Предлог измена закона о нотарима у Скупштини, адвокати протестују и у јануару

advokati

Закон о јавном бележништву који је у примени од 1. септембра 2014, ускоро би могао на поправку, а предлог измена које се односе на сачињавање уговора и друге правне послове којима се располаже непокретностима, достављен је Скупштини Србије 31. децембра.

Модел јавног бележништва у Србији, који адвокати оцењу као „неуставан“ и траже измене, због тога што је нотарима пренет део надлежности суда и одузето право грађанима и адвокатима да сачињавају уговор, опстаје, упркос томе што се огромни приходи државе од судске таксе за овере преливају у џепове нотара и што штрајк адвоката у целој Србији већ четири месеца блокира правосуђе!

Представници власти и тима адвокатуре преговарају већ три месеца, а после последњег састанка 31. децембра из Адвокатске коморе Србије (АКС) је саопштено да је договорено да се следећа два састанка одрже 5. и 8.јануара и тачно су одређена питања која ће бити расправљена на ова два састанка, али није саопштено која су то питања.

Актуелни предлог измена Закона о јавном бележништву иницирала је група од 12 посланика, а предвиђа да уговоре и друге правне послове којима се располаже непокретностима, уколико су сачињени од стране адвоката само оверава јавни бележник у складу са прописима који регулишу оверу потписа, преписа и рукописа. Остала би обавеза да се уговори о промету непокретности који нису сачињени од стране адвоката закључују у облику јавнобележничког записа или у писменом облику који оверава јавни бележник у складу са прописима којима се уређује оверавање нејавне исправе-солемнизација.

Предложена је и измена одредаба Закона о промету непокретности које се односе на сачињавање и оверу уговора о промету непокретности.
Захтев адвокатуре је,међутим, да се врати грађанима и адвокатима могућност састављања уговора не само о промету и располагању непокретностима већ и за остале врсте уговора, споразума и изјава, као што је било пре увођења нотара. Такође траже и измену прописа из области пореске политике и договор о моделу умањења вишеструко увећаних паушалних пореза адвокатима за 2014. годину, као и смену министра правде Николе Селаковића.

Поводом Закона о јавном бележништву још у септембру се огласило се и Друштво судија Србије изразивши забринутост, како је наведено у саопштењу, „због поновног задирања у уставом гарантовану независност судске власти која припада судовима, као и у права грађана на правну личност и мирно уживање имовине, а не оспоравајући право извршне власти да преноси своја јавна овлашћења“.

„Појединим одредбама Закона о јавном бележништву, изменама и допунама Закона о промету непокретности, Закона о ванпарничном поступку и Закона о овери потписа, преписа и рукописа, иако није постојао разлог заштите јавног интереса, непотребно и непримерено је ограничена аутономија воље грађана, право на располагање имовином, право да заштиту у правним стварима које припадају судској власти остваре пред судом и угрожено право грађана на правну заштиту.

Грађанима је ускраћено да, у складу са Уставом гарантованим људским правима, самостално одлучују о својим правима и обавезама у правном промету и изаберу да ли ће располагати својом имовином и правима уобичајеним правним пословима или у форми јавнобележничког записа код нотара, уколико желе да правни посао добије снагу јавне извршне исправе.

Високим тарифама за нотарске услуге знатно је отежан правни промет, јер су за грађане повећани издаци приликом закључења правних послова. У ситуацији евидентног пада стандарда, за очекивати је да ће се правни послови закључивати без икакве овере што уз ризик повећања правне несигурности смањује и фискалне приходе.

Друштво судија позива надлежне да са дужном пажњом и поштовањем чују и уваже мишљење и предлоге струке и предузму хитне мере у интересу грађана појединачно и друштва у целини“,навело је Друштво судија у саопштењу за јавност од 29 септембра 2014. године.

Из државног буџета се од наплаћене судске таксе правосуђу враћа 40 посто средстава за унапређење система, положаја запослених, а из тих средстава се исплаћују и одштете грађанима због неоснвваног притварања и повреде права у поступцима.

Изменама Закона о јавном бележништву, усвојеним почетком новембра уведена је обавеза нотарима да 30 посто од јавнобележничке награде уплаћују у буџет, док је раније наплаћиван само пдв.
Враћено је и право грађанима и адвокатима да састављају уговоре о промету непокретности, уз оверу јавних бележника али и солемнизацију. Те, тврде адвокати, незнатне измене, нису обухватиле различите изјаве воље грађана, као ни уговоре о имовинским односима између супружника или ванбрачних партнера, уступању и расподели имовине за живота, доживотном издржавању законском издржавању, обећању поклона, уговоре о поклону за случај смрти располагању непокретностима лица која су пословно неспособна, уговоре о располагању покретним стварима или правима, располагању непокретностима, тестамент, запис о поништају изгубљених, уништених или оштећених исправа.

-Дакле, то све је дато у надлежност нотарима, а одузето је право грађанима, судовима и адвокатима, па смо за те уговоре сви сада неспособни. Узета је пословна способност грађанима-каже Александар Цвејић, председник УО Адвокатске коморе Београда.
Солемнизција је, објашњава адвокат Урош Тешмановић, претварање приватне исправе грађана у јавну исправу и то мора бити потпуно добровољна одлука грађана, а не обавеза.

– Солемнизација би требало да подразумева поступак у ком, било судија, било јавни бележник, упознаје странке са садржином уговора, указује на последице закључења таквог уговора и уколико странке изричито изјаве да остају при том уговору он је дужан да тај уговор овери. При том солемнизација не сме бити обавезна, већ странке треба да одлуче да ли желе да њихово субјективно грађанско право буде солемнизовано, да њихова приватна исправа-уговор буде претворена у јавну исправу.

– Ако се наметне обавеза солемнизације онда то значи да држава узурпира субјективна грађанска права. Дакле, апсолутно је право странка да уговоре оно што оне желе и не може се нотару или суду дозволитити било каква самовоља да ли жели или не жели да овери уговор за који странке изричито изјављују да га желе-наглашава Тешмановић.

Адвокати већ месец дана свакодневно протестују испред зграде Уставног суда јер још није заказана седница поводом иницијативе АКС за оцену уставности законских одредаба о јавном бележништву. Свакодневно протестују и адвокати у свим градовима у Србији.

Фото: Преузето са сајта protestadvokata.org

Пријатељи сајта