Prvi osnovni sud deseti put zaredom odložio suđenje za „lekarsku grešku“ u slučaju preminule tinejdžerke Ljiljane Arambašić

ljiljanaarambasic

Foto: Album porodice Arambašić

Prvi osnovni sudu u Beogradu je 21. septembra, ponovo, odložio suđenje za “lekarsku grešku” u slučaju Ljiljane Arambašić (18), preminule februara 2002, kako sumnja optužba, zbog neadkvatnog lečenja upale slepog creva, a to je deseto odlaganje zaredom od prošlog juna i početka novog postupka u odnosu na petoro optuženih lekara.

Od ovog najnovijeg neodržanog pretresa, postupajućem veću predsedava sudija Goran Ramić umesto Marijane Sekulić koja je napustila sud, nakon što je 28. jula izabrana za javnog beležnika.

Sudija Goran Ramić naveo je da je on predmetom zadužen krajem prošle sedmice, tri dana pre poslednjeg termina koji je njegov prethodnik ranije odredio.

-Imajući u vidu da je odlukom predsednika suda, 18. septembra predmet dodeljen u rad ovom sudiji, a da je sudija koji je ranije postupao imao unapred zakazan termin pretresa za 21. septembar, nije bilo dovoljno vremena za upoznavanje sa svim spisima predmeta koji je veoma obiman i složen- rekao je Ramić obrazlažući odluku da odloži suđenje.

Zbog promene u sastavu veća, od sledećeg ročišta zakazanog za 19. novembar formalno će sve krenuti iznova, a praktično bi suđenje konačno trebalo da počne s obzirom na to da je od prošlog aprila kad je Apelacioni sud naložio da se postupak ponovi, bilo devet odlaganja uzastopno, a poslednje 10. jula ove godine.

Inače, 28. jula iz Ministarstva pravde saopštena je informacija o imenovanju osmoro  novih  javnih beležnika među kojima je i ime Marijane Sekulić, a navedeno je da su novi beležnici imenovani u postupku sprovedenom po javnom konkursu objavljenom u Službenom glasniku  24. aprila 2015. godine.

Na suđenje nije došao okrivljeni lekar Srboljub Milićević. Advokat Veljko Delibašić obavestio je sud da je Milićević opravdano izostao zbog sprečenosti , da se nalazi u Tivtu, a da njegov avion nije poleteo zbog magle pa su svi putnici preusmereni na aerodrom  u Podgorici.

Postupkom su obuhvaćeni lekari Kliničkog centra u Beogradu: Miloš Radović, Vera Milenković, Gordana Miletić, Srboljub Milićević i Aleksandar Jovanović. Optužnica sumnjiči okrivljene za „nesavesno lečenje“, da „nisu uspeli da postave dijagnozu zapaljenja slepog creva i da pacijentkinji nije pružen odgovarajući medicinski tretman“, a lekari negiraju optužbe i izričiti su da su poštovali procedure.

Od prvobitno sedmoro osumnjičenih lekara, posle žalbenog postupka, po prvostepenoj presudi, odlukom Apelacionog suda u Beogradu, dvoje su pravosnažno oslobođeni optužbi, dok se  ostalima suđenje ponavlja jer je u odnosu na njih ukinuta prvostepna presuda izrečena aprila 2012. godine.

Po činjenicama iz postupka, Ljiljana Arambašić se zbog jakih bolova u stomaku javila u Urgentni centar 15. februara 2002 , a dežurni hirurg je procenio da su njene zdravstvene tegobe ginekološke prirode pa je primljena na Ginekološko akušersku kliniku (GAK) . Iz GAK-a su Ljiljanu, pošto je neprestano vrištala, uputili u Institut za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“, a tamo su stručnjaci odmah zaključili da nije pacijent za njih i odvezli su je u Urgentni centar. Zbog visoke temperature, devojka, međutim, nije hospitalizovana u Urgentnom centru, već je upućena u Institut za infektivne i tropske bolesti, gde je 21. februara 2002.primljena u komi.  Iste noći je preminula, kako je navedeno u nalazu o veštačenju, „usled sepse nastale od neadekvatnog lečenja zapaljenja slepog creva“.

