Протести студената због погибије петнаесторо грађана и тешког повређивања двоје 1. новембра 2024, у Новом Саду, кад је на њих пала надстрешница реконструисане зграде Главне железничке станице, прокључали су од почетка децембра 2024. укључивањем студената широм Србије у свакодневно одавање поште страдалима симболичним петнаестоминутним блокадама улица због ”петнаест минута тишине”.
Студенти су блокирали зграде факултета и изнели захтеве надлежним институцијама… На једном од највећих протеста, одржаном на београдском тргу Славији са студентима се окупило и више од сто хиљада грађана.
Протести су одржани и у ноћи дочека Нове године, под слоганом “Нема нове, за стару сте нам још дужни”, а несмањеним интензитетом одржавају се свакодневно и од почетка нове 2025. године, уз велику подршку грађана широм Србије.
АУТОР: Недељник
Више од 3.000 универзитетских професора подржало је јавним писмом студенте у њиховим протестима и захтевима, а списак потписника се непрестано шири.
„Поштоване грађанке и грађани Србије, ми, наставници, сарадници и истраживачи универзитета широм Србије одлучно стојимо уз своје студенте у заједничкој борби за боље друштво“, поручили су професори са универзитета у Србији.
Они су оштро осудили сваки покушај власти да застраши колегинице и колеге студенткиње и студенте јавним дељењем њихових приватних података, ширењем неистина о њима, као и слањем полицијских службеника и агената Безбедносно-информативне агенције на њихове адресе и адресе њихових родитеља.
„Овим путем поново апелујемо на надлежне органе да савесно и одговорно обављају свој посао“, поручили су професори.
ОВО ЈЕ СПИСАК ПОТПИСНИКА ПИСМА ПОДРШКЕ СТУДЕНТИМА
Цео текст са списком потписника прочитајте на сајту “Недељника”.
Студенти немају заблуда, јасно им је да режим Александра Вучића презире и понижава образоване јер су они супротност свему ономе што је Србија тренутно – ловина оних који су у огромном броју и без образовања, али врло често и без памети.
ПРЕНОСИМО: Ал Џазира
ИЗВОР: Ал Џазира, АУТОР: Бојан Беднар
Студенти широм Србије држе у блокади велики број факултета уз захтев да се јавности открију сви детаљи послова који су довели до трагедије у Новом Саду, чиме би и одговорни били приведени правди. Студенти траже и да се одбаце оптужбе против свих њихових колега студената приведених током досадашњих протеста, и да се поднесу кривичне пријаве против чланова Српске напредне странке који су физички насрнули на студенте и професоре који су у тишини стајали на комеморативном скупу поводом новосадске трагедије.
Талас солидарности и саосећања који су покренули својим неумољивим слободарским стремљењима изненадио је значајан део јавности, али не и оне који без потцењивања знају да ти млади људи врло добро схватају да је глава ту да би размишљала и преиспитивала, и да је човек личност само ако се не препусти безусловно ауторитетима, посебно ако се они дрско сами намећу.
Међу изненађенима је било и оних, углавном неутемељено оптимистичних, који су се ипак потајно надали да би академска младост, за коју се чинило да је са читавим друштвом утонула у неизлечиву и непролазу летаргију, ипак могла да дигне свој глас против аутократије која галопира Србијом.
Студентски захтеви, по својој природи, без икаквог двоумљења усмерени су на оно што је суштина правне државе, јер се њима поставља питање јавног увида уговора који је потписала управо држава Србија, а не тек нека приватна компанија. Студенти су беспрекорно закључили да је тиме одговорност за трагедију у Новом Саду не само техничко, већ и питање управљања државом, и да одговорни не могу да буду само “извођачи радова”, већ комплетан политички врх који се кандидовао да влада Србијом, али то чини на безобзирно саможив, лукративан начин.
Они постављају и питање кажњивости и одговорности за оне који су током мирног комеморативног скупа студената посвећеног жртвама новосадске трагедије махнито насрнули на њих, с правом питајући владајућу класу државе Србије, која се цинично издаје за њихове легитимне представнике и лидере, због чега штити агресивне батинаше у својим редовима.
Мудри каквим су се показали, студенти су у самом зачетку своје побуне набеђеним душебрижницима превентивно упутили јасну поруку: да је њихов протест испит људскости, зрелости и академске изврсности, да је пођеднако важан, или чак и важнији од испита на које неће излазити док буду трајале блокаде факултета, и да је њихово ангажовање у можда последњем покушају да се српско друштво сачува од потпуног растакања значајно колико и њихово формално образовање.
На студентским пленумима који се свакодневно одржавају на блокираним факултетима јасно се издвајају опомињуће поруке да у Србији недопустиво дуго царује атмосфера насиља, без икакве интервенције власти која би, макар номинално, морала да обезбеди миниммум цивилизованог деловања друштва.
