Ромић негирао оптужбе

ПРОЦЕС ОПТУЖЕНИМА ЗА УБИСТВО ВЛАСНИКА „ДНЕВНОГ ТЕЛЕГРАФА“ СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ, АПРИЛА 1999. ГОДИНЕ

Оптужени бивши главни обавештајни инспектор у Другој управи ДБ-а, Ратко Ромић, негирао је на суђењу у Специјалном суду у Београду, умешаност и повезаност с било каквом завером у вези с убиством власника „Дневног телеграфа“ новинара Славка Ћурувије 11. априла 1999. године.

Негирањем тврдњи тужилаштва које га терете за „учешће у убиству Ћурувије“, Ромић је излагање започео 3. јула, а пре њега су опширне одбране изнели, такође асполутно одбацујући оптужбе, окривљени некадашњи начелник РДБ-а Радомир Марковић и бивши начелник Центра ДБ-а Милан Радоњић, док се у одсуству суди оптуженом бившем оперативцу Мирославу Кураку који је у бекству.

У оптужници се наводи да је Марковић „сачинио план и упознао с њим Радоњића“, потом он „постигао договор о извршењу Кураком и Ромићем и наложио мере праћења Ћурувије, а да су Ромић и Курак 11. априла 1999, напали иза леђа Ћурувију док се са Бранком Прпом враћао кући, да је Курак хицима из шкорпиона убио Ћурувију, а Ромић дршком пиштоља ударио у потиљак Прпу, када је покушала да се окрене“.

-Немам никакве везе с кривичним делом. Оптужница је неоснована и сама себи контрадикторна, није заснована на доказима и пуна је тужиочевих закључака, логицирања и претпоставки. Оптужница је једини доказ у оптужници. Овакве оптужнице су веома опасне за цело друштво, јер показује да било ко може да се оптужи за било шта, ако је оптужница доказ – рекао је Ромић на самом почетку изношења одбране.

Тврди да је у последњих деценију и по дао више изјава у различитим приликама, говорећи увек исто.

– Први пут сам исказ дао у фебруару 2001. године, потом у СУП-у Београд 2005, па у УБПОК-у 23. 1. 2006, а последњу 14. јануара 2014. пред тужиоцем за организовани криминал након што сам ухапшен. Одазивао сам се на све позиве државних органа, сарађивао са свим органима. Изјаву пред тужиоцем нисам мораo да дам јер ми нису презентовали ниједан доказ у вези кривичне пријаве. Тужилаштво је нас оптужене довело у ситуацију да се бранимо од оптужнице, а не од доказа. -казао је Курак. Тражио је, тврди, да му тужилаштво укаже на оне доказе који њега терете, за било коју радњу.

– То сам тражио да ми се каже да бих могао да се изјасним о тим доказима. Којим то доказима се доказује да сам инволвиран? На основу чега се тврди да смо Курак и ја пришли иза леђа Ћурувији и Бранки Прпи, да је Курак убио Ћурувију, а ја му у томе помогао? На основу чега се наводи у оптужници да смо били „организована криминална група“? Суд је у фази разматрања одговора на оптужницу наложио тужилаштву да у допуни истраге разјасни тај навод, али по том судском налогу се није поступило. Наводи се да смо припадници организоване криминалне групе на основу неких правоснажних пресуда у другим поступцима. Међутим, ја имам статус неосуђиваног лица, као и Милан Радоњић и Мирослав Курак-истакао је Ромић и напоменуо да Курак, од 1997. године није припадник РДБ-а.

У вези навода оптужнице да је „деловање групе имало и за циљ ограничење слободе медија“, одбрана је, нагласио је Ромић, предложила да у вези функционисања медија у том периоду суд као сведоке испита тадашњег републичког министра информисања и савезног секретара за информисање.

