KOMBINAT “TREPČA” VELIKI DUŽNIK I SRPSKIH DRŽAVNIH BANKA U STEČAJU JUGOBANKE I BEOBANKE
Izmene kosovskog Zakona o javnim preduzećima koji je pripremila Vlada Kosova, a omogućile bi joj da kombinat “Trepča” prisvoji kao svoje javno preduzeće, povučene su 19. januara iz procedure kosovskog parlamenta, a istovremeno, javljaju mediji, pozivajući se na portal koha.net, albanska vlast u Prištini usvojila je predlog Zakona o restrukturiranju koji bi omogućio da kombinat uđe u proces reorganizacije čime se ne dira u postojeću vlasničku strukutru.
Ministar privrede u Vladi Srbije Željko Sertić rekao je za RTS “da je država Srbija nesporni većinski vlasnik ‘Trepče’ sa 55 odsto udela Fonda za razvoj Srbije i sa još 22 odsto u vlasništvu srpskih kompanija”.
– Pitanje imovine na Kosovu i Metohiji još nije otvoreno – izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić“ – Vlada Srbije zahteva da se ta tema što pre otvori, a ne da nam imovina bude oduzimana preko noći a da o tome ništa ne znamo, da se pravimo da ništa ne vidimo, pa kad nam sve bude oduzeto, da neko kaže: Ajde sada da otvorimo pitanje imovine pa se sada borite za dva mala kombinata na severu Kosova-naglasio je Vučić.
Sa dnevnog reda kosovskog parlamenta, “predlog izmena Zakona o javnim preduzećima Vlada Kosova je povukla zbog činjenice da u njima nisu precizno definisani rokovi obaveza koje kombinat ‘Trepča’ ima prema kreditorima”, javila je agencija “Beta”, a preneli ostali beogradski mediji. Premijer Kosova Iso Mustafa, navodi ista agencija, “rekao je da, prema nekim informacijama, potraživanja prema ‘Trepči’ iznose 1,4 milijarde evra, i predložio je da se zakaže nova sednica o izmenama Zakona o preduzećima od posebnog interesa za Kosovo kako bi se predupredila likvidacija Trepče“.
Najava spornih izmena kosovskog Zakona o javnim preduzećima, uznemirila je Vladu Srbije i radnike „Trepče“ , a generalni direktor tog kombinata Jovan Dimkić , kako prenosi Tanjug u izveštaju od 16. januara ocenio je da “pitanje ‘Trepče’ hitno treba staviti na dnevni red pregovora u Briselu i u pregovorima iznaći rešenje prihvatljivo za sve”.
Među poveriocima kombinata “Trepča”, pored brojnih srpskih preduzeća institucija države Srbije su i četiri srpske državne banke, koje su pre 13 godina, odlukom bivše Narodne banke Jugoslavije, oterane u stečaj.
Trepča je-piše Vikipedija, slobodna enciklopedija- veliko ležište olovo-cinkane rude u Srbiji, koje obuhvata zapadne, jugozapadne i južne delove Kopaonika i spada među najveća u Evropi. Eksploatacija njenih rudnih bogatstava je otpočela u doba kralja Milutina (1282—1321), početkom XIV veka (1303) i trajala je do kraja XVII veka. Između dva svetska rata, britanska kompanija Trepca Mines Limited otpočinje radove na području Trepče (1927) otvaranjem rudnika (1930) i gradnjom topionice olova (1940). Posle Drugog svetskog rata, njena imovina je nacionalizovana i napravljen je Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat olova i cinka Trepča, koji je u jednom trenutku zapošljavao oko 20.000 radnika i proizvodio oko 70% mineralnih sirovina stare Jugoslavije. Danas, usled specifične situacije u južnoj srpskoj pokrajini, veći deo kombinata Trepča nije operativan, a dodatni problem predstavlja zastarela i dotrajala oprema.
