Режисер Кустурица тврди да му је због противљења копању литијума у Србији, фантомска организација објавила надгробни споменик с датумом смрти 2027.

ИЗВОР: Без bezcenzure.rsподкаст Емира Кустурице

“Након моје реакције на копање литијума, нека фантомска сајт организација или нека организација која има свој сајт, објавила је практично мој надгробни споменик, саопштио је прослављени режисер Емир Кустурица у свом подкасту на “Спутњику”, истичући да на то “није реговао председник Србије”, те да “није реаговало ни тужилаштво”.

-Не мора да значи да је он директно укључен у то али, како рекох, ћутао је- рекао је Кустурица.

“Једина охрабрујућа ствар у свему томе је што ми не знамо кад тако објављују човјекову осмртницу, односно надгробни споменик, по којем су то календару рачунали. Срећна околност је да ти календари код нас нису усаглашени, тако и тај надгробни споменик којим ми је послата порука шта заправо владајућа елита о мени мисли како ме доживљава” -казао је Кустурица

“Ја се питам моја мила ( наводи Кустурица обраћајући се главној тужитељки Србије Загорки Доловац) о чему се ради кад један од грађана Србије, а тај сам ја, добије од неке скривене институције која, истини за вољу, има боје владајуће партије у свом логу, надгробни споменик у коме ми се обиљежава крај живота 2027. године, дакле прије него сам умро. Ја доживљавам да ми се прави надгробни споменик за живота. Зашто је то било? То је била реакција на моју идеју да је литијум штетан за Србију. Данас држим до тога још више да је штетан и да је штетнији него што сам мислио након још истраживања која су обављена а везана су за копање литијума. Моје питање је било и остаје. Како је могуће да мене систем законски није заштитио од тако једног непочинства? Како је могуће да јавно тужилаштво није се бавило идејом по којој је угрожен живот или ,рекао бих, у опасности живот једног грађанина који је, између осталог, кад је дошао у Србију, донио свашта, и камера, и одличја и нема чега тад није било у Европи што није било везано за моје име?”, истакао је, поред осталог, Кустурица.

Осврћући се на протесте студената испред Врховног тужилаштва Србије, са захтевима да се процесуирају сви одоговорни у случају погибије петнаесторо људи и тешког рањавања двоје, у обрушавању тек отворене реконструисане надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, Кустурица такође истиче да су студенти дошли на праву адресу. “Слава била људима који су погинули испод настрешнице као дио, рекао бих, једне врсте немара односно нечега што је на брзину и увијек у име нечега рађено, а не строго по правилима који су ако ништа задати у то вријеме које сад са сјетом спомињемо, а то су та комунистичка времена”.

“Ових дана су студенти пјевали химну испред Републичког јавног тужилатва испред канцеларије Загорке Доловац , пјевали су химну и та слика је импресивна. Зашто? Зато што су дошли на праву адресу. Ко је заправо Загорка Допловац , то питање треба да оствимо биографима који ће уобличити прошлост, односно историју Србије у последњих петнаест година откад заправо започињуе идеја корекције српских закона. Једно је сигурно – она је постала симбол за сваку власт у Србији, почевши од Пајтића па све до Вучића. Доловац је кључни фактор у процесу прилагођавања српских закона глобалистичким стандардима, често науштрб интереса грађана Србије”, оцењује прослављени режисер.

-Дакле, надстрешница је један болан моменат у нашој историји али реакција на то која се јавља, не може да буде третирана искључиво и једино као политичка. Она се доживљава и као оно што сам ја споменуо и говорио, не зато што сам ја говорио него зато што се мени десило када сам се укључио интензивно у политички живот и у етер послао идеју да ми је много значајно да изговорим храбро оно што мислим о оном што може да буде дефинитивно тровање и крај овог народа, па сам онда дошао на стуб срама-каже Кустурица.

“Мој случај у коме бих ја евентуално могао да потражим неку политичку заштиту, он избија из мојих руку било који аргумент или могућност да се неком обратим као неко ко ипак није спавач на улици него ево имам и та дјела која ме штите од пропадања, као што сви ми мањим или већим својим удјелом у друштвеној стварности штитимо себе од брзог и лаког пропадања. Коме да се обратим ја, којој политичкој страници која одговара мом увјерења да је локално важније од универзалног, и да је прогрес једна машина која меље, и производи кад се не води како ваља, производи све врсте невоља укључујући и оне политичке? Коме да се јавим између те двије групације између којих се наша власт креће, а то су двије друге Србије у којима у влади најмање осамдесет пет посто су исти као и они који дјелују изван ње и само се једна врста личног гађења према тој власти заправо показује као једна лична особина а никако као политичка сила? Дакле, да сам имао неку политичку групацију којој бих се придружио да заштити моја права и коначно да ме не доведе на чистац историјски у коме, у коме , шта? Па, осудили су ме на смрт. И због тога импресивно дјелује за мене слика студената који пјевају химну испред зграде у којој сједи Загорка Доловац”, нагласио је у закључку свог обраћања Емир Кустурица

Пријатељи сајта