Slučaj bivšeg ministra Prvoslava Davinića

Prvoslav Davinić, ministar odbrane nekadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, 3. marta ove godine je odlukom Višeg suda u Beogradu oslobođen optužbi za „zloupotrebu službenog položaja 2005. godine“, po obe tačke optužnice, prve – u vezi postupka prodaje dela viška pušaka Vojske SCG crnogorskom preduzeću „Jugoimport-Mont“ po ceni za 28 odsto nižoj od najboljeg ponuđača, i druge-u vezi dodele stana generalu Ljubiši Jokiću.

Računajući period istrage, pokrenute septembra 2010, ovaj proces je do presuđenja trajao oko pet i po godina.

Od ukupno šest odvojenih sudskih postupaka koji su vezano za različite događaje, inicirani protiv Davinića od druge polovine 2005. godine, ovo je peti okončani! U ovom trenutku nije presuđen jedino sudski proces po optužnici u slučaju „satelit“ koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Ako se broji i odbačena krivične prijava , dosad je pet procesa okončano u Davinićevu korist. Izrečene su četiri oslobađajuće presude („prodaja pušaka Jugoimprot- Montu“ „panciri“, „dodela stanova osmorici Kobri“, „dodela stana viceadmiralu Mihajlu Žarkoviću). U postupku „slučaj barkasa“ ( zbog poklanjanja broda barkasa Centru za deminiranje u Bijeloj) Davinić je uslovno osuđen odlukom Apelacionog suda u Beogradu, posle dve prvostepene oslobađajuće presude. U tom slučaju traje postupak po ustavnoj žalbi.

Predstoji i suđenje pred Apelacionim sudom u drugom stepenu po najnovijoj oslobađajućoj presudi u predmetu „Jugoimport Mont”. U istom procesu je zbog nedokazanosti optužbi, oslobađajuća presuda izrečena i penzionisanom generalu Milunu Kokanoviću, nekadašnjem načelniku Uprave za materijalne resurse, koji je bio obuhvaćen samo drugom tačkom optužnice u vezi postupka rešavanja stambenog pitanja generala Jokića. Na poslednjem ročištu koje je održano 3. marta 2016. u Višem sudu u Beogradu iznete su završne reči odbrane i optužbe, a Davinić i Kokanović su i tada, odbacujući optužbe i krivicu, istakli da je proces „ politički iniciran od strane pojedinaca iz nekadašnje izvršne vlasti Srbije u periodu prošle decenije“.

Odbrana je u završnim rečima, tražeći oslobađajuću presudu, u potpunosti osporila navode i argumentaciju Tužilaštva , tvrdila da „nisu dokazane optužbe“, a nasuprot tome, da je „odbrana dokazala da nema krivičnog dela“.

-Vrhovni savet odbrane doneo je odluku da se oružje proda Jugoimport –Montu, navodeći da se takva odluka donosi iz političkih razloga. Ministarstvo odbrane je po pitanju cena tražilo dva puta razjašnjenje i nakon toga je usledio nalog da se odluka VSO sprovode-tvrdio je Prvoslav Davinić u iskazu na glavnom pretresu.

Zastupnik optužnice se u završnoj reči izjasio da Tužilaštvo „ostaje pri pravnim kvalifikacijama optužnog akta , smatrajući da su za sve pružili dokaze“, i predložio je osuđujuću presudu .Optužnica Višeg tužilaštva u Beogradu tereti(la) je Davinića za „kršenje procedure prilikom prodaje dela viška pušaka Vojske SCG preduzeću Jugoimport-Mont iz Podgorice“, kako je navedeno, „po ceni nižoj za 28 odsto u odnosu na ponudu firme Mag-etrol iz Beograda , koja se povukla iz postupka“. Optužnicom se pripisivalo Daviniću da je 2005. godine u postupku prodaje viška naoružanja Vojske SCG, „podneo predlog Vrhovnom savetu odbrane da se odobri prodaja naoružanja preduzeću “Jugoimport-Mont” koje je ponudilo 28 odsto nižu cenu u odnosu na najbolju ponudu drugog interesenta“.Tužilaštvo je iznelo sumnje da je tom prodajom „pribavljena korist Republici Crnoj Gori u iznosu od 1.528. 477 američkih dolara, a da je Republici Srbiji pričinjena šteta.