“Jugobanka” i “Beobanka” u momentu otvaranja stečaja 3. januara 2002, imale su ogromna potraživanja od kombinata “Trepča”, privrednih subjekata u njenom sastavu i povezanih preduzeća, po osnovu kreditnih i drugih plasmana i bankarskih garancija zbog kojih je, po saznanjima magazina “Porota”, kasnije u postupku unovčavanja stečajne mase pokrenut sudski spor u Prištini, a kako je svojevremno objavio list “Danas”, imale su i vlasnički udeo u “Trepči”.
“I prema albanskim izvorima, vlasničke pretenzije Beograda ozbiljno je uzimao i UNMIK, pa je vlasničku strukturu Trepče video ovako: 66 odsto Fond za razvoj Srbije, 27 odsto društveni kapital, 2,5 odsto Jugobanka (danas u stečaju), 2,5 odsto Progres i Beobanka, dva odsto Elektroprivreda Srbije… Raspolaganje imovinom Trepče pod moratorijumom je od 2006. godine, a prodaja, stavljanje hipoteka, davanje u zakup i slično zabranjeni su, sem uz posebno odobrenje posebne komore Vrhovnog suda Kosova”, piše novinarka Ruža Ćirković u članku “Jugobanka dobila Mitilineosa?”,. objavljenom u listu “Danas” 31. januara 2013. godine.
Po javno dostupnim informacijama, među poveriocima kojima Trepča duguje po raznim osnovama su i brojna srpska preduzeća i institucije države Srbije.
U informaciji o stečaju u “Jugobanci” iz jula 2008. godine, u koju je magazin “Porota” imao uvid, navedeno je, pored ostalog, citiramo: “Poseban problem je i pitanje regulisanja potraživanja od privrednih subjekata sa teritorije Kosova i Metohije, za koje se ‘Jugobanka’, u aktivnom periodu svog funkcionisanja značajno angažovala u zemlji i inostranstvu, što je uslovljeno i konačnim regulisanjem pravnog statusa ovog dela Republike Srbije”.
-“Shodno i propisima UNMIK-a koji tretiraju problematiku privatizacije, odnosno dužničkopoverilačkih odnosa na Kosovu i Metohiji, ‘Jugobanka’ je blagovremeno podnela tužbene zahteve protiv značajnih dužnika, preduzeća RMHK ‘Trepča’ – Kosovska Mitrovica, ‘Feronikl’ -Glogovac pred nadležnim sudom u Prištini. Jugobanka ima potraživanja od 48 preduzeća nad kojima je pokrenut stečajni postupak. U toku su 24 parnice za utvrđivanje osporenih potraživanja. Parnice su veoma kompleksne i zahtevaju značajno učešće stručnog tima banke. Tako se u parnici ‘Jugobanke’ protiv ‘Grota’- Vranje, u stečaju, već nekoliko meseci obavlja veoma složeno veštačenje direktih obaveza ‘Grota’ kao i solidarnih obaveza po osnovu dugova RMHK ‘Trepča’ u čijem sastavu je bio veliki broj rudnika koji su sada u stečaju… Reč je o obavezama po kreditnim linijama, inodepozitima, sredstvima iz primarne emisije, izdatim garancijama kao i drugim bankarskim poslovima vezanim za finansiranje RMHK ‘Trepča’ i drugih preduzeća koja su ranije, pre 2000-te godine bila u sastavu ‘Trepče’, a sad su zavisna preduzeća u postupku restrukturiranja ili stečaja”- piše u informaciji o stečaju u Jugobanci, za sedmogodišnji period do kraja juna 2008. godine. Po istom izveštaju ‘Jugobanka’, prema stanju s presekom na dan 30. juna 2008, imala je i izvestan udeo i u Kosovsko-metohijskoj banci a.d. Zvečan.
Stečaj četiri državne banke; Beobanke, Jugobanke koja je imala udeo u nizu drugih banka i poslovnu jedinicu u Njujorku, Beogradske banke sa čak 22 poslovne banke u sistemu i poslovnim jedinicama u Njujorku i na Kipru, te Invest banke, još traje.
