Ускоро одлука Тужилаштва о новој оптужници
Тужилаштво за организовани криминал донело је 29. децембра 2014, наредбу о завршетку допуне истраге о убиству власника „Дневног телеграфа“ новинара Славка Ћурувије 11. априла 1999. године, па би наредних дана требало да уследи одлука о подизању нове отпужнице против окривљених бившег начелника РДБ-а Радомира Марковића, тадашњег начелника београдског центра ДБ-а Милана Радоњића, осумњичених за подстрекавање на убиство, док се двојица бивших припадника ДБ-а Мирослав Курак као непосредни извршилац, и Ратко Ромић као његов помагач терете за кривично дело тешко убиство као саизвршиоци.
„Обзиром да су предузете све неопходне доказне радње и прикупљени докази који су наложени у допуни истраге од стране Вишег суда у Београду 22. јула 2014 године, испитани су сви сведоци, спроведено је вештачење оштећене Бранке Прпе, и да је стање ствари у истрази довољно разјашњено, Тужилаштво налази да се стиче оправдана сумња да је извршено кривично дело, па је донета наредба о завршетку истраге “, наведено је у образложењу заменика тужиоца за организовани криминал, који поступа у процесу против четворице осумњичених бивших „дебејаца“.
Друга жртва напада у Светогорској улици у Београду, пре 16 година на дан Ускрса, Бранка Прпа која се тада са Славком Ћурувијом враћала из шетње, критичном приликом је задобила „лаку телесну повреду“ од ударца који јој је нападач задао у пределу главе, утврђено је медицинским вештачењем.
Како наводе извори, међу шесторо нових сведока у допуни истраге је испитан и бивши високи функционер МУП- а Драган Карлеуша, у вези резултата истраге која је почетком 2001. године вођена о убиству Ћурувије.
По изворима, укупно су 34 сведока испитана током целокупног истражног поступка од 14. јануара 2014. године када је покренут до средине прошлог месеца. Од саслушаних сведока, према јавно доступним информацијама, већина су бивши радници ДБ-а од којих су неколицина испитана о сазнањима у вези околности да је Ћурувија дужи период био на мерама праћења и прислушкивања као „безбедносно интересантна особа“, један број је саслушан о кадровским намештењима у ДБ-у марту и априлу 1999 године, а неколицина о функционисању ДБ-а у условима НАТО бомбардовања Србије које је трајало у то време.
Допуна истраге је спроведена по налогу Специјалног суда у Београду који је приликом разматрања одговора одбране на прву оптужницу подигнуту против четворице окривљених 6. јуна 2014, исту вратило Тужилаштву и наложило извођење неколико нових доказа, како је образложено, „ због бољег разјашњења ствари и да се испита основаност оптужнице“.
Адвокат Владимир Маринков, бранилац Радомира Марковића, сматра да је „наредба о завршетку допуне истраге преурањена, јер нису изведени сви докази које је наложио суд и поново није одлучено о доказним предлозима одбране.“
– Одбрани је у интересу да се утврди истина јер сматрамо да су истините тврдње наших брањеника да немају никаве везе с догађајем, да нису извршили кривична дела која су им стављена на терет -каже Маринков и додаје да верује да је Тужилаштво већ написало нову оптужницу.
Налог суда за допуну истраге био је- тврди Маринков- и да се обави балистичко вештачење у вези навода оптужбе да је нападач пуцао на Ћурувију из „шкорпиона“ с пригушивачем, такође да се изведу докази о наводима оптужбе о постојању организоване криминалне групе. Адвокат најављује да ће одбрана уложити приговоре и на нову оптужницу, јер сматрају да су „докази који нису изведени ни у допуни истраге, веома важни за правилно утврђивање чињница“.
Власник недељника „Европљанин“и „Дневног телеграфа“ новинар Славко Ћурувија убијен је на Ускрс 1999.године, током трајања НАТО бомбардовања Србије. Нападачи су успели да побегну. Истрага се четрнаест година водила против НН лица, све до покретања процеса против Радомира Марковића и још тројице бивших припадника ДБ-а 13. јануара прошле године. Тада је из Специјалног тужилаштва саоштено да се „до имена осумњичених дошло се захваљујући исказу осуђеног бившег команданта ЈСО-а Милорада Улемека- Легије, који се истражним органима сам јавио “. Милорад Улемек је осуђен на четири максималне казне од по 40 година затвора, поред осталог и по оптужби да је са покојним вођом земунског клана Душаном Спасојевићем организовао атентат на премијера Србије Зорана Ђинића.
У првој оптужници против четворице окривљних за убиство Ћурувије, која је враћена Тужилаштву, наведено је да су 11. априла 1999, у Улици Иве Лоле Рибара, сада Светогорској, Славко Ћурувија и Бранка Прпа нападнути између 16,38 и 16,45 сати, „након што су ушли у пролаз зграде број 35. где су им окривљени Мирослав Курак и Ратко Ромић неопажено пришли иза леђа“. У оптужници се наводи да је „окривљени Курак из аутоматског пиштоља ‘шкорпион’ калибра 7,65 мм, са пригушивачем, пуцао у оштећеног Ћурувију“, како се описује, два пута рафално и нанео му 12 устрелина и прострелнина, а да је окривљени Ратко Ромић с леђа „ударио дршком пиштоља у потиљачни део главе оштећену Бранка Прпу, када је покушала да се окрене, од ког ударца је пала“.
Окривљени Милан Радоњић и Ратко Ромић су у притвору од хапшења 13. јануара ове године, а Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница. Радомир Марковић у затвору у Пожаревцу издржава казну затвора од 40 година која му је изречена под оптужбом за помагање у прикривању доказа против бивших припадника Јединице за специјалне, осуђених за злочин на Ибарској магистрали.
Фото: Авокат Владимир Маринков