U vezi s rešavanja stambenog pitanja generala Ljubiše Jokića, optužnicom se tvrdi(lo) da je „prekršena procedura i Pravilnik o načinu, kriterijumima i merilima za davanje stanova u zakup i dodeljivanje stambenih zajmova za rešavanje stambenih pitanja zaposlenih u Vojsci i Ministarstvu odbrane SCG, jer su posredstvom preduzeća ‘Jugoimport-mont’ kupljena dva stana: dvoiposoban u Beogradu po ceni od 192 000 evra i u Podgorici dvosoban stan plaćen oko 70 000 evra, čime je u istom iznosu nanesena šteta Ministarstvu odbrane“.

-Tužilaštvo smatra da su izvedeni dokazi da je postupak prodaje viška pušaka sproveden uz kršenje procedure, da je kršenjem zakona i procedure prvo odobrena prodaja preduzeću “Jugoimport Mont“ po cenama nižim 28 odsto od ponude firme „Mag etrol“, a nakon toga tako što je iznos od 1 528 000 dolara uplaćen u trezor Crne Gore. Tužilaštvo smatra da su prekršene sve procedure i prilikom dodeljivanja stana generalu Jokiću –naveo je u završnoj reču posupajući zamenik tužioca.

U vezi druge tačke, koja se odnosi na stambeno pitanje generala Jokića, branioci su jedinstveno isticali da su tokom glavnog pretresa izvedeni dokazi za tvrdnje odbrane da je „Vlada Crne Gore iz svojih sredstava kupila dva stana za potrebe generala Jokića, jedan u Podgorici, a drugi u Beogradu, a zbirno u okviru kvadrature koja mu je pripadala, i da to nema veze ni sa Ministarstvom odbrane SCG ni sa budžetom Srbije“.

Advokat Dragan Pašić, branilac bivšeg ministra, analizirao je u završnoj reči sve izvedene dokaze kako iskaze svedoka ,tako i dokumente i druge spise predmeta o različitim činjenicama u vezi obuhvaćenih događaja , te naglasio da je Davinić u svemu zakonito postupao.

Pašić je u vezi tačke kojom je obuhvaćen postupak prodaje viška pušaka Vojske SCG, citirao izjave svedoka i materijalne dokaze iz kojih , kako je naveo,“proizlazi da je Vrhovni savet odbrane SCG, odlučio da se, posle odustanka prvog ponuđača beogradske firme ‘Mag etrol’, ide na postizanje ugovora sa crnogorskom državnom firmom Jugoimport –Mont“.

-Tužilac nema ovlašćenja da ceni koji su to opravdani razlozi i stvarni interesi zemlje. Tužilac se postavio kao supervizor jedne od najviših političkih odluka u našoj zemlji i kao supervizor tadašnjeg ministra odbrane SCG.Ti interesi mogu da se opišu: u magacinima Vojske SCG nalazila se ogromna količina viška oružja koje je propadalo i za koje je bilo teško naći kupca i konkretni komisioni posao bio je tada najbolji, a reč je o ugovoru između Ministarstva odbrane i preduzeća Jugoimport –Mont, koje je državno preduzeće Crne Gore kao što je u Srbiji Jugoimprot SDPR državno preduzeće. Dobijeni novac bio je namenjen za oporavak namenske proizvodnje Crne Gore. Ovim kriterijumima se Vrhovni savet odbrane rukovodio kad je odlučio da se posao dodeli „Jugoimport Montu“. Vrhovni savet odbrane je bio saglasan s prodajom i dao preporuku MO da se nastavi s prodajom viška naoružanja. Odluka Vrhovnog saveta odbrane doneta je iz političkih razloga koji nisu prelazili zakonske okvire. Inicijativa za ovaj pravni posao potekla je od člana VSO Filipa Vujanovića -kazao je Dragan Pašić, predočavajući uz svaki svoj navod, zaključak i ocenu, dokaze i činjenice iz kojih proizlaze.

Uz svoj pravni stav da iz izvedenih dokaza proizlazi da je „najbolji ponuđač ‘Mag etrol’ iz Beograda odustao od ugovora“, advokat Pašić je dodao da je to preduzeće „samim tim odustalo i od uslova datih u ponudi i samo se eliminisalo iz utakmice“.

-Tužilaštvo apstrahuje tadašnje institucije Državne zajednice SCG . Davinić je morao da vodi računa i o Crnoj Gori jer je Ministarstvo odbrane bilo nadležno za obe republike članice Državne zajednice-naveo je Pašić.

U završnoj reči Pašić je podvukao da je svedokinja Erna Brkić, bivši referent u Upravi za nabavke MO, na glavnom pretesu izjavila da je „Vrhovni savet odbrane doneo odluku da se, posle odustanka prvog punuđača, ide na postizanje ugovora sa firmom Jugomport –Mont“.

