Први основни суд десети пут заредом одложио суђење за „лекарску грешку“ у случају преминуле тинејџерке Љиљане Арамбашић

ljiljanaarambasic

Фото: Албум породице Арамбашић

Први основни суду у Београду је 21. септембра, поново, одложио суђење за “лекарску грешку” у случају Љиљане Арамбашић (18), преминуле фебруара 2002, како сумња оптужба, због неадкватног лечења упале слепог црева, а то је десето одлагање заредом од прошлог јуна и почетка новог поступка у односу на петоро оптужених лекара.

Од овог најновијег неодржаног претреса, поступајућем већу председава судија Горан Рамић уместо Маријане Секулић која је напустила суд, након што је 28. јула изабрана за јавног бележника.

Судија Горан Рамић навео је да је он предметом задужен крајем прошле седмице, три дана пре последњег термина који је његов претходник раније одредио.

-Имајући у виду да је одлуком председника суда, 18. септембра предмет додељен у рад овом судији, а да је судија који је раније поступао имао унапред заказан термин претреса за 21. септембар, није било довољно времена за упознавање са свим списима предмета који је веома обиман и сложен- рекао је Рамић образлажући одлуку да одложи суђење.

Због промене у саставу већа, од следећег рочишта заказаног за 19. новембар формално ће све кренути изнова, а практично би суђење коначно требало да почне с обзиром на то да је од прошлог априла кад је Апелациони суд наложио да се поступак понови, било девет одлагања узастопно, а последње 10. јула ове године.

Иначе, 28. јула из Министарства правде саопштена је информација о именовању осморо  нових  јавних бележника међу којима је и име Маријане Секулић, а наведено је да су нови бележници именовани у поступку спроведеном по јавном конкурсу објављеном у Службеном гласнику  24. априла 2015. године.

На суђење није дошао окривљени лекар Србољуб Милићевић. Адвокат Вељко Делибашић обавестио је суд да је Милићевић оправдано изостао због спречености , да се налази у Тивту, а да његов авион није полетео због магле па су сви путници преусмерени на аеродром  у Подгорици.

Поступком су обухваћени лекари Клиничког центра у Београду: Милош Радовић, Вера Миленковић, Гордана Милетић, Србољуб Милићевић и Александар Јовановић. Оптужница сумњичи окривљене за „несавесно лечење“, да „нису успели да поставе дијагнозу запаљења слепог црева и да пацијенткињи није пружен одговарајући медицински третман“, а лекари негирају оптужбе и изричити су да су поштовали процедуре.

Од првобитно седморо осумњичених лекара, после жалбеног поступка, по првостепеној пресуди, одлуком Апелационог суда у Београду, двоје су правоснажно ослобођени оптужби, док се  осталима суђење понавља јер је у односу на њих укинута првостепна пресуда изречена априла 2012. године.

По чињеницама из поступка, Љиљана Арамбашић се због јаких болова у стомаку јавила у Ургентни центар 15. фебруара 2002 , а дежурни хирург је проценио да су њене здравствене тегобе гинеколошке природе па је примљена на Гинеколошко акушерску клинику (ГАК) . Из ГАК-а су Љиљану, пошто је непрестано вриштала, упутили у Институт за психијатријске болести „Лаза Лазаревић“, а тамо су стручњаци одмах закључили да није пацијент за њих и одвезли су је у Ургентни центар. Због високе температуре, девојка, међутим, није хоспитализована у Ургентном центру, већ је упућена у Институт за инфективне и тропске болести, где је 21. фебруара 2002.примљена у коми.  Исте ноћи је преминула, како је наведено у налазу о вештачењу, „услед сепсе настале од неадекватног лечења запаљења слепог црева“.

Сва одложена суђења

Новосадски Дневник је у тексту објављеном у јулу, пренео податке добијене у канцеларији  Матић и Алимпијевић –Матић, која правно заступа оштећену породицу Арамбашић, по којима је пре одложеног  рочишта 21. септембра, у току ове године, било још четири  одлагања, а да је лане  одложено пет главних претреса.

По овим наводима, рочиште од 10. јуна 2014, одложено је због дојаве о бомби у Палати правде, док  следеће, 2. септембра није одржано због  неуредне достава позива  једном од окривљених, један од бранилаца није уредно позван, а други бранилац је имао смртни случај.  Наредна три рочишта- 17.септембра, 3. новембра и 23. децембра 2014. одложена су због штрајка адвоката у Србији.

У току ове године, суђење које је било заказано за  9. фебруар одложено је  због  „неуредне доставе позива“  појединим учесницима поступка. Са  рочишта 17. априла, због спречености је изостао  један од бранилаца па је послао  замену, али је његов колега  о замени обавештен пола сата раније, па није хтео да прихвати да га мења, а  заменик  ОЈТ се сагласио са одлагањем, јер није стигао да прегледа неку пристиглу документацију због тога што је био на годишњем одмору.

-Рочиште 21. маја 2015. године – неодржано, нема судије, нема  једног од окривиљених, који по изјави његовог браниоца, није дошао јер је чуо да ће суђење бити одложено. На овом покушају претреса, најдуже је трајало ‘усаглашавање’ термина, кад ко иде на семинар, ко иде на одмор, да ли има слободне суднице.  Главни претрес заказан за 10. јул такође није одржан, тада је  један од бранилаца послао је приправницу, а по закону, адвокатски приправник може да брани само за дела са максимално запрећеном казном до 5 година затвора, што у овом предмету није случај.Тада такође није дошао један окривљени. Није дошао ни заменик основног јавног тужиоца-пренео је овај лист наводе из канцеларији Матић и Алимпијевић Матић.

У разговору за новосадски „Дневник“, у тексту објављеном у јулу, адвокат Ана Матић Алимпијевић, пуномоћник оштећене породице Арамбашић, указала је да овај поступак траје дуже од тринаест и по година,  а  да је истрага трајала скоро 5 година.

-По мени, без икакве потребе је поступак истраге толико трајао јер ни полиција ни тужилаштво нису нашли никакве одлучујуће доказе који нису били познати још у првој недељи након трагичног догађаја. Оптужница којом је окривљенима стављено на терет кривично дело „тешко дело против здравља људи“ подигнута је-навела је Матић- у новембру 2006. године. Након тога је одбрана уложила приговоре против оптужнице, те се чекало на одлуку од стране другостепеног већа, као и на заказивање, па је први главни претрес одржан тек 15. јануара 2008. године.

Од подизања оптужнице, у предмету су, до прве пресуде, поступала четири председника већа. Прво суђење у првом степену окончано је после четири године, 19. априла 2012, а та пресуда није опстала. Првостепену пресуду донело је веће судије Дејана Гарића, четврто по реду.

-Први основни суд у Београду пресудом К-5408/10, која је укинута у другом степену, био је огласио кривим лекаре-гинекологе Гордану Милетић, Веру Миленковић и Милоша Радовића, изрекао им казне затвора у трајању од по две године и меру безбедности – забрану вршења позива, док су оптужбе били ослобођени Александар Јовановић и Србољуб Милићевић. У решењу о укидању ове првостепне пресуде у том делу, Апелациони суд указује да је било пропуста у процесном смислу, у самом вођењу поступка, те да је због тога чињенично стање непотпуно утврђено- објаснила је Ана Матић Алимпијевић. Истом пресудом, у делу који је једино другостепено потврђен, правоснажно су ослобођене оптужби Снежана Вукајловић и Александра Димитријевић.

У поновљеном поступку, како је навео пуномоћник оштећене,  суд сходно другостепеној пресуди, треба да утврди какве су дужности лекара у вези обиласка и прегледа пацијента, какве су дужности лекара и медицинског особља за време дежурства и у чему се те обавезе састоје. Другостепени поступак у коме је одлучивано о жалбама јавног тужиоца, бранилаца и оштећених, трајао је скоро две године.

-Пресуду Апелационог суда у Београду примили смо почетком маја 2014. године и од тада се, у суштинском смислу, поновљени поступак није померио с мртве тачке-нагласила је Ана Матић у изјави за Дневник.

Законом су, истакла је Матић Алимпијевић, предвиђена и правна средства која су дата на располагање суду за обезбеђивање процесне дисциплине учесника у поступку. Пуномоћник  указује да је, како наводи, одговорност суда да обезбеди услове за одржавање главног претреса.

Записник о обдукцији

-Шта је конкретно наведено у налазима о обдукцији и судскомедицинском вештачењу у погледу дијагнозе и узрока смрти Љиљане Арамбашић?

-У обдукционом записнику се недвосмислено тврди да је слепо црево било под акутном упалом, да је пукло и да је дошло до продора бактерија у трбушну дупљу.

У предмету је вештачила комисија судских вештака медицинске струке, професора са Медицинског факултета у Новом Саду. Наводи се да је недопустиво да три дана пацијента с тешком упутном дијагнозом нико не прегледа, да се не препознају симптоми запаљења црвуљка, иако је установа опремљена свом потребном опремом и лекарским кадром. Такође се детаљно описује недопустив поступак приликом отпуштања пацијенткиње и њено упућивање у болницу Лаза Лазаревић, а да при том нема никаквих елемената психичке поремећености, осим узнемирености, која је изазвана тешким боловима- прецизирала је адвокат Ана Матић Алимпијевић у изјави за Дневник.

-Постоје мере које се предузимају према онима који не поштују процесну дисциплину. Принципијелно говорећи, у ситуацији када у поступку има више окривљених и њихових бранилаца, мора да постоји активна улога суда у обезбеђњу присуства. Када су у питању људски животи и судбине, мора да се схвати да суд није кафић, да се свраћа кад нема другог посла. Суд није ни модна писта за показивање нове гардеробе, нити место за продавање магле. Суд мора да чува своје достојанство и тиме заштити све учеснике у поступку, што је његова и основна улога. Правосуђе је озбиљан позив и јавност очекује да јој се пруже докази за то. Ако се већ деси одлагање због постојања неког разлога који није могао да се предвиди, тада, сматра наша саговорница, следећи претрес мора да буде заказан одмах за неколико дана или да се планира и да се заказује неколико везаних дана ради обезбеђења континуитета поступка.

У дугом периоду, током трајања овог поступка, прошле су све могуће реформе правосуђа, променили се министри, председници судова, јавни тужиоци, и опет се налазимо на почетку-закључила је Ана Матић Алимпијевић, пренео је Дневник.

По решењима у новом Законику о кривичном поступку, оштећени више не може да се жали против осуђујуће или ослобађајуће пресуде

-То је заиста неправедно решење-  истакла је Матић Алимпијевић,указавши да   по садашњем, ЗКП-у оштећени може да уложи жалбу  само због одлуке суда о трошковима кривичног поступка и о досуђеном имовинскоправном захтеву.

Извор: Дневник-НС

Пријатељи сајта