Глумице и глумци су испред Министарства просвете рецитовали песме Десанке Максимовић, у знак протеста због избацивања њене поезије из образовног система Србије
Аутор: пренето са НоваC.тв , Н1, Еспресо
Одлука комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања да из трећег разреда гимназије искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог чувену збирку велике песникиње “Тражим помиловање” изазвала је велико незадовољство стручне и шире јавности, након чега је данас на ванредној седници Националног просветног савета Србије већином гласова чланова донета одлука да поезија Десанке Максимовић остане у пуном обиму, као и до сада.
У одбрану Десанкине поезије претходних дана стали су и академици Љубомир Симовић, Душан Ковачевић и Матија Бећковић, песникиња Тања Крагујевић, чланица УО Задужбине Десанке Максимовић и добитница награде која носи име песникиње, Владимир Копицл, добитник награде “Десанка Максимовић” за 2012. годину, професори књижевности 20. века са катедре Филолошког факултета у Београду.(НоваC.тв)
ПЕН центар: Неприхватљиво уклањање дела Десанке Максимовић и Владана Деснице из школске лектире
“Српски ПЕН центар је са запрепашћењем примио вест да су из лектире за гимназије и средње школе у Републици Србији уклоњена књига песама Десанке Максимовић ‘Тражим помиловање’ и роман Владана Деснице ‘Прољећа Ивана Галеба’. Српски ПЕН центар не прихвата немушта образложења која је тим поводом изнудила огорчена и забринута јавност, већ захтева да те одлуке буду повучене као штетне и противне најбољим интересима културе и образовања у овој земљи. Одговорни за ове одлуке морају да прихвате последице властите непромишљености и неодговорности”, наведено је у саопштењу достављеном медијима. Од Завода за унапређивање васпитања и образовања, Националног просветног савета и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Српски ПЕН центар захтева да повуку одлуке које су узнемириле културну и укупну јавност и објаве званични извештај о предузетим изменама у наставним програмима из српског језика и књижевности у основним и средњим школама и гимназијама у Републици Србији.
“Питање проучавања књижевности у школама и гимназијама је сувише значајно да би било сакривено од јавности и препуштено арбитрарним одлукама, произвољним тумачењима и нетранспарентним процедурама. То је прворазредно јавно и стручно питање и захтевамо да у њега буду укључене одговарајуће професионалне асоцијације и кључне културне установе”, додаје се у саопштењу.
“Не постоји ниједан културни, сазнајни, ни педагошки разлог због кога децу и младе треба штитити од поезије Десанке Максимовић, вољене и канонизоване песникиње превођене на више десетина светских језика, као ни од прозе Владана Деснице која спада у врхове модерне српске књижевности. Одговорни за ове одлуке не треба да брину да ли ће гимназијалци разумети Десанку Максимовић и Владана Десницу, али треба свакако да знају да њихове одлуке културна јавност не разуме, нити ће прихватити”, сматрају у ПЕН центру.(НоваС.тв)
До реакције јавности је дошло, преноси телевизија Н1, после одлуке комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања да чувена збирка велике српске песникиње буде искључена из програма за четврти, а њен избор поезије из трећег разреда гимназије јер се сматра да се то дело Десанке Максимовић не уклапа у „оквир епохе“.
Међутим, на ванредној седници НСП већином гласова одлучено ја да поезија Десанке Максимовић остаје у пуном обиму у школском програму. Министар просвете Србије Младен Шарчевић оценио је да се Национални просветни савет (НПС) обрукао са пропустом избацивања дела Десанке Максимовић из литературе, иако пре тога нису правили „велике фаулове““Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитавања даје предлог. Намере су биле добре, али у лошој реализацији. НПС је требало да уради главни део посла, да укаже на пропуст“, оценио је Шарчевић у изјави за Политику.
(N1)
Да, мој потпис је на Правилнику, али знате ли који је то датум? Седница је била онлајн у време ванредног стања када сам, из својих здравствених разлога био у изолацији и радио од куће. Ако Национални савет треба мени да подвали нешто да потпишем, онда, знате како – нећу да им потпишем ништа више. Ваљда је то логично да се нови Правилник образложи. На њега нико није дао примедбе и ја сам морао да имам кристалну куглу да бих све ово знао, каже за Нова.рс Младен Шарчевић, министар просвете.
Министар Шарчевић овако одговара на констатацију Нова.рс да је ипак чињеница да на спорном Правилнику, којим се из школског програма избацује збирка Десанке Максимовић “Тражим помиловање” и избор из њене поезије – стоји његов потпис.
Сада је све сторнирано, Десанкина дела остају где су и била у наставном плану, а уводи се нова Антологија савремених песника, што је, како наводи министар, био првобитан разлог да Завод за унапређивање образовања и Национални просветни савет НПС избаце из лектире дела чувене српске песникиње.
Подсетимо, Шарчевић је, поводом избацивања збирке “Десанке Максимовић” из програма за четврти разред гимназије, као и избор из поезије чувене песникиње из трећег разреда, изјавио да Министарство просвете није учествовало у одлуци, али да ће се лично заинтересовати за то и тражити објашњење.
“Сторниран је сваки покушај да се Десанка Максимовић изузме из наставног програма. Намере завода су биле врло часне, али лоше постављене. А пут до пакла поплочан је добрим намерама”, каже министар Шарчевић.
Он наводи да је Завод намеравао да у наставу “уведе савремене српске поете: Лалића, Раичковића, Пекића”.
“Намеравали су не да избаце било кога, него да прекомпонују, али је то изведено на врло необичан начин. Рекли смо им да има простора да се ништа постојеће не дира, већ да се уведе нова целина, што ће на крају и бити учињено”, наводи министар. (Еспресо)