Završna reč generala Kokanovića

Penzionisani general Milun Kokanović je u završnoj reči ( 3. marta 2016.) istakao da smatra da je proces protiv njega i Davinića „politički“.

-Iza cele priče oko našeg procesa su pojedinci iz ondašnje izvršne vlasti Srbije koji su naneli veliku štetu ovom narodu. Ovo je njihova osveta jer smo stali na put i nismo se složili sa njihovom namerom za rasprodaju vojne imovine koju su želeli da sprovedu protiv interesa vojske. Reč je o bivšem ministru finansija Mlađanu Dinkiću , njegovom partijskom kolegi Miroljubu Labusu i pojedincima iz VBA koji su ih slepo slušali-kazao je Milun Kokanović.

Završna reč Prvoslava Davinića

-Smatram da ovde nema krivičnog dela i da smo za to dali dokaze-kazao je Davinić i dodao da smatra da su iza procesa „politički“ motivi, ne navodeći s tim u vezi ništa preciznije. I sada , kao i pre deset godina, smatram – kazao je Davinić- da je dobro da se proda višak vojnog naoružanja, kako zbog problema vezanih za adekvatno skladištenje i čuvanje, tako i zbog koristi koju prodajom tih viškova ostvaruje Vojska. Bivši ministar se u završnoj reči  osvrnuo na činjenicu da je protiv njega u poslednjih jedanaest godina pokrenuto više procesa i s tim u vezi je izneo oštre kritike na postupanje tužioca Zorana Đošića.

U vezi rešavanja stambenog pitanja generala Ljubiše Jokića, advokat Pašić je naglasio da „iz izvedenih dokaza proizlazi da je reč o vrsti postupka na koji se ne može primeniti Pravilnik o kriterijumima i merilima za davanje stanova u zakup i dodelu stambenih zajmova“. Pašić je citirao iskaze svedoka Dušana Orlića, nekadašnjeg načelnika Uprave za budžet i finansije i Slobodana Živića, bivšeg načelnika Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane SCG.

– Uprava za infrastrukturu Ministarstva odbrane SCG, koja je bila nadležna za nabavljanje stambenih i drugih vojnih objekata, nije potrošila nijedan deo sredstava za nabavku stana generalu Ljubiši Jokiću,a po raspoloživim informacijama, to pitanje je rešavala Vlada Crne Gore. Posle najave crnogorskih predstavnika da će nabavku stana Jokiću rešiti Vlada Crne Gore, to pitanje i sredstva za tu namenu više uopšte nisu egzisitirala u Upravi za infrastrukturu Ministarstva odbrane SCG- posvedočio je Slobodan Živić. Svedok Dušan Orlić je, predočila je odbrana, kao i Živić naveo da je sa predstavnicima Crne Gore održan sastanak u vezi rešavanja stambenog pitanja generala Jokića i da za tu namenu nisu trošena sredstava Ministarstva odbrane SCG.

-Odbrana podseća da je general Ljubiša Jokić bio načelnik Generalštaba SCG delegiran iz Crne Gore. Na predlog Vlade Republike Crne Gore, koji je kasnije i realizovan iz njihovih sredstava su kupljena dva stana, jedan u Crnoj Gori, a drugi u Beogradu, oba ukupne površine odgovarajuće četvoroiposobnom stanu koliko je po važećim kriterijumima pripadalo vojnim oficirima u tom rangu-rekao je, pored ostalog, Pašić.

Dalje, u pogledu navoda iz prve tačke optužnice, da je postupano protivno pojedinim odredbama Ustavne povelje SCG , pobijajući ih , advokat je naglasio „da nisu do kraja citirane odredbe tog tada najvišeg pravnog akta“,a pozvao se i na Zakon o sprovođenju ustavne povelje i druge činjenice s tim u vezi do trenutka gašenja Državne zajednice SCG.

-Iz svega proizlazi jedan zaključak: Prvoslav Davinić je u svemu zakonit postupao. Njegova dužnost je bila da poštuje odluke najviših državnih organa. Kao ministar odbrane SCG on je bio potčinjen Savetu ministara SCG i Vrhovnom savetu odbrane SCG. Odbrana smatra: radi se o političkom progonu koji nije zabeležen u novijoj političkoj istoriji. Ovoliki broj krivičnih postupaka koliko je pokrenuto protiv Prvoslava Davinića u proteklih jedanaest godina, nije pokrenuto ni protiv koga za krivična dela iz oblasti službene dužnosti- ocenio je Pašić. On je u završnoj reči ukazao i na određene činjenica koje, po njegovom stanovištu, u slučaju Davinića otvaraju mogućnost da zatraži međunarodnu pravnu zaštitu.

