Апелациони суд у Београду, у саопштењу од 4. децембра 2015. (вероватно грешком?) наводи да је своју преиначујућу одлуку Кж1 По1 10/15 од 6. новембра 2015. године донео у односу на првостепену пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 89/11 од 16. маја 2013. године. О пресуди из 2013. је, наиме, Апелациони суд одлучио пре две године, укинуо је и наложио понављање поступка, који је пак пресуђен 17. марта 2015.
Апелациони суд у Београду осудио је на три године затвора судију Благоја Јакшића, огласивши га кривим по оптужби да је 2000. или 2001. године као председник Општинског суда у Косовској Митровици омогућио судску оверу фиктивног уговора Љубомира Бишевца и Милорада Лакетића из 1997. године о купопродаји једног локала косовскомитровачке друштвене фирме Лукс.
Апелациони суд је 4. децембра на свом сајту објавио саопштењe у ком је пренео делове своје пресуде, наводећи да је после другостепеног поступка у односу на петорицу окривљених, преиначена у осуђујућу, првостепена ослобађајућа пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду, у јавности познатог као Специјални суд. Навдено је да је према Благоју Јакшићу изречена и мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа (тужилачког и судијског) у трајању од 2 године.
ОДБРАНА
У поступку реизбора судија 2009. Јакшић је изабран у београдски Виши прекршајни суд , а потом су га судије свих судова изабрале као једног од шест представника из редова у Високи савет судстава
На почетку процеса био је ухапшен 23. сепрембра 2011. а после пет и по месеци у притвору, пуштен је да се брани са слободе у марту 2012, уз јемство .
У одбрани пред судом, судија Јакшић је тврдио да је у позадини покретања поступка против њега 2011.године било незадовљство тадашње извршне власти његовим радом у Високом савету судства зато што је био усвојен велики број приговора судија које 2009. године нису биле реизабране на судијске функције .
-Сматрам да иза свега стоји бивша извршна власт којој се није свидело што сам размишљао својом главом приликом одлучивања о приговорима неизабраних судија -казао је Благоје Јакшић
Одлуком Апелационог суда, осуђени су: на три године затвора косметски предузетник Љубомир Бишевац, на две године затвора директор ДП „Лукс“ Милорад Лакетић, под оптужбом да су „30 .децембра 1997. закључили фиктиван уговор о купопродаји локала те тада друштвене фирме и да је Бишевац продајом некретнине за 20.040.000 динара, прибавио противправну имовинску корист. Одлуком Апелационог суда од Љубомира Бишевца је, како је саопштено, одузета имовинска корист у износу од 20.040.000 динара, те је исти обавезан да назначени износ исплати буџету Републике Србије.
На две године затвора је осуђен референт Општинског суда у Косовској Митровици Драган Гавриловић, а на годину његов колега Благоје Чуровић, по оптужбама да су „оверили фиктиван уговор по налогу судије Јакшића“, тада председника тог суда.
Правоснажно је потврђена ослобађајућа пресуда секретару тог суда Мирославу Божовићу за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела. Божовићу је оптужницом стављено на терет да је неутврђеног дана 8 – 10. септембра 2011. године, у Зубином Потоку, помогао Благоју Јакшићу да не буде откривен, тако што је као секретар Основног суда у Косовској Митровици из архиве тог суда, из уписника за оверавање из 1998. године, истргао неколико страница уписника за оверавање, на којима су се налазиле овере за предметни уговор о купопродаји закључен између Милорада Лакетића и Љубомира Бишевца, како би прикрио такву оверу.
Специјални суд је у овом поступку два пута ослобађао све окривљене од оптужби, први пут пресудом од 16. маја 2013, коју је укинуо Апелациони суд и наложио ново суђење, а други пут после поновљеног поступка 17.марта 2015. године.
Првом ослобађајућом првостепеном пресудом која је укинута почетком 2014 године, Специјални суд је , како је навео тадашњи председник судског већа Драган Милошевић , нашао да „нема ниједног доказа на основу којих би се радње окривљених судије Благоја Јакшића и судских референата Благоја Чуровића и Драгана Гавриловића могле довести у било какву везу с околностима да је Бишевац 2002. године продао локал, то јест вредности за коју је тај предузетник продао локал “.
– Не постоји ниједан доказ да је Лакетић 1997.године знао да ће Бишевац 2002. године продати локал за наведени износ . Нема ниједног доказа којима се радње ових лица могу на било који начин довести у везу с тим износом. Тужилаштво није доказало те оптужбе -казао је судија Милошевић.
