Секретар Управног одбора Адвокатске коморе Београда (АКБ) Драгослав Љубичановић поднео је оставку на ту функцију и на исти потез, отвореним писмом, позвао председника АКБ Југослава Тинтора, наводећи да је Тинтор крајем прошлог месеца, “из евиденције коморе незаконито дао припадницима полиције лични досије покојног адвоката Владимира Цвијана”.
„Ви сте изричито на седници Управног одбора потврдили да сте полицијским службеницима без судске наредбе и без захтева органа истраге дали личне податке из евиденција које води АКБ. Чланови Управног одбора сазнали су тек након објаве у медијима да је функционер коморе службеницима БИА дао лични досије колеге Владимира Цвијана“, наглашава Љубичановић, и оцењује да је Тинтор на тај начин “повредио законску обавезу чувања података о личности и пољуљао поверење јавности у адвокате који су по адвокатском кодексу, везани адвокатском тајном“.
Адвокат Љубичановић је изјавио да су чланови Управног одбора АКБ тек пре неколико дана сазнали о поступку Тинтора с личним досијеом покојног Цвијана, и то кад је у медијима објављена службена белешка БИА-е, у којој је наведно, да је “остварен контакт с функционером адвокатске коморе, без навођења којим функционером и које коморе, да им је он дао цео досије Владимира Цвијана, и на крају дао опаску да је “био другачији од других”, а поменути контакт остварен је крајем марта ове године.
Љубичановић каже да је на седници Управног одбора (УО) АКБ која је одржана 22. априла, председник АКБ Тинтор рекао да ”није обавио разговор с припадницима БИА, него с припадницима полиције, да су се тако легитимисали”.
-Потврдио је да му том приликом нису дали никакву наредбу суда или захтев органа истраге, али тврди да је лаж да је изрекао опсервацију да је колега Цвијан био “другачији”. Предочили смо му одмах тада да није смео да да податке из евиденције које у комори водимо, по Закону о заштити података о личности и не можемо да их дајемо, осим на законом прописани начин. У овом случају, што је сам Тинтор потврдио, то је било без трага било каквог захтева, било чега у погледу законског основа и сврхе, па ми сада можемо да сумњамо да су то уопште били полицајци. Откуд знамо ко су били ти људи-наводи Љубичановић и додаје да је одмах на тој седници УО рекао Тинтору да “сматра да је тим поступком прекршио закон и да треба да му се заврши мандат”.
-Међу грађанима се већ створила велика фама и упире се прстом у Адвокатску комору поводом давања Цвијановог досијеа, каже Љубичановић, иако, како истиче, Комора апсолутно нема никаквог удела у томе, Управни одбор АКБ апсолутно нема никаквог удела у томе”.
-Ја сам члан Управног одбора и секретар Управног одбора и одлучио сам да поднесем оставку да покажем да мора да постоји нека објективна одговорност. Отворено писмо колеги Тинтору је апел да сачува образ адвоката престанком функције председника. Међутим, поступак председника није само питање објективне одговорности него да ли је смео то да уради. Није нико од нас из Управног одбора то дао. Он је лично дао и он то не негира. То има у тонском запису са седнице УО, у транскрипту ће то бити, биће у записнику. Све што сам тамо написао чињенично је поткрепљено тонским записом са седнице Управног одбора АКБ, транскриптима и записником који ће бити урађен са тих седница. Ја знам да ће просто проћи мало времена док се то не објави и из тог разлога сам сачекао неколико дана. Пре тога сам позвао колегу да закаже Управни одобр, тражио, има то и у записнику, да сам на крају седнице инсистирао да се што пре објави записник, али од тога још нема ништа. Определио сам се за једини начин који ми је преостао, јер као секретар Управног одбора и ја сносим одговорност објективну, да поднесем оставку, и да покушам да апелујем на колегу да сачува нама као адвокатима образ тиме што ће он учити то исто.
По речима Љубичановића, “лични досије” адвоката у Адвокатској комори садржи, у скаду са законом, различите податаке и документа, осим дипломе и захтева за упис, садржи и неке податке личног статуса, на пример у вези здравственог стања, уколико се обраћао комори из тих разлога, личне податке о брачном статусу, да ли има децу, затим, податке који се, рецимо, односе на дисциплинску одговорност, и сличне, као и податке о разлозима захтева за мировање адвокатске праксе ако га је адвокат тражио. Љубичановић напомиње да је, рецимо, Цвијан имао захтев за мировање због обављања одређених политичких функција.
Кад је реч о писаној оставци које поднео на функцију у Управном одбору АКБ и отвореног писма председнику АКБ којим га позива да учини исто, Љубичановић наводи да је иступио лично али напомиње да наводе из отвореног писма нису демантовале остале колеге из УО.
-Већина Управног одбора тражила је ово исто- да објасни колега Тинтор у вези тог конкретног поступка шта је радио и већина се не слаже с тиме. Тражили смо и да добијемо појашњење од Безбедносно информативне агенције да ли је то истина или није, јер наш председник тврди да није с њима разговарао, а обратили смо се БИА након што је тај документ објављен у јавности. Апосолутно сам уверен да сви чланови Управног одбора АКБ стоје иза ставова које сам изнео. Ниједан члан Управног одбора, осим председника коморе, није знао да се то дешава у вези с досијеом покојног Цвијана . Уверен сам да је било ко од колега знао шта се дешава да би га упозорио да то не ради. Заиста мислим да је то озбиљна грешка-каже Драгослав Љубичановић.
Владимир Цвијан је био познати адвокат, а током каријере био је саветник председника Србије Бориса Тадића, потом и председника Томислава Николића, био је народни посланик и функционер Српске напредне странке, у коју је 2010. године прешао из ДС-а.
Крајем 2013. године Цвијан је напустио владајући СНС, оштро критикујући њеног председника, а већ почетком 2014. године, после неколико јавних наступа, повукао се из јавности и о њему се ништа није чуло све до 16. марта ове године, а само су се повремено кроз таболоиде провлачиле гласине и спекулације да се одселио у Америку, Грчку, Велику Британију, у сваком случају негде много далеко и сасвим конспиративно.
Случај Владимира Цвијана заокупља јавност интензивно последњих месец дана, од 16. марта, кад је из Вишег јавног тужилаштва у Београду саопштено да је 5. јануара 2018, беживотно тело Цвијана пронађено у приобаљу Дунава код Аде Хује, те да је “ обдукцијом утврђено да је смрт наступила утапањем, а на телу нису пронађени трагови који би указивали на механичке повреде”.
Више јавно тужилаштво је тада такође навело “да није постојала било каква индиција која би указивала на извршење неког кривичног дела, те је предмет архивиран 2018. године”.
Касније су поједини медији пренели да је на захтев оца, Цвијанов леш кремиран и урна похрањена на гробљу Лешће, а на надгробној плочи пише само име-Владимир , без презимена.