SPOMENIK PROFESORU PERIĆU, PRVI U SRBIJI, PODIGLA OPŠTINA OBRENOVAC NA INICIJATIVU I UZ PODRUŠKU SRPSKOG ADVOKATSKOG DRUŠTVA
Profesor Živojin Perić, velikan srpske pravne nauke na prelazu 19. i 20. veka, napokon je dobio prvi spomenik u Srbiji,i to u svom Obrenovcu, iz kojeg je, i obližnih rodnih Stublina, posle školovanja u Beogradu, poslednjih decenija 19 veka, otišao na studije prava u Pariz, a potom naučnim radom stekao međunarodni ugled.
Tekst je preuzet od Srpskog advokatskog društva
Kao doprinos osvetljavanju naše dragocene naučne baštine, posle 63 godine od smrti, podignut je prvi spomenik u Srbiji profesoru Živojinu Periću. Na inicijativu i uz podršku Srpskog advokatskog društva spomenik je podigla gradska opština Obrenovac, a otkriven je 3. aprila 2016. godine.
Bista u bronzi i idejno rešenje postamenta rad su akademskog vajara Ivana Markovića, dobitnika nagrade „Sreten Stojanović“ , a na spomen ploči je zapisano:
„Rođen u selu Stubline kraj Obrenovca, diplomirao prava na Sorboni, sudija Okružnog suda za grad Beograd, sekretar Ministarstva pravde, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Predavao u Parizu, Briselu, Londonu, Lionu, na Haškoj akademiji međunarodnog prava. Počasni doktor prava Lionskog univerziteta. Dopisni član SANU. Velikan srpske pravne misli. Umro u Oberurnenu kao počasni građanin Švajcarske. Srpsko advokatsko društvo i Opština Obrenovac, proleće, 2016. godine“
Tim povodom biblioteka „Vlada Aksentijević“ u Obrenovcu priredila je izložbu dela, fotografija i ličnih predmeta profesora Perića, a o njegovom životu i delu nadahnuto je govorila direktorka biblioteke Ivana Janošević.
Predsednik Srpskog advokatskog društva Dušan Bratić: „Kultura jednog naroda počiva na baštini koju su za sobom ostavila minula pokolenja“
Advokat Dušan Bratić, predsednik Srpskog advokatskog društva, izjavio je da podizanjem spomenika velika porodica pravnika Srbije i rodna Posavina odaju počast profesoru Periću.
-Kultura jednog naroda počiva na baštini koju su za sobom ostavila minula pokolenja. Profesor Živojin Perić je bio čovek ispred svoga vremena. On je, sa nekolicinom drugih, lučonoša razvoja srpske nauke i kulture uopšte. U svoje vreme, na jednakoj ravni je opštio sa najvećim naučnim umovima Evrope. O tome dovoljno govori činjenica da je za počasnog doktora Lionskog univerziteta izabran na predlog najuglednijih francuskih profesora prava među kojima je bio i profesor Lambert, tvorac teorije o objektivnoj odgovornosti za štetu. Zato, podizanje spomenika profesoru Periću ne predstavlja čin otrgnuća od zaborava, jer dok je u Srbiji pravnika, profesor Perić ne može biti zaboravljen. Podizanjem spomenika velika porodica pravnika Srbije i rodna Posavina mu odaju počast, a mladim generacijama daju podstreka za dalja pregnuća u sticanju znanja“.
Citati iz izlaganja Ivane Janošević:
Toliko je zaboravljenih, skrajnutih, potrtih, zanemarenih. Dug bi bio spisak imena onih koji su zadužili ovaj narod, a bili su kažnjeni zaboravom. Nepravde su bivale istorijske, ideološke, političke, ponekad i ničim posebnim izazvane, no veliki naši sunarodnici ostaše bez zasluženog respekta. Bilo je i onih koje ni doba čiji su savremenici bili nije prihvatalo, razumelo, podržalo. „Samo neuki, nerazumni ljudi – kaže Andrić – mogu da smatraju i da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, da je sve ono što je čovek mislio i osećao i radio neraskidivo utkano u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo”. Skloni smo zaboravu i činjenju nepravdi, činjenica je. Svaki pokušaj i delo ka ispravljanju ove neslavne tradicije mora svedočiti o tome da poštujemo ono što nam je u amanet ostavljeno: njima u čast, a nama, makar i s istorijskim zaostatkom, na ponos i radost zbog ispunjene obaveze da istražimo i sačuvamo prošlost za ono vreme što će tek postati istorija. Samo na taj način ostaće za nezaborav.
Danas prisustvujemo jednoj, u nizu nadam se, prilika kojima se mi sadašnji, i ovdašnji, sećamo jednog od takvih velikana: Živojina Perića, rođenog u Stublinama nadomak Obrenovca, Živojina Perića uvaženog profesora i dekana beogradskog Pravnog fakulteta, Živojina Perića, počasnog doktora prava na Lionskom univerzitetu, Živojina Perića, narodnog poslanika, Živojina Perića počasnog člana Srpske kraljevske akademije. Moglo bi se još nabrajati.
