Препоруке Саветодавне групе за јавне политике Балкан у Европи: „После кризе треба ослободити државу“

АУТОР:  ДАНАС

ЕУ мора у своју реакцију на ванредне ситуације да укључи све земље Западног Балкана, како у планове помоћи тако и у планове обнове након ванредних ситуација, а без обзира на статус њихових преговора о придруживању.

Потпуно укључивање региона од суштинског је значаја како би се спречиле тешке економске последице и геополитичка померања, наводи се у анализи  Саветодавна група за јавне политике Балкан у Европи, која делује при Европском фонду за Балкан.

Закључак групе је да би подршка у превазилажењу посткризних економских и социјалних последица требало би да буде условљена мерама за смањење заробљавања државе.

„Пандемија не може бити изговор за неограничено укидање демократије, а ограничења грађанских слобода морају бити привремена, пропорционална и транспарентна. ЕУ мора да идентификује и надзире ограничења везана за демократске институције и грађанске слободе током ванредне ситуације на западном Балкану“, наводи се у анализи.

Преносимо главне закључке:

Еколошка криза у региону неће бити решена нити смањена, а прети јој и ризик да буде остављена по страни у интересу брзог економског опоравка.

Чињеница да је и у време смањеног саобраћања аутомобила током трајања мере забране кретања ниво загађења ваздуха наставио да бива рекордно висок изнела је на видело хитност одлучних акција у регулисању тешке индустрије: многе велике фабрике и даље крше еколошке стандарде и угрожавају здравље грађана.

У циљу решавања економских и социјалних последица, владе треба посебно да подрже мала и средња предузећа, истовремено обезбеђујући снабдевање храном за угрожене групе.

Најзад, привремени универзални основни доходак могао би помоћи грађанима који су изгубили средства за живот.

Постоји и краткорочна и дугорочна потреба за побољшањем квалитета болница у погледу опреме, адекватних залиха лекова и смањења пренатрпаности критичних болничких одељења као и за повећањем плата болничком особљу како би се обезбедио његов останак.

Неопходно је да владе (у региону) и државе чланице ЕУ имају заједнички приступ у решавању недостатка медицинског особља због исељавања из региона, што додатно оптерећује здравствену заштиту. Рањивим групама попут Рома треба омогућити приступ здравственој заштити и заштитити их од дискриминације.

Потребна је пажљиво комбиновати краткорочне и дугорочне мере како би се спречило да се пандемија претвори у трајну катастрофу за Западни Балкан.

Криза је такође изнела на видело многе структуралне слабости у региону, од слабих здравствених система, слабог поверења у државу, до слабе демократије и заробљене државе, док је истовремено и пробудила грађанску свест и послужила као позадина за већу солидарност међу грађанима. Указивање на слабости може помоћи у решавању проблема и изградњи отпорнијих друштава.

Чланови

Чланови Саветодавнe групe за јавне политике Балкан у Европи су тренутно Димитар Бечев, Флориан Бибер, Срђан Цвијић, Милица Делевић, Срђан Мајсторовић, Наташа Вунш, Марика Ђолаи, Ведран Џихић, Дејан Јовић, Марко Кмезић, Јована Маровић, Милан Нич, Цорина Стратулат, Николаос Тзифакис, Алида Врачић, Шпенд Емини, Зоран Нечев, Тена Прелец, Доника Емини, Јелена Васиљевић, Ђерги Вурмо и Матео Бономи.

Србија се није пријавила за помоћ

Европска комисија предложила је је нови пакет мера макрофинансијске помоћи земљама Западног Балкана и другим блиским партнерима Уније у износу од три милијарде евра повољних кредита. За пет земаља Западног Балкана предвиђена је помоћ у износу од 750 милиона евра, осим за Србију, која се, преноси Н1, није пријавила. Средства ће бити на располагању током 12 месеци у облику кредита по веома повољним условима, са циљем да се тим земљама помогне да покрију тренутне, хитне потребе за финансирањем.

Предлог Европске комисије предвиђа да се средства из Инструмента за брзо финансирање буду распоређена у зависности од процењених потреба тих земаља: Албанија (180 милиона евра), Босна и Херцеговина (250 милиона евра), Грузија (150 милиона евра), Јордан (200 милиона евра), Косово (100 милиона евра), Молдавија (100 милиона евра), Црна Гора (60 милиона евра), Северна Македонија (160 милиона евра), Тунис (600 милиона евра) и Украјина (1,2 милијарде евра).

Србија је једина земља региона која није обухваћена тим пакетом помоћи, а у Европској комисији за Н1 кажу да је то одлука власти у Београду.

У Бриселу наводе да је један од критеријума за учешће земаља у том пакету помоћи био да од ММФ-а затраже хитну помоћ за ликвидност, о чему је Србија обавештена.

„Власти Србије у овом тренутку не виде потребу за спољном финансијском помоћи и одлучиле су да се не обраћају ММФ-у за финансијску подршку“, закључују у Европској комисији.

Пријатељи сајта