u svim fazama svih sudskih postupaka.
Pokret za bolju advokaturu se zalaže za doslednu primenu ustavnog načela podele vlasti u Republici Srbiji, samostalnosti državnih tužilaštava i nezavisnosti i samostalnosti sudova. Pokret će, u tom cilju, kritički i javno ukazivati na sve propise, pojave i događaje kojima se narušava ili ugrožava ustavna podela vlasti, samostalnost državnih tužilaca u radu i nezavisnost i samostalnost sudova u suđenju.
Pokret za bolju advokaturu se zalaže za kritički i konstruktivan odnos advokature prema izvršnoj vlasti u ostvarivanju politike izvršne vlasti u društvu uopšte, a posebno u oblasti pravosuđa, organizacije državne uprave i vršenja upravne vlasti i javnih ovlašćenja, podele vlasti, pravne države i vladavine prava, ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemčenih ustavom i međunarodnim pravom. Pokret se zalaže da svi resursi advokature kao intelektualne, slobodne i nezavisne profesije budu uvek u službi slobode, demokratije i vladavine prava i drugih osnovnih principa slobodnog građanskog društva, prevashodno kroz doslednu i stručnu pravnu pomoć fizičkim i pravnim licima, ali i kroz javnu aktivnost advokatskih komora u cilju pravovremene, jasne, argumentovane i stručne kritike politike izvršne vlasti u oblastima od posebnog društvenog značaja.
Pokret zahteva da se u postojećim uslovima u kojima rade organi državne uprave i organizacije koje vrše javna ovlašćenja preduzmu tehničke mere koje bi maksimalno olakšale rad advokata kada zastupaju svoje klijente u upravnim postupcima koje vode organi uprave i organizacije koje vrše javna ovlašćenja.