-Тужилаштво наводи да је група деловала по налогу НН лица из највиших структура власти. Ту опет није јасно којих структура власти, да ли Србије, Црне Горе или тадашње савезне државе Југославије. Као мотив убиства Ћурувије наводи се  његово критиковање носилаца политичке власти. Који су докази за такав мотив? Није само Ћурувија критиковао власт, критиковали су је и други. Ћурувија је био у контакту са многим политичарима и људима из јавног живота, а свака власт има своје критичаре.

Ни за своје тврдње о наводном постојању плана, тужилаштво не пружа ниједан доказ, нити ко је сачинио план. Пише да је Милан Радоњић искористио своја службена овлашћења. Али, нико нема овлашћење да изда налог за извршење кривичног дела. Тврди се оптужницом да је у време НАТО бомбардовања Србије, Радоњић издао налог за примену оперативно-техничке мере према Ћурувији у циљу да се изврши његово убиство. Примена ад хок мере надзора телефонских комуникција према Ћурувији почела је 3. јула 1998 године, а у то време начелник је био Јовица Станишић. Ад хок мера је продужавана 21 пут, а примењена је и у време НАТО бомбардовања и ишло је ка томе да прерасте у сталну меру. Све пише у свесци дежурстава- навео је Ромић. Током бомбардовања Србије, додао је оптужени, објекти РДБ-а били су приоритетан циљ НАТО пакта због чега је служба практично била приморана да на територији своје земље ради у илеагали. Ромић је казао да су  неосноване оптужбе и против Мирослава Курака и с тим у вези је истакао да  „у списима предмета постоји опис човека који је пуцао у Ћурувију који је потпуно супротан од изгледа оптуженог Мирослава Курака. „То показује неосетљивост тужиоца на непосредног сведока“, додао је Ромић

Зора Добричанин-Никодиновић, бранилац Радоњића и Ромића , је у паузи суђења  изјавила новинарима да је  Радоњић тражио од БИА-е  извештаје о прислушкиваним телефонским разговорима  више особа.-Медији су писали, па могу да потврдим да је међу прислушкиваним особама био и Александар Тијанић- рекла је  Добричанин

-Сигурно је да ја нисам ни извршилац нити на било који начин учесник у овом кривичном делу. Сматрам да је у целокупној оптужници из свега очигледно да је тужилац упао у замку онога што се у овом предмету зна и оног што се у овом предмету не зна. Оптужница је с изразито политичком позадином, нема за циљ да се реши убиство Славка Ћурувије већ је усмерена против РДБ као државне институције, да би приказало континуирано незаконито насилничко деловање службе и да би се оптуживањем врха РДБ-а, оптужио тадашњи политички врх, а држава приказала као злочиначка. Не знам да ли је тужилац осмислио сам или неко у његово име да државни врх и државу приказује на тај начин -рекао је Ромић- Ја сам и хапшен и у дугом периоду тајно праћен. У току полицијске акције „Сабља“ сам привођен и био сам 72 дана у притвору под сумњом за убиство Славка Ћурувије. У току 2001. године је организована полицијска акција „Мачва“ да се види да ли Служба има неких учесника у овом делу, нису дошли до података. Прислушкивали су ми телефон од 5. новембра 2013. до хапшења, на иницијативу Тужилаштва за организовани криминал, о томе не постоји ниједан траг нити какви су резултати. Стално сам се надао да ће истрага доћи до стварних извршилаца овог кривичног дела и нисам се узбуђивао. Један бивши председнички кандидат вршио је притисак да ме лише слободе јер је веровао да ће му то донети поене. Изгубио је изборе. Знао сам да ћу бити ухапшен на дан кад сам лишен слободе. Имао сам намеру да тог дана са својим адвокатом одем у полицију. Био сам свестан да ћу дуго остати у притвору, али никад нисам имао намеру да се скривам, да бежим. Имао сам наду да ће овај поступак коначно скинути љагу с мог имена да сам на било који начин повезан с овим кривичним делом-рекао је у одбрани Ратко Ромић.

Суђење се наставља 7. септембра.

Фото: Танјуг

Пријатељи сајта