Zakon o javnom beležništvu koji je u primeni od 1. septembra 2014, uskoro bi mogao na popravku, a predlog izmena koje se odnose na sačinjavanje ugovora i druge pravne poslove kojima se raspolaže nepokretnostima, dostavljen je Skupštini Srbije 31. decembra.
Model javnog beležništva u Srbiji, koji advokati ocenju kao „neustavan“ i traže izmene, zbog toga što je notarima prenet deo nadležnosti suda i oduzeto pravo građanima i advokatima da sačinjavaju ugovor, opstaje, uprkos tome što se ogromni prihodi države od sudske takse za overe prelivaju u džepove notara i što štrajk advokata u celoj Srbiji već četiri meseca blokira pravosuđe!
Predstavnici vlasti i tima advokature pregovaraju već tri meseca, a posle poslednjeg sastanka 31. decembra iz Advokatske komore Srbije (AKS) je saopšteno da je dogovoreno da se sledeća dva sastanka održe 5. i 8.januara i tačno su određena pitanja koja će biti raspravljena na ova dva sastanka, ali nije saopšteno koja su to pitanja.
Aktuelni predlog izmena Zakona o javnom beležništvu inicirala je grupa od 12 poslanika, a predviđa da ugovore i druge pravne poslove kojima se raspolaže nepokretnostima, ukoliko su sačinjeni od strane advokata samo overava javni beležnik u skladu sa propisima koji regulišu overu potpisa, prepisa i rukopisa. Ostala bi obaveza da se ugovori o prometu nepokretnosti koji nisu sačinjeni od strane advokata zaključuju u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku koji overava javni beležnik u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave-solemnizacija.
Predložena je i izmena odredaba Zakona o prometu nepokretnosti koje se odnose na sačinjavanje i overu ugovora o prometu nepokretnosti.
Zahtev advokature je,međutim, da se vrati građanima i advokatima mogućnost sastavljanja ugovora ne samo o prometu i raspolaganju nepokretnostima već i za ostale vrste ugovora, sporazuma i izjava, kao što je bilo pre uvođenja notara. Takođe traže i izmenu propisa iz oblasti poreske politike i dogovor o modelu umanjenja višestruko uvećanih paušalnih poreza advokatima za 2014. godinu, kao i smenu ministra pravde Nikole Selakovića.
Povodom Zakona o javnom beležništvu još u septembru se oglasilo se i Društvo sudija Srbije izrazivši zabrinutost, kako je navedeno u saopštenju, „zbog ponovnog zadiranja u ustavom garantovanu nezavisnost sudske vlasti koja pripada sudovima, kao i u prava građana na pravnu ličnost i mirno uživanje imovine, a ne osporavajući pravo izvršne vlasti da prenosi svoja javna ovlašćenja“.
„Pojedinim odredbama Zakona o javnom beležništvu, izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa, iako nije postojao razlog zaštite javnog interesa, nepotrebno i neprimereno je ograničena autonomija volje građana, pravo na raspolaganje imovinom, pravo da zaštitu u pravnim stvarima koje pripadaju sudskoj vlasti ostvare pred sudom i ugroženo pravo građana na pravnu zaštitu.
Građanima je uskraćeno da, u skladu sa Ustavom garantovanim ljudskim pravima, samostalno odlučuju o svojim pravima i obavezama u pravnom prometu i izaberu da li će raspolagati svojom imovinom i pravima uobičajenim pravnim poslovima ili u formi javnobeležničkog zapisa kod notara, ukoliko žele da pravni posao dobije snagu javne izvršne isprave.
Visokim tarifama za notarske usluge znatno je otežan pravni promet, jer su za građane povećani izdaci prilikom zaključenja pravnih poslova. U situaciji evidentnog pada standarda, za očekivati je da će se pravni poslovi zaključivati bez ikakve overe što uz rizik povećanja pravne nesigurnosti smanjuje i fiskalne prihode.
Društvo sudija poziva nadležne da sa dužnom pažnjom i poštovanjem čuju i uvaže mišljenje i predloge struke i preduzmu hitne mere u interesu građana pojedinačno i društva u celini“,navelo je Društvo sudija u saopštenju za javnost od 29 septembra 2014. godine.
Iz državnog budžeta se od naplaćene sudske takse pravosuđu vraća 40 posto sredstava za unapređenje sistema, položaja zaposlenih, a iz tih sredstava se isplaćuju i odštete građanima zbog neosnvvanog pritvaranja i povrede prava u postupcima.
Izmenama Zakona o javnom beležništvu, usvojenim početkom novembra uvedena je obaveza notarima da 30 posto od javnobeležničke nagrade uplaćuju u budžet, dok je ranije naplaćivan samo pdv.
Vraćeno je i pravo građanima i advokatima da sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti, uz overu javnih beležnika ali i solemnizaciju. Te, tvrde advokati, neznatne izmene, nisu obuhvatile različite izjave volje građana, kao ni ugovore o imovinskim odnosima između supružnika ili vanbračnih partnera, ustupanju i raspodeli imovine za života, doživotnom izdržavanju zakonskom izdržavanju, obećanju poklona, ugovore o poklonu za slučaj smrti raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna, ugovore o raspolaganju pokretnim stvarima ili pravima, raspolaganju nepokretnostima, testament, zapis o poništaju izgubljenih, uništenih ili oštećenih isprava.
-Dakle, to sve je dato u nadležnost notarima, a oduzeto je pravo građanima, sudovima i advokatima, pa smo za te ugovore svi sada nesposobni. Uzeta je poslovna sposobnost građanima-kaže Aleksandar Cvejić, predsednik UO Advokatske komore Beograda.
Solemnizcija je, objašnjava advokat Uroš Tešmanović, pretvaranje privatne isprave građana u javnu ispravu i to mora biti potpuno dobrovoljna odluka građana, a ne obaveza.
– Solemnizacija bi trebalo da podrazumeva postupak u kom, bilo sudija, bilo javni beležnik, upoznaje stranke sa sadržinom ugovora, ukazuje na posledice zaključenja takvog ugovora i ukoliko stranke izričito izjave da ostaju pri tom ugovoru on je dužan da taj ugovor overi. Pri tom solemnizacija ne sme biti obavezna, već stranke treba da odluče da li žele da njihovo subjektivno građansko pravo bude solemnizovano, da njihova privatna isprava-ugovor bude pretvorena u javnu ispravu.
– Ako se nametne obaveza solemnizacije onda to znači da država uzurpira subjektivna građanska prava. Dakle, apsolutno je pravo stranka da ugovore ono što one žele i ne može se notaru ili sudu dozvolititi bilo kakva samovolja da li želi ili ne želi da overi ugovor za koji stranke izričito izjavljuju da ga žele-naglašava Tešmanović.
Advokati već mesec dana svakodnevno protestuju ispred zgrade Ustavnog suda jer još nije zakazana sednica povodom inicijative AKS za ocenu ustavnosti zakonskih odredaba o javnom beležništvu. Svakodnevno protestuju i advokati u svim gradovima u Srbiji.
Foto: Preuzeto sa sajta protestadvokata.org