У погледу осталих чињеница, Милошевић је навео да је по оцени суда током поступка утврђено да су окривљени предузели радње у вези с овером спорног уговра, али да је у међувремену наступила застарелост кривичног гоњења.
Судија Драган Милошевић је навео да је процес против судије Јакшића пред Специјалним судом покренут 23. септембра 2011, године, а да је два месеца пре тога 8.јула 2011 , била обустављена истрага која је у Краљеву од 2003. године вођена против Бишевца и Лакетића због уговора из 1997. о купопродаји „Луксовог“ локала, наводећи да Специјално тужилаштво у складу с прописима преузело поступак.
По речима Милошевића, истрагом из 2003. пред судом у Краљеву није био процесуиран Благоје Јакшић.
-Јако је чудно што је овај поступак извучен 2011 године-казао је судија Драган Милошевић
Другом ослобађајућом пресудом Специјалног суда од марта 2015, ново веће је нашло да није доказан предмет оптужбе, а то је реална цена локала.
Судија Владимир Месаровић који је током другог суђења био председник првостепеног судског већа, приликом усменог образлагања пресуде 17. марта 2015. године, нагласио је да је „обављено вештачење реалне вредности предметног локала и суд је нашао да Тужилаштво није доказало да је настала штета од најмање милион и по динара“.
С обзиром на то да Тужилаштво није успело да докаже ту вредност, суд је, по речима Месаровића, „утврдио да нема доказа да су окривљени извршили кривично дело које им је стављено на терет“.
Апелациони суд је 4. децембра ове, 2015 године, саопштио да је, након одржаног претреса, донео 6. новембра 2015. године пресуду Кж1 По1 10/15 којом је преиначио првостепену пресуду.
Међутим, у саопштењу (вероватно грешком?) наведено је да је другостепена преиначујућа одлука Кж1 По1 10/15 од 6. новембра 2015. године донета у односу на првостепену пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 89/11 од 16. маја 2013. године. О пресуди из 2013 је , наиме, Апелациони суд одлучио још пре две године, укинуо је и наложио понављање поступка.
Судија Благоје Јакшић и судски референти Благоје Чуровић и Драган Гавриловић оптужбом се терете за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. у вези са ставом 1. КЗ . Милорад Лакетић је оптужен за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица , а Љубомир Бишевац за исто дело у подстрекавању.
Другостепеном одлуком, како наводи Апелациони суд, Љубомир Бишевац је оглашен кривим по оптужби да је „30. децембра 1997. године, у Косовској Митровици, подстрекао одговорно лице, директора оштећеног предузећа „Л“ из Косовске Митровице, окр. Милорада Лакетића, да искоришћавањем свог положаја и прекорачењем граница свог овлашћења, окривљеном Бишевцу прибави противправну имовинску корист, у износу преко 1.500.000 динара“. Окривљени Благоје Јакшић је оглашен кривим по оптужби да је „неутврђеног дана у лето 2000. или 2001. године, у канцеларији Општинског суда у Косовској Митровици, као службено лице – председник Општинског суда у Косовској Митровици, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница свог службеног овлашћења, у намери да свом пријатељу, окр. Бишевцу, омогући прибављање имовинске користи у износу преко 1.500.000 динара, у чему су му помогли окр. Благоје Чуровић и Драган Гавриловић, тако што је окр. Јакшић у својству службеног лица, председника Општинског суда у Косовској Митровици, омогућио оверу фиктивног уговора о купопродаји од 30. децембра 1997. године, који је наводно сачињен између предузећа „Л“ из Косовске Митровице, као продавца, чији је директор био окр. Милорад Лакетић, и СУР „Б“ из Косовске Митровице, власништво окр. Љубомира Бишевца, као купца“. Тиме је како је наведено „омогућио и преношење права својине на објекту у Косовској Митровици, површине 324 м2, окр. Љубомир Бишевцу, иако је знао да окр. Бишевац за предметни локал неће платити никакву цену, а која наведеним уговором није ни одређена“.
„Након захтева окр. Бишевца да се изврши овера овако сачињеног уговора, окривљени Јакшић је у канцеларију позвао окр. Благоја Чуровића, судског извршитеља Општинског суда у Косовској Митровици, који је по његовом усменом овлашћењу у временском периоду од марта 1998. године па до августа 1999. године обављао и послове референта овере Општинског суда у Косовској Митровици, а који у то време није био радно ангажован, па када је по позиву окр. Чуровић дошао, у присуству окр. Драгана Гавриловића, такође референта овере истога суда, који је по налогу окр. Јакшића са полице дохватио и отворио уписник за оверавање за 1998. годину тог суда на страни на којој је једна рубрика преходно била избељена коректором уписао податке за наведени уговор о купопродаји, а које податке му је претходно на цедуљици – папирићу лично предао окр. Јакшић, а све из разлога што је по његовом овлашћењу окр. Чуровић замењивао референта овере окр. Гавриловића, те да би рукопис у избељеној рубрици био идентичан са рукописом у претходним и наредним бројевима овере, иако у тренутку спровођења наведених радњи окр. Чуровићу и Гавриловићу није био презентован наведени уговор, нити су били присутни потписници уговора. Након чега је по наређењу окр. Јакшића, окр. Гавриловић на примерку сачињеног и потписаног уговора од 30. децембра 1997. године, писаћом машином исписао клаузулу овере и потписао референта „Б. Чуровић“, клаузулу оверио округлим печатом тог суда, а потом окр. Бишевац овако сачињени и оверени фиктивни уговор искористио и противрпавно уговором о купопродаји од 24. децембра 2002. године предметни локал продао за купопродајну цену од 20.040.000,оо динара, те на тај начин прибавио имовинску корист у наведеном износу“, пише у саопштењу Апелационог суда у Београду.
По налажењу Апелационог суда, како се наводи у саопштењу, „ погрешно је првостепени суд путем вештачења утврђивао тржишну вредност локала који је предмет овереног уговора на дан 30. децембар 1997. године и у лето 2000. односно 2001. године, како би утврдио у односу на колику вредност прибављања имовинске користи је био усмерен умишљај окривљених приликом извршења њихових радњи у оквиру кривичног дела“.
Адвокат Перовић: Одбрана ће изјавити жалбу у трећем степену
Адвокат Зоран Перовић, бранилац судије Јакшића,најавио је да ће одбрана искористити сва законом дозвољена правна средства.
Перовић наглашава да пресуда Апелационог суда није правоснажна, с обзиром на то да је донета после отвореног претреса у другом степену и на њу одбрана има право жалбе већу које поступа у трећем степену.
-Уложићемо жалбу. Надам се да до ванредних правних средстава неће доћи и да ће редовни поступак исходовати ослобађањем од кривице за дело које му је стављено на терет, што мислим да му објективно следује по доказима који се налазе у списима суда-истиче Перовић.
„Наиме, имовинска корист представља чисту добит која се састоји у вишку имовине извршиоца коју је прибавио извршењем кривичног дела
При неспорно утврђеној чињеници да је окр. Љубомир Бишевац предметни пословни простор продао по основу уговора од 23. децембра 2002. године за купопродајну цену у износу од 20.040.000,оо динара, која му је исплаћена 25. децембра 2002. године, као и да је приликом закључења овог уговора о купопродаји као свој доказ о власништву над предметним локалом употребио управо уговор закључен 30. децембра 1997. године, за који је несумњиво утврђено да је фиктиван и да је оверен у просторијама Општинског суда у Косовској Митровици у лето 2000. или 2001. године, по налогу окр. Благоја Јакшића, а уз помоћ окр. Благоја Чуровића и Драгана Гавриловића, то је несумњива чињеница да је у конкретном случају вредност противправне имовинске користи коју је окр. Бишевац прибавио извршењем кривичног дела 20.040.000,оо динара, будући да је предметни локал добијен без исплате било какве купопродајне цене, па је стога цео износ добијен кроз продају предметног локала противправан имовинска корист.
Дакле, по оцени Апелационог суда, умишљај окр. Бишевца и Лакетића, дана 30. децембра 1997. године био је да се окр. Бишевцу прибави локал, а који је локал потом и продат и за њега добијен новчани износ од 20.040.000,оо динара, што представља вредност прибављене противправне имовинске користи. Истовремено, и умишљај окр. Јакшића, Чуровића и Гавриловића такође је био усмерен на прибављање имовинске користи окр. Бишевцу, а која се огледала у прибављању самог локала, па како је локал касније продат и добијена купопродајна цена у наведеном износу од 20.040.000,оо динара, то је и умишљај ових окривљених усмерен на прибављање имовинске користи у износу од преко 1.500.000,оо динара. Полазећи од утврђеног чињеничног стања, а имајући у виду психички однос окривљених према делу, Апелациони суд налази да су се у радњама ових окривљених стекла сва битна обележја кривичних дела за која су оглашени кривим“, наводи Апелациони суд у саопштењу.