Sva odložena suđenja

Novosadski Dnevnik je u tekstu objavljenom u julu, preneo podatke dobijene u kancelariji  Matić i Alimpijević –Matić, koja pravno zastupa oštećenu porodicu Arambašić, po kojima je pre odloženog  ročišta 21. septembra, u toku ove godine, bilo još četiri  odlaganja, a da je lane  odloženo pet glavnih pretresa.

Po ovim navodima, ročište od 10. juna 2014, odloženo je zbog dojave o bombi u Palati pravde, dok  sledeće, 2. septembra nije održano zbog  neuredne dostava poziva  jednom od okrivljenih, jedan od branilaca nije uredno pozvan, a drugi branilac je imao smrtni slučaj.  Naredna tri ročišta- 17.septembra, 3. novembra i 23. decembra 2014. odložena su zbog štrajka advokata u Srbiji.

U toku ove godine, suđenje koje je bilo zakazano za  9. februar odloženo je  zbog  „neuredne dostave poziva“  pojedinim učesnicima postupka. Sa  ročišta 17. aprila, zbog sprečenosti je izostao  jedan od branilaca pa je poslao  zamenu, ali je njegov kolega  o zameni obavešten pola sata ranije, pa nije hteo da prihvati da ga menja, a  zamenik  OJT se saglasio sa odlaganjem, jer nije stigao da pregleda neku pristiglu dokumentaciju zbog toga što je bio na godišnjem odmoru.

-Ročište 21. maja 2015. godine – neodržano, nema sudije, nema  jednog od okriviljenih, koji po izjavi njegovog branioca, nije došao jer je čuo da će suđenje biti odloženo. Na ovom pokušaju pretresa, najduže je trajalo ‘usaglašavanje’ termina, kad ko ide na seminar, ko ide na odmor, da li ima slobodne sudnice.  Glavni pretres zakazan za 10. jul takođe nije održan, tada je  jedan od branilaca poslao je pripravnicu, a po zakonu, advokatski pripravnik može da brani samo za dela sa maksimalno zaprećenom kaznom do 5 godina zatvora, što u ovom predmetu nije slučaj.Tada takođe nije došao jedan okrivljeni. Nije došao ni zamenik osnovnog javnog tužioca-preneo je ovaj list navode iz kancelariji Matić i Alimpijević Matić.

U razgovoru za novosadski „Dnevnik“, u tekstu objavljenom u julu, advokat Ana Matić Alimpijević, punomoćnik oštećene porodice Arambašić, ukazala je da ovaj postupak traje duže od trinaest i po godina,  a  da je istraga trajala skoro 5 godina.

-Po meni, bez ikakve potrebe je postupak istrage toliko trajao jer ni policija ni tužilaštvo nisu našli nikakve odlučujuće dokaze koji nisu bili poznati još u prvoj nedelji nakon tragičnog događaja. Optužnica kojom je okrivljenima stavljeno na teret krivično delo „teško delo protiv zdravlja ljudi“ podignuta je-navela je Matić- u novembru 2006. godine. Nakon toga je odbrana uložila prigovore protiv optužnice, te se čekalo na odluku od strane drugostepenog veća, kao i na zakazivanje, pa je prvi glavni pretres održan tek 15. januara 2008. godine.

Od podizanja optužnice, u predmetu su, do prve presude, postupala četiri predsednika veća. Prvo suđenje u prvom stepenu okončano je posle četiri godine, 19. aprila 2012, a ta presuda nije opstala. Prvostepenu presudu donelo je veće sudije Dejana Garića, četvrto po redu.

-Prvi osnovni sud u Beogradu presudom K-5408/10, koja je ukinuta u drugom stepenu, bio je oglasio krivim lekare-ginekologe Gordanu Miletić, Veru Milenković i Miloša Radovića, izrekao im kazne zatvora u trajanju od po dve godine i meru bezbednosti – zabranu vršenja poziva, dok su optužbe bili oslobođeni Aleksandar Jovanović i Srboljub Milićević. U rešenju o ukidanju ove prvostepne presude u tom delu, Apelacioni sud ukazuje da je bilo propusta u procesnom smislu, u samom vođenju postupka, te da je zbog toga činjenično stanje nepotpuno utvrđeno- objasnila je Ana Matić Alimpijević. Istom presudom, u delu koji je jedino drugostepeno potvrđen, pravosnažno su oslobođene optužbi Snežana Vukajlović i Aleksandra Dimitrijević.

U ponovljenom postupku, kako je naveo punomoćnik oštećene,  sud shodno drugostepenoj presudi, treba da utvrdi kakve su dužnosti lekara u vezi obilaska i pregleda pacijenta, kakve su dužnosti lekara i medicinskog osoblja za vreme dežurstva i u čemu se te obaveze sastoje. Drugostepeni postupak u kome je odlučivano o žalbama javnog tužioca, branilaca i oštećenih, trajao je skoro dve godine.

-Presudu Apelacionog suda u Beogradu primili smo početkom maja 2014. godine i od tada se, u suštinskom smislu, ponovljeni postupak nije pomerio s mrtve tačke-naglasila je Ana Matić u izjavi za Dnevnik.

Zakonom su, istakla je Matić Alimpijević, predviđena i pravna sredstva koja su data na raspolaganje sudu za obezbeđivanje procesne discipline učesnika u postupku. Punomoćnik  ukazuje da je, kako navodi, odgovornost suda da obezbedi uslove za održavanje glavnog pretresa.

Zapisnik o obdukciji

-Šta je konkretno navedeno u nalazima o obdukciji i sudskomedicinskom veštačenju u pogledu dijagnoze i uzroka smrti Ljiljane Arambašić?

-U obdukcionom zapisniku se nedvosmisleno tvrdi da je slepo crevo bilo pod akutnom upalom, da je puklo i da je došlo do prodora bakterija u trbušnu duplju.

U predmetu je veštačila komisija sudskih veštaka medicinske struke, profesora sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Navodi se da je nedopustivo da tri dana pacijenta s teškom uputnom dijagnozom niko ne pregleda, da se ne prepoznaju simptomi zapaljenja crvuljka, iako je ustanova opremljena svom potrebnom opremom i lekarskim kadrom. Takođe se detaljno opisuje nedopustiv postupak prilikom otpuštanja pacijentkinje i njeno upućivanje u bolnicu Laza Lazarević, a da pri tom nema nikakvih elemenata psihičke poremećenosti, osim uznemirenosti, koja je izazvana teškim bolovima- precizirala je advokat Ana Matić Alimpijević u izjavi za Dnevnik.

-Postoje mere koje se preduzimaju prema onima koji ne poštuju procesnu disciplinu. Principijelno govoreći, u situaciji kada u postupku ima više okrivljenih i njihovih branilaca, mora da postoji aktivna uloga suda u obezbeđnju prisustva. Kada su u pitanju ljudski životi i sudbine, mora da se shvati da sud nije kafić, da se svraća kad nema drugog posla. Sud nije ni modna pista za pokazivanje nove garderobe, niti mesto za prodavanje magle. Sud mora da čuva svoje dostojanstvo i time zaštiti sve učesnike u postupku, što je njegova i osnovna uloga. Pravosuđe je ozbiljan poziv i javnost očekuje da joj se pruže dokazi za to. Ako se već desi odlaganje zbog postojanja nekog razloga koji nije mogao da se predvidi, tada, smatra naša sagovornica, sledeći pretres mora da bude zakazan odmah za nekoliko dana ili da se planira i da se zakazuje nekoliko vezanih dana radi obezbeđenja kontinuiteta postupka.

U dugom periodu, tokom trajanja ovog postupka, prošle su sve moguće reforme pravosuđa, promenili se ministri, predsednici sudova, javni tužioci, i opet se nalazimo na početku-zaključila je Ana Matić Alimpijević, preneo je Dnevnik.

Po rešenjima u novom Zakoniku o krivičnom postupku, oštećeni više ne može da se žali protiv osuđujuće ili oslobađajuće presude

-To je zaista nepravedno rešenje-  istakla je Matić Alimpijević,ukazavši da   po sadašnjem, ZKP-u oštećeni može da uloži žalbu  samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka i o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu.

Izvor: Dnevnik-NS

Prijatelji sajta