„Трепча“ и у стечају српских државних банака

trepcaКОМБИНАТ “ТРЕПЧА” ВЕЛИКИ ДУЖНИК И СРПСКИХ ДРЖАВНИХ БАНКА У СТЕЧАЈУ ЈУГОБАНКЕ И БЕОБАНКЕ

Измене косовског Закона о јавним предузећима који је припремила Влада Косова, а омогућиле би јој да комбинат “Трепча” присвоји као своје јавно предузеће, повучене су 19. јануара из процедуре косовског парламента, а истовремено, јављају медији, позивајући се на портал koha.net, албанска власт у Приштини усвојила је предлог Закона о реструктурирању који би омогућио да комбинат уђе у процес реорганизације чиме се не дира у постојећу власничку струкутру.

Министар привреде у Влади Србије Жељко Сертић рекао је за РТС “да је држава Србија неспорни већински власник ‘Трепче’ са 55 одсто удела Фонда за развој Србије и са још 22 одсто у власништву српских компанија”.

– Питање имовине на Косову и Метохији још није отворено – изјавио је премијер Србије Александар Вучић“ – Влада Србије захтева да се та тема што пре отвори, а не да нам имовина буде одузимана преко ноћи а да о томе ништа не знамо, да се правимо да ништа не видимо, па кад нам све буде одузето, да неко каже: Ајде сада да отворимо питање имовине па се сада борите за два мала комбината на северу Косова-нагласио је Вучић.

Са дневног реда косовског парламента, “предлог измена Закона о јавним предузећима Влада Косова је повукла због чињенице да у њима нису прецизно дефинисани рокови обавеза које комбинат ‘Трепча’ има према кредиторима”, јавила је агенција “Бета”, а пренели остали београдски медији. Премијер Косова Исо Мустафа, наводи иста агенција, “рекао је да, према неким информацијама, потраживања према ‘Трепчи’ износе 1,4 милијарде евра, и предложио је да се закаже нова седница о изменама Закона о предузећима од посебног интереса за Косово како би се предупредила ликвидација Трепче“.

Најава спорних измена косовског Закона о јавним предузећима, узнемирила је Владу Србије и раднике „Трепче“ , а генерални директор тог комбината Јован Димкић , како преноси Танјуг у извештају од 16. јануара оценио је да “питање ‘Трепче’ хитно треба ставити на дневни ред преговора у Бриселу и у преговорима изнаћи решење прихватљиво за све”.

Међу повериоцима комбината “Трепча”, поред бројних српских предузећа институција државе Србије су и четири српске државне банке, које су пре 13 година, одлуком бивше Народне банке Југославије, отеране у стечај.

Википедија о Трепчи

Трепча је-пише Википедија, слободна енциклопедија- велико лежиште олово-цинкане руде у Србији, које обухвата западне, југозападне и јужне делове Копаоника и спада међу највећа у Европи. Експлоатација њених рудних богатстава је отпочела у доба краља Милутина (1282—1321), почетком XIV века (1303) и трајала је до краја XVII века. Између два светска рата, британска компанија Trepca Mines Limited отпочиње радове на подручју Трепче (1927) отварањем рудника (1930) и градњом топионице олова (1940). После Другог светског рата, њена имовина је национализована и направљен је Рударско-металуршко-хемијски комбинат олова и цинка Трепча, који је у једном тренутку запошљавао око 20.000 радника и производио око 70% минералних сировина старе Југославије. Данас, услед специфичне ситуације у јужној српској покрајини, већи део комбината Трепча није оперативан, а додатни проблем представља застарела и дотрајала опрема.

“Југобанка” и “Беобанка” у моменту отварања стечаја 3. јануара 2002, имале су огромна потраживања од комбината “Трепча”, привредних субјеката у њеном саставу и повезаних предузећа, по основу кредитних и других пласмана и банкарских гаранција због којих је, по сазнањима магазина “Порота”, касније у поступку уновчавања стечајне масе покренут судски спор у Приштини, а како је својевремно објавио лист “Данас”, имале су и власнички удео у “Трепчи”.

“И према албанским изворима, власничке претензије Београда озбиљно је узимао и УНМИК, па је власничку структуру Трепче видео овако: 66 одсто Фонд за развој Србије, 27 одсто друштвени капитал, 2,5 одсто Југобанка (данас у стечају), 2,5 одсто Прогрес и Беобанка, два одсто Електропривреда Србије… Располагање имовином Трепче под мораторијумом је од 2006. године, а продаја, стављање хипотека, давање у закуп и слично забрањени су, сем уз посебно одобрење посебне коморе Врховног суда Косова”, пише новинарка Ружа Ћирковић у чланку “Југобанка добила Митилинеоса?”,. објављеном у листу “Данас” 31. јануара 2013. године.

По јавно доступним информацијама, међу повериоцима којима Трепча дугује по разним основама су и бројна српска предузећа и институције државе Србије.

У информацији о стечају у “Југобанци” из јула 2008. године, у коју је магазин “Порота” имао увид, наведено је, поред осталог, цитирамо: “Посебан проблем је и питање регулисања потраживања од привредних субјеката са територије Косова и Метохије, за које се ‘Југобанка’, у активном периоду свог функционисања значајно ангажовала у земљи и иностранству, што је условљено и коначним регулисањем правног статуса овог дела Републике Србије”.

-“Сходно и прописима УНМИК-а који третирају проблематику приватизације, односно дужничкоповерилачких односа на Косову и Метохији, ‘Југобанка’ је благовремено поднела тужбене захтеве против значајних дужника, предузећа РМХК ‘Трепча’ – Косовска Митровица, ‘Фероникл’ -Глоговац пред надлежним судом у Приштини. Југобанка има потраживања од 48 предузећа над којима је покренут стечајни поступак. У току су 24 парнице за утврђивање оспорених потраживања. Парнице су веома комплексне и захтевају значајно учешће стручног тима банке. Тако се у парници ‘Југобанке’ против ‘Грота’- Врање, у стечају, већ неколико месеци обавља веома сложено вештачење директих обавеза ‘Грота’ као и солидарних обавеза по основу дугова РМХК ‘Трепча’ у чијем саставу је био велики број рудника који су сада у стечају… Реч је о обавезама по кредитним линијама, инодепозитима, средствима из примарне емисије, издатим гаранцијама као и другим банкарским пословима везаним за финансирање РМХК ‘Трепча’ и других предузећа која су раније, пре 2000-те године била у саставу ‘Трепче’, а сад су зависна предузећа у поступку реструктурирања или стечаја”- пише у информацији о стечају у Југобанци, за седмогодишњи период до краја јуна 2008. године. По истом извештају ‘Југобанка’, према стању с пресеком на дан 30. јуна 2008, имала је и известан удео и у Косовско-метохијској банци а.д. Звечан.

Стечај четири државне банке; Беобанке, Југобанке која је имала удео у низу других банка и пословну јединицу у Њујорку, Београдске банке са чак 22 пословне банке у систему и пословним јединицама у Њујорку и на Кипру, те Инвест банке, још траје.

Пријатељи сајта