Protesti studenata zbog pogibije petnaestoro građana i teškog povređivanja dvoje 1. novembra 2024, u Novom Sadu, kad je na njih pala nadstrešnica rekonstruisane zgrade Glavne železničke stanice, proključali su od početka decembra 2024. uključivanjem studenata širom Srbije u svakodnevno odavanje pošte stradalima simboličnim petnaestominutnim blokadama ulica zbog ”petnaest minuta tišine”.
Studenti su blokirali zgrade fakulteta i izneli zahteve nadležnim institucijama… Na jednom od najvećih protesta, održanom na beogradskom trgu Slaviji sa studentima se okupilo i više od sto hiljada građana.
Protesti su održani i u noći dočeka Nove godine, pod sloganom “Nema nove, za staru ste nam još dužni”, a nesmanjenim intenzitetom održavaju se svakodnevno i od početka nove 2025. godine, uz veliku podršku građana širom Srbije.
AUTOR: Nedeljnik
Više od 3.000 univerzitetskih profesora podržalo je javnim pismom studente u njihovim protestima i zahtevima, a spisak potpisnika se neprestano širi.
„Poštovane građanke i građani Srbije, mi, nastavnici, saradnici i istraživači univerziteta širom Srbije odlučno stojimo uz svoje studente u zajedničkoj borbi za bolje društvo“, poručili su profesori sa univerziteta u Srbiji.
Oni su oštro osudili svaki pokušaj vlasti da zastraši koleginice i kolege studentkinje i studente javnim deljenjem njihovih privatnih podataka, širenjem neistina o njima, kao i slanjem policijskih službenika i agenata Bezbednosno-informativne agencije na njihove adrese i adrese njihovih roditelja.
„Ovim putem ponovo apelujemo na nadležne organe da savesno i odgovorno obavljaju svoj posao“, poručili su profesori.
OVO JE SPISAK POTPISNIKA PISMA PODRŠKE STUDENTIMA
Ceo