Advokat Pašić je takođe naglasio da je pre izbora za ministra odbrane SCG, „ Prvoslav Davinić radio 25 godina u Ujedinjenim nacijama i 8 godina u Švedskoj kao najviši predstavnik naše zemlje“.

Branilac Miluna Kokanovića advokat Miraš Tomović je u završnoj reči izneo zaključak da su izvedeni dokazi da je pre dolaska Kokanovića za načelnika uprave, mesecima ranije bilo rešeno stambeno pitanje generala Jokića, kao i da je s tim u vezi održan i sastanak predstavnika MO SCG i Crne Gore kome nije prisustvovao Kokanović.

-Svedoci su potvrdili da za kupovinu stanova nisu korišećena sredstva Ministarstva odbrane. Svedok Dušan Orlić je u iskazu naveo da je Vlada Crne Gore zbog tada postojećeg problema da u Crnoj Gori nije bilo opredeljenih sredstava za stanove, donela odluku da se stanovi kupe iz sredstava te republike koja nemaju veze sa finansiranjem vojske. Svedok je rekao da je na sastanku koji je održan sa predstavnicima Crne Gore donet zaključak da se pitanje dodele stana generalu Jokiću reši kao u slučaju dodeljivanja generalu Lakčeviću, Paskašu i drugima u istom rangu, a da je, po nezvaničnim informacijama , kako je naveo taj svedok, to tako i rešeno- kazao je advokat Miraš Tomović.

SLUČAJ „SATELIT“

U procesu za „satelit“ koji se vodi pred Prvim osnovnim sudo u Beogradu, bivšeg ministra SCG Prvoslava Davinića  sumnjiče za krivično delo nesavestan rad u službi u vezi ugovora od 4.juna 2005. sa izraelskom firmom „Imidžsat“ o zakupu satelita.

Prvi osnovni sud je 16.juna 2015. godine doneo rešenje o obustavljanju tog krivičnog postupka protiv Davinića, nalazeći da je nastupila zastarelost krivičnog progona za delo za koje mu je stvljeno na teret. Viši sud u Beogradu je posle toga uvažio žalbu Prvog osnovnog javnog tužilaštva na prvostepeno rešenje   i ukinuo ga.

To je u izjavi za „Dnevnik“ potvrdio mr Dragan Pašić

-Viši sud u Beogradu svojom odlukom kojom je uvažio žalbu Prvog osnovnog javnog tužilaštva, nije prihvatio obrazloženje iz prvostepenog rešenja da je nastupila apsolutna zastarelost za vođenje krivičnog postupka, a time ni činjenicu da se po navodima u optužnom aktu događaj odigrao 4.juna 2005 godine-naglasio je Pašić.

Optužnica Davinića tereti da je ugovor s izraelskom firmom „Imidžsat“ o pravu korišćenja satelita „zaključio protivno Uredbi o pokretnim stvarima za posebne namene Ministarstva odbrane , bez saglasnosti Uprave za budžet i finansije MO i pravne uprave MO i bez saglasnosti Direkcije za imovinsko pravne poslove MO“.

Podsetimo, sporni ugovor nije realizovan, ali su Izraelci pokrenuli postupak pred Arbitražom u Parizu protiv Srbije koja ga je izgubila i konačnom odlukom je obavezana da izraelskoj strani plati odštetu 36 miliona evra.

Davinić, pak, tvrdi da juna 2005, „uopšte nije potpisao obavezujući dokument, već samo predugovor koji nikada nije verifikovan“. Davinić u odbrani insistira da se „rasvetli kako se uopšte Srbija našla u postupku arbitraže kao tužena od izraelske strane, s obzirom na to da u vezi s temom o satelitu uopšte nije bila involvirana Vlada Srbije već isključivo Savet ministara tadašnje Zajednice SCG koja je postojala i u vreme kada je pokrenuta arbitraža“.

Davinićeva odbrana je tokom suđenja tražila da sud „za potrebe postupka pribavi zapisnike sa sednica nadležnih organa Zajednice SCG pre 4. juna 2005 godine, odluku Saveta ministara SCG od 17. januara 2006. godine, kao i zapisnike sa sednica Vlade Srbije održanih novembra 2005, te marta i aprila 2006. godine“.

Izvor: Dnevnik

Prijatelji sajta