О(зим)зеленимо Буђановце…

sadnice

ПОХОД „ЗЕЛЕНИХ“ НА ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ ВОЈВОЂАНСКИХ СЕЛА: ЗА ВОЈВОДИНУ БЕЗ ДИВЉИХ ДЕПОНИЈА

Аутор: Дневник

Зелени су решили да о(зим)зеленимо огољене пределе Србије где год их има, уздуж и попреко, па је и ваше чаробно новогодишње дрвце, јелкица или борић, (наравно с бусеном) позвано да га ове зиме као трајни зелени украс надичите на каквом шору, уз неки кућерак у Срему.

У тек пристиглој 2016. години, премијерни поход еколога почиње акцијом „О(зим)зеленимо Буђановце“,каже за Дневник лидер ЗеленихДејан Булатовић, председник Зелене еколошке партије, најављујући да ће у току ове године око десет хиљада садница које добијају из Европске уније бити засађено на подручју Војводине, у неколико места.

Имамо јасан циљ, а то је да нам Војводина буде зеленија и много чистија. У плану нам је да и сремском селу Буђановци које је у оскудици са зеленилом, пре свега по питању дрвореда, обезбедимо најмање 500 садница. До тада, сви грађани су позвани да за Буђановце намене своје новогодишње јелкице и бориће с бусеном, након што испрате и последњи дашак старе године.

У низу еколошких акција на подручју Јужног Баната, које Зелена еколошка партија планира, највећи број ће се односити на Панчево и панчевачка села, због великог броја дивљих депонија и других еколошких проблема.Кад је о Војводини реч, „Зелени“, како истиче Дејан Булатовић, акценат стављају и на онај део еколошке приче везан за индустрије које не поштују Закон о заштити животне средине.

-Ми знамо да је проблем увек социјално питање, запошљавње грађана, али то не сме бити науштрб и на штету заштите животне средине. Угрожавање воде, ваздуха, земље, а тиме и хране је и директно угрожавање самог човека, његовог здравља, јер долази до експанзије неизлечивих болести које су такорећи нуспродукт великих загађења. Све то на крају доводи до ситуације угрожености становништва. О томе заиста треба водити рачуна-указује Булатовић.

Буђановци су, напомиње Булатовић, не тако давно били веома напредно село и „Зелени“ желе да га повуку из таворења.

Сетите се, Буђановци су оно село на чијим је њивама 1999. наша ПВО учинила опипљивим чувени амерички „невидљиви“ Ф-117А док нас је НАТО бомбардовао. Е, кад је „невидљиви“ отишао у легенду, Буђановци су наставили да глибе у забораву са својим запуштеним сокацима, на којима лети кад упекне звезда, ни врапци лако не налазе хлад, а ни зими заклон кад ветрови и вејавица замотају непрегледну равницу.

Приоритетно питање данас у Србији је будућност села, помоћ унапређењу успешних да одоле неповољним приликама и оживљавање оних која таворе. Што пре то схватимо, биће боље за све.

Улажемо огромну енергију да би подстакли развој села, то је суштина, и желимо то да пренесемо не само у Буђановце, већ и у сва она села која су, нажалост, у запећку. Сетите се каква су некад била села у Војводини, као из бајке. Нама се села сада гасе и то је катастрофа- упозорава Булатовић.

У досадашњим еколошким акцијама предузетим у Суботици, Шиду, Сремској Митровици, у Инђији, Старој Пазови и Кули, Зелена еколошка пратија –Зелени обезбедила је Војводини преко десет хиљада садница које су сада двогодишње дрвеће, не само прелепи дрвореди и засади у самим местима, већ и поред регионалних путева у смислу ветрозаштите.

Колико су важни такви засади опомиње нас снежна катастрофа са сметовима код Фекетића, претпрошле зиме, која се, указује Булатовић, догодила у оноликом обиму и због тога што нисмо имали ветрозаштитни појас од дрвећа око тог дела регионалног пута.

У Суботици је у организацији „Зелених“ детаљно чишћено Палићко језеро и Лудашко језеро, а у Шиду обала језера Сот, река Студве и Босута, као и вештачког језера Брује у Ердевику. Река Босут је захваљујући великој акцији порибљавања, поново богата шараном, лињаком и другим врстама рибе. Еколошке акције око обала река и око шума проведене су у Чачку, Неготину и другим местима, а најопсежнија акција била је чишћење језера Газиводе и читавог водног комплекса у Новом Пазару.

– У Србији се не поштује или се мало поштује Закон о заштити животне средине. Угрожене су нам и њиве по питању употребе пестицида, поготово у Војводини, иако је закон потпуно јасан и децидан по питању пестицида-наводи Дејан Булатовић.

По нашим дивним градовима и селима, како извештавају еколози с терена, видљиво је готово на сваком кораку неодговорно понашање људи према природи. Велики проблем су дивље депоније, сметлишта на ободима насеља, на обронцима шума, каналима, обалама река.

Није нужно да будете еколог да бисте запазили најуочљивије начине атаковања на животну средину.

На терену и у Војводини можете неретко видети, рецимо, густ дим из фабричких оџака, набацано смеће,понекад и поред путева, чак и бачену угинулу стоку, што је драстичан вид неодговорног односа грађана према животној средини.

-Заступљени су код нас еколошки пројекти али као да се некако завршавају градњом етнокућа с адекватним пратећим садржајима- напомиње Булатовић- Суштина еколошких пројеката требало би да је чисто село, уређено, обилато зелено, како унутрашњост места тако и његова околина и да се примене дугорочна решења.

Булатовић сматра да је и кроз еколошки аспект, кад се прође кроз унутрашњост, очигледан неравномеран развој Србије, те закључује да ће се величина тог јаза јасније видети након што буде отворено поглавље 27 преговора са Европском унијом, а пре свега у поређењу са европским стандардима.

Зелени“ искрено подржавају то што се широко улаже у Београд и друге градове. Али, отужно им је, уосталом као и свим добронамерним људима, кад се покаже као ноторна чињеница да се у великим центрима, чак и за неке споредне пројекте, па и организовање одређених градских прослава, потроши малтене више него што се у ко зна колико дугом периоду уложи у решавање основних инфраструктурних питања негде у унутрашњости.

Због тога што само мислимо о Београду, или често о великим градовима, запостављајући села, запоставили смо све оно што је можда суштински важно, што је реално крвоток земље. Данас је то закрчено и због тога Србија пати-каже Дејан Булатовић.

Док се у Србији људи из руралних средина пресељавају у градове, у Европи је све присутнији тренд да становници великих градова, беже у села, често удаљена и до двеста километара, јер су лепа, уређена, инфрастуктурно опремљена, богата садржајима, и наравно, добро су повезана мрежом квалитетних путева и железницом с великим местима и административним центрима. Као пример таквог тренда наш саговорник помиње европску метрополу Париз, главни град Француске.

Можемо и ми овде то да урадимо ако мислимо мало и на људе који живе у селима -верује је Булатовић- У ствари, ако мислимо на добробит свих, целог друштва и зацртамо истински императив равномерног развоја, а претпоставка томе је изградња квалитетне, добро увезане инфраструктуре свуда у земљи.

Тужно је да грађани напуштају своја места због непостојања путева, тротоара, струје, водовода, канализације, превоза, одсуства могућности зараде било каквим радом и да се, практично због обезбеђења најелементарних животних услова, селе у градове који енормно расту и увис и у ширину, без за то реалног економског и икаквог другог смисла.

Део проблема заштите животне средине у Србији је и то што је веома слабо покривена фабрикама за прераду отпада. У Хрватској, по информацијама са којима располажу „Зелени“, рециклажне центре, имају и поједине општине са око 20 000 становника.

-Ми сматрамо да би у Србији свака општина требало да има свој рециклажни центар. Али, фабрике за прераду отпада морају се правити по законима, уз строго поштовање свих стандарда у тој области да не би направили два зла од једног-упозорава Дејан Булатовић- Проблем угрожености животне средине детектује читав свет, а колика је брига показала је конференција посвећена том питању, одржана у Паризу, која је окупила светске лидере.

Извор: Дневник

Пријатељи сајта