Rodna kuća Živojina Perića, nalazi se u selu Stubline, gde je rođen 3. januara 1868. godine kao naslednik Milisava, zemljoradnika i Pelagije. Izrazito bistar još kao dečak, za školu je bio nadaren, i s uspehom je završava (osnovnu u rodnom selu i Obrenovcu, gimnaziju u Valjevu i Beogradu). Omogućila mu je imućna i mnogočlana porodična zadruga da se potom otisne u Pariz, na studije prava. S diplomom u rukama vraća se u Srbiju i započinje činovničku službu u Ministarstvu finansija, potom nastavlja u Ministarstvu inostranih dela, te kao sudski pisar, sudija i sekretar u Ministarsvu pravde. Godine 1898. biva izabran za univerzitetskog profesora prvo Velike škole, a od 1905. Beogradskog univerziteta, gde će ostati sve do penzionisanja 1938. godine. U analima Pravnog fakulteta ostaće zabeležen kao vanredni i redovni profesor Građanskog sudskog postupka, Privatnog međunarodnog prava i Građanskog prava, i dekan 1908. i 1909, kao i od 1912-1919. godine. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije, profesor Haške akademije za međunarodno pravo i predavač u Lionu, Parizu i Briselu. Autor je knjiga, rasprava, studija, separata, udžbenika, eseja i članaka iz gotovo svih oblasti prava, neretko pisanih i na nekoliko stranih jezika, počev od 1894. godine. U bibliografiji radova Živojina Perića publikovanoj 1938. godine u „Arhivu za pravne i društvene nauke“: organu Pravnog fakulteta Univerziteta beogradskog navedeno je više od 600 jedinica. U fondovima biblioteka u Srbiji, danas, čuva se više od 180 njegovih autorskih dela (neka su nastala u koautorstvu) i veliki broj članaka objavljenih u stručnoj periodici i štampi. Neka od tih dela izložena su u postavci priređenoj upravo za današnju priliku. Arhivski centri baštine građu o Periću i njegovom delovanju i predstavljaju nezaobilazna mesta svim zainteresovanim istraživačima. Bio je član i mnogih naučnih društava u zemlji i Evropi. U evropskim naučnim krugovima bio je visoko cenjen, te je 1933. godine izabran za počasnog doktora prava na Lionskom univerzitetu. Namera Saveta Pravnog fakulteta, da ga (uz Slobodana Jovanovića) izabere za počasnog doktora nauka, ostala je bez konačnog ishoda zbog početka Drugog svetskog rata.
Iako je pisao dela iz različitih oblasti prava, posebno se zanimao za građansko i zadružno pravo. U radu ga je krasila naučna preciznost i pedantnost, čvrsta formalna logika, izrazita veština tumačenja, egzaktnost i ukazivanje na brojne korišćene izvore.
Perić je, osim većeg broja političkih rasprava i članaka, bio i aktivni učesnik u političkom životu Srbije, naročito posle 1901. godine. Bio je jedan od lidera Srpske napredne stranke i bio ubeđeni legalista i pacifista. U periodu od 1908. do 1912. godine bio je narodni poslanik za grad Šabac…
Januara 1914. osnovao je Konzervativnu stranku…
Bio je oženjen Marom Petrović, sestrom Mihaila Petrovića Alasa. Živeli su zajedno na Kosančićevom vencu, sve do njihovog odlaska kod ćerke Vukosave u Švajcarsku 1943. godine. Umro je u tuđini, u Oberurnenu 12. septembra 1953. godine.
Živojin Perić, jedan je od najpoznatijih srpskih pravnika svih vremena, sa izuzetnom evropskom i međunarodnom reputacijom. Njegov prosvetni, pedagoški i naučni rad čini ga jednim od svetionika u našoj pravnoj nauci. No, njegov obiman rad zaslužuje da bude mnogo više proučen i tumačen nego što je to bio slučaj do sada. Oni koji su to činili, svi odreda velika imena naše pravne nauke, doprineli su njegovo delo pozicioniraju na mesto koje mu pripada. Lep primer je i amfiteatar-tri beogradskog Pravnog fakulteta koji nosi ime Živojina Perića. S ponosom još jednom ističemo da Živojin Perić potiče s ove naše posavske zemlje, koju je zauvek nosio u srcu.
U povezivanju „suprotnih obala života, u prostoru, u vremenu, u duhu“ današnjim činom ukazujemo mu dostojnu pažnju i činimo jedan mali, ali ipak iskorak u nastojanju da ga ovenčamo nezaboravom.
Izvor: Srpsko advokatsko društvo
