Србија се нада да би у првој половини ове године са Европском унијом могла да почне преговоре по поглављима 23. и 24. о владавини права и темељним слободама, изјавила је, како је пренео Танјуг, 6.фебруара, шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић.
Радне групе српског преговарачког тима изразиле су спремност за отварање тих поглавља, која су, како је указала Мишчевић, од суштинске важности.
Међу грађанима који од петооктобарских промена 2000. носе трауме приватизације и транзиције, доживевши је генерално као антипод владавини права, а и међу посленицима адвокатуре чини се да није баш распрострањен опитимизам који по питању поглавља 23. и 24. има преговарачки тим.
Секретар Управног одбора Адвокатске коморе Београда Александар Цвејић, сматра да на том пољу предстоји много посла.
Лично сам- истиче Цвејић- изразити евроскептик и апсолутно сам против тога да Србија постане члан ЕУ. То из малог милиона разлога, а основни је што нас пре свега Европска унија неће , ма шта нам говорили. С друге стране, постављају нам се невероватно непремостиви услови , пре свега политичке садржине које ми не можемо и не смемо да испунимо , ако имамо части. Кад тумачимо под претпоставком чак да Србија треба да уђе у Европску унију, мислим да једини услов који би за ступање у било какве интеграције требало да испунимо -да код нас постоји владавина права-ми тај услов не испуњавамо-оцењује адвокат Александар Цвејић-По мени, у најбољем случају остали смо тамо где смо били 2010.године. Ако посматрамо и дужи период, рецимо, од момента потписивања Споразума о стабилизацији придруживању средином 2008. године , такође мислим да нисмо направили неки корак напред у односу на претходни период. По мени, апсолутно, нема помака у владавини права код нас. Говорећи генерално и принципијелно, основни проблем који код нас постоји, који је постојао и пре десет и пре петнаест година, то је изражен уплив извршне власти у судску власт, по разним основама– дакле- да се политичари, конкретно владајући, мешају у рад правосуђа и то се мешају на начин чак ни много прикривен. Изгледа да ће тај проблем постојати и следећих десет година– јер се свест људи веома мало мења– докле год имате представнике Владе који коментаришу судске одлуке, пресуде, док имате министра правде који сматра да је основни разлог функционисања овог или оног суда да један или други човек буде осуђен , што је недопустиво у цивилизованом друштву. Док се не спречи уплив и уплитање извршне власти у судску, ми не можемо испунити услове за било шта. Има мали милион примера за то, онда, постоји аутоцензура код судија, постоји одређена аутоцензура код адвоката , не бих то искључивао, код Тужилаштва постоји политичка инструментализација , мада то никада није био претерано независан орган. Током читавог периода, ништа се не мења ако није и горе. Ако је један министар или једна влада смени другу, то у неким апсолутним стварима не значи ништа, само “сјаши Курта да узјаше Мурта”, отприлике. Додао бих и то да мислим да је у односу на оне делове правосуђа, односно, професије нотара и извршитеља, у току , рекао бих, процес да се ти делови приватизују, а са друге стране да се праве “државни адвокати”. Мислим да Европу баш брига шта ми овде радимо. Европа има неке своје интересе и зато ја јесам против било каквих преговора са ЕУ, али да свакако треба да поштујемо Европски суд за људска права –став је адвоката Александра Цвејића.
Фото: www.mc.rs