Више тужилаштво у Београду поднело је жалбу на пресуду београдског Вишег суда којом је бивши министар одбране СЦГ Првослав Давинић ослобођен оптужбе за злоупотребу службеног положаја 2005. године у вези с поступком продаје вишка пушака Војске СЦГ црногорском државном предузећу „Југоимпорт-Монт“, како се тврди оптужницом, испод цене најбољег понуђача.
Жалба Тужилаштва уложена је због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања , тврди се да су разлози у првостепеној пресуди, донетој 3. марта ове године, нејасни и у знатној мери противречни, а предлаже се Апелационом суду да је укине и наложи понављање поступка.
Одбрана је уложила одговор, а Давинићев бранилац адвокат Драган Пашић тражи одбијање жалбе Тужилаштва и потврђивање ослобађајуће пресуде, истичући оцену да је „јасно да Тужилаштво нема ваљану аргументацију за побијање предметне пресуде“. Оптужницом Вишег тужилаштва у Београду Давинићу се ставља на терет „кршење процедуре 2005. године приликом продаје вишка пушака Војске СЦГ предузећу Југоимпорт-Монт из Подгорице“, како је наведено, „по цени нижој за 28 одсто у односу на понуду фирме Маг-етрол из Београда , која се повукла из поступка“.
Изводи из одговора одбране на жалбу Тужилаштва
„Супротно од става тужилаштва одбрана сматра да је образложење у првостепеној пресуди веома детаљно, аргументовано и јасно. Тужилаштво, сем набрајања наводних повреда одредаба ЗКП-а, не наводи у чему се конкретно састоји повреда одредаба ЗКP-a, u жалби анализира одбрану Првослава Давинића, при чему закључује да је одбрана контрадикторна и срачуната на умањење кривице. Одбрана је супротног становишта. Првослав Давинић је детаљно објаснио његове активности у критичном периоду. У његовим радњама Тужилаштво није доказало законска обележја предметних нити било ког кривичног дела. Из поменутих навода жалбе Тужилаштва не види се у чему се састоји контрадикторност одбране. Тужилаштво тачно цитира материјалну одбрану али погрешно извлачи закључак. Формална одбрана истиче да су састанци који су претходили иницијативи председника Црне Горе Филипа Вујановића, а који су се тицали помоћи привреди Црне Горе, односно продаји оружја преко “Југоиморт Монта“ ДОО из Подгорице, резултирали конкретном, писаном одлуком Врховног савета одбране. Из овога јасно произлази да Првослав не може бити одговоран за одлуке које доноси Врховни савет одбране. Но, иако Првослав Давинић не може одговарати за одлуке Врховног савета одбране, ради потпупног разјашњења ствари, формална одбране ће поновити разлоге којима се руводио Врховни савет одбране када је предметни посао поверен “Југоимпорт монту“ ДОО из Подгорице. Наиме, критеријум којим се руководио Врховни савет одбране приликом доделе посла “Југоимпорт монту“ је опоравак наменске индустрије у Црној Гори. Врховни савет одбране је био упознат са предлогом министра, сагласио се са продајом и дао препоруку Министарству одбране да настави са продајом вишкова наоружања. Најповољнији понуђач “Маг етрол“ је у међувремену, неспорно одустао од поменутог посла и предметни посао је припао “’Југоимпорт монту“. У вези с тим неистинити су наводи Тужилаштва да су тврдње одбране нетачне, када су у питању наводи одбране да је “Маг етрол“ одустао од предметног посла.
Првослав Давинић је осим што је потписао предлог који је упућен Врховном савету одбране није предузео никакве радње у погледу тога да се закључи уговор са “Југоимопорт монтом“’. Најпре, цео поступак је водила Управа за снабдевање МО. Исто тако, ниједан испитан сведок не таргетира Првослава Давинића као лице које је предузимало било какве радње у вези предметног посла. Дакле, из свега наведеног произлази да се Првослав Давинић нигде не помиње као иницијатор закључивања било ког правног посла или као неко ко је на било који начин утицао на исход предметног правног посла.
То првостепни суд правилно закључује и детаљно у првостепеној пресуди образложе “улогу“ Првослава Давинића у целом поступку. Надаље, Тужилаштво у поднетој жалби, сем понављања да је окривљени Давинић извршио кривично дело описано под тачком 2. оптужнице, не образложе на који начин је доказано да је учинио кривична дела која му се стављају на терет. Тужилаштво набраја одређене писане доказе, као и исказе одређених сведока, али не образлаже како је на основу тих доказа дошло до закључка да је првостепени суд повредио одредбе ЗКП-а.
Са друге стране, првостепени суд јасно образлаже да код окривљеног Давинића нема никакве одговорности и што се тиче дела, ближе описаног у тачки 2 оптужнице Вишег јавног тужилаштва.
Увидом у материјалне доказе, посебно увидом у комисиони уговор који је закључен са фирмом “Југоимпорт монт“, види се шта је предмет уговора, колика је његова вредност и на које рачуне новац треба уплатити. Дакле, овде се поставља питање, на основу којих доказа Тужилаштво тврди да је Србији нанета имовинска штета у износу од 1.528.447,50 америчких долара и која је одговорност Давинића у том правном послу. Формална одбрана и овом приликом понавља, да се само на основу једног изведеног доказа – пресуде Трговинског суда у Београду, а која је потврђена пресудом Врховног суда Србије, прев. бр. 228/08 од 14.10.2008. године, долази до закључка да је Првослав Давинић у свему поступао у складу са законом. У наведеним пресудама тужбени захтев Министарства одбране, да се огласи ништавим комисиони уговор, а који је и предмет овог кривичног поступка, одбијен је као неоснован. Дакле, дескриптивне радње у оптужници које представљају истоветне радње у правноснажно окончаним грађанскоправним поступцима, парнични судови нису стипулисали као деликтне радње садржане у било којем извору облигација, а тужилаштво је ипак неосновано те радње инкриминисало као злоупотребу службеног положаја из чл. 359. ст. 3. КЗ. У односу на друге доказе, које Тужилаштво у жалби, поново наводи, као што је налаз и мишљење Друштва за вештачење експертиза од 07.10.2011. године, одбрана истиче да је наведено вештачење беспредметно и небитно за овај кривични поступак, односно да се предметним вештачењем хипотетички постављају ствари, које немају конекситет са предметним кривичниим делима. Исто тако, нејасани су мотиви Тужилаштва, којом се аргументацијом водио приликом изјављивање жалбе у делу ослобађајуће пресуде, којом се Првослав Давинић ослобађа за тачку 2) оптужнице. Наиме, радњама окривљеног Давинића није оштећен буџет Републике Србије имајући у виду и одлуку Савета министара од 14.10.2014. године, којом је одлучено да покретне ствари које нису неопходне за функционисање Војске и Министарства одбране, а које се оглашавају сувишним, застарелим и неподобним (а што је предмет у конкретном случају) уступају се ради продаје Министарству одбране, а новчана средства добијена продајом покретних ствари преносе на рачун Фонда за реформу система одбране државне заједнице СЦГ у обиму који појединачном одлуком одреди министар одбране. Првостепени суд правилно примећује наведене чињенице у првостепеној пресуди…
На основу изнете чињенично правне анализе предлажем да Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, одбије жалбу ВЈТ у Београду као неосновану и потврди пресуду Вишег суда у Београду К. бр. 682/13 од 03.03.2016. године“
(Одговор Давинићевог браниоца мр Драгана Пашића, поднет суду 1.јуна.2016. године)
