ПИШЕ: Никола Тодоровић
Постепено али сигурно пропадање обично се илуструје експериментом у којем жаба не осећа загревање воде и тако дочека крај. У нашем случају жртва је свесна, али, упркос томе, делује прилично немоћно.
Скован је за њу бирократски термин. Транцизиони губитник није јунак новог доба, сналажљив макар и контроверзно. Како се може закључити, несналажљивост је прилично масовна и личи на аверзију према новим обрасцима.
Власт позива да се више ради и на промену свести, што некако одговорност пребацује на грађане којима, тако, недостаје само добра воља. Систем је, дакле, фер и логичан. Као на суђењу, најбоља провера изреченог је поређење са реалношћу.
Помињу им се као узор радне навике и етика са других, западних, простора. Зашто није онда, пре свега, поменуто и , на пример, како је то написано у америчкој Декларацији о независности, да су сви људи створени једнаки и да им је Творац дао као неотуђиво право да теже срећи.
Не преживљавању, које подаље држи елементарне егзистенционалне потребе – адекватно лечење, исхрану, боље образовање, одмор, сигурност за себе и породицу. То личи на билтен насиља, у рату бар постоји обавеза да се преброје жртве и утврде кривци.
У истраживању представљеном летос (Центар за слободне изборе и демократију), на питање: како тренутно живите ви и ваша породица – 11 одсто је рекло – неподношљиво, 31 – тешко подношљиво, подношљиво- 27, четвртина средње, а 6 одсто- добро. Убедљиво највећу забринутост код грађана (Београдски центар за безбедносну политику) изазива незапосленост.
У истраживању, објављеном нешто раније од наведених (Нова српска политичка мисао), постављено је и питање: да ли бисте охрабривали своје дете да се одсели из земље, уколико би за то имало прилику. Око 60 одсто је одговорило- да, десетак одсто не зна, односно, нема став.
Колики је “замор материјала” који је у транзицији ? Србија је, показују бројке, отприлике трећепозивац.
Завод за статистику, саопштавајући недавно податке за прошлу годину, прецизирао је да је просечна старост грађана у Србији 42, 6 година(без података за простор Косова и Метохије).
Стручњаци описују да, као последица негативног природног прираштаја, односа рођених и умрлих, у Србији годинама нестане по један град.
Када се сумња у вредност неког процеса обично се метафорично каже да су све станице погрешне уколико воз иде у погрешном правцу. Свако може да погледа кроз његов прозор и према призорима који промичу донесе свој закључак.