Почиње трка за тужилачке функције

Untitled-1ОВЕ ГОДИНЕ ИСТИЧУ МАНДАТИ СВИМ ТУЖИОЦИМА ИЗАБРАНИМ 2009.

Србија ће у току 2015. године бирати јавне тужиоце, јер у децембру истичу мандати свим тужиоцима који су на те функције изабрани 2009. године, укључујући и републичког јавног тужиоца Загорку Доловац.

У новој мрежи, проширеној почетком 2014, када је број основих тужилаштава повећан за 24, има укупно 58 основих јавних тужилаштава, 25 виших, Тужилаштво за организовани криминал, Тужилаштво за ратне злочине, и 4 апелациона која су надлежна за поступање пред апелационим и другим судовима и органима као и да надзиру основна и виша јавна тужилаштва са своје територије.

Већина садашњих тужилаца су на функције ступили 1. јануара 2010, од када им тече мандат од шест година, а могу, прописано је законом, бити поново бирани. Крајем јануара, пре истека мандата, функција ће престати тужиоцу за ратне злочине Владимиру Вукчевићу који испуњава услов за пензионисање, будући да је прописано да тужиоцима престаје функција кад наврше 65 година, по сили закона.

Избор републичког тужиоца

По закону, о предложеним кандидатима за избор за Републичког јавног тужиоца прибавља се мишљење надлежног одбора Народне скупштине.

Уколико Републички тужилац не буде поново изабран на исту функцију када му престане мандат или му та функција престане на лични захтев, обавезно се бира за заменика Републичког јавног тужиоца. Одлуку о избору доноси Државно веће тужилаца.

Републички јавни тужилац је надлежан да поступа пред свим судовима и другим органима у Републици Србији и да предузима све радње на које је јавно тужилаштво овлашћено. Надлежан је и да улаже ванредна правна средства у складу са законом, надзире рад јавних тужилаштава и спровођење упутстава, прати и проучава праксу јавних тужилаштава и судова, предлаже програме стручног усавршавања јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, подноси Народној скупштини редовни годишњи извештај о раду јавних тужилаштава у Републици Србији и извештаје које затражи надлежни одбор Народне скупштине…

По новом Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, од 1. јануара 2014. формирано је још 24 основна тужилаштва, а избор тужилаца ће обухватити она, чије су садашње старешине у статусу вршиоца функције.

По Закону о јавним тужилаштвима, избор јавних тужилаца оглашава Државно веће тужилаца (ДВТ), а бирају се из реда јавних тужилаца, заменика тужилаца, као и међу лицима која испуњавају прописане услове за избор. Републичког тужиоца, као и остале јавне тужиоце бира Народна скупштина, на предлог Владе, са листе једног или више кандидата коју Државно веће тужилаца утврђује за сваку функцију јавног тужиоца. ДВТ, приликом предлагања кандидата за јавнотужилачку функцију, саставља ранг листу према критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности. У случају да ДВТ предложи листу само с једним кандидатом, Влада може да им врати предлог. Влада предлаже Народној скупштини једног или више кандидата за избор на функцију јавног тужиоца.

Јавни тужилац коме функција престане на лични захтев или ако не буде поново изабран, обавезно се бира за заменика јавног тужиоца.

Функција јавног тужиоца обавља се, каже закон, непристрасно, у јавном интересу ради обезбеђивања примене Устава и закона, при чему се мора обезбедити поштовање и заштита људских права и основних слобода. Јавни тужилац и заменик тужиоца су самостални у обављању својих овлашћења.

Нико изван јавног тужилаштва нема право да одређује послове јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, нити да утиче на одлучивање у предметима.

Законом је „забрањен сваки утицај на рад јавног тужилаштва и на поступање у предметима од стране извршне и законодавне власти, коришћењем јавног положаја, средстава јавног информисања или на било који други начин којим може да се угрози самосталност у раду јавног тужилаштва. Тужилац и заменик тужиоца дужни су да одбију сваку радњу која представља утицај на самосталност у раду јавног тужилаштва и да очувају поверење у своју самосталност у раду“.

Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца, недвосмислено је дефинисао закон, своје одлуке морају да образлажу само надлежном јавном тужиоцу. Непосредно виши тужилац може издати нижем јавном тужиоцу обавезно упутство за поступање у појединим предметима када постоји сумња у ефикасност и законитост његовог поступања, а Републички тужилац сваком јавном тужиоцу.

Обавезно упутство издаје се у писаној форми и мора садржати разлог и образложење за његово издавање.

Кад је коначном одлуком Уставног суда, правоснажном судском одлуком утврђено да је некој странци у поступку проузрокована штета намерно или крајњом непажњом јавног тужиоца или заменика тужиоца, држава од њих може тражити накнаду исплаћеног износа.

Пријатељи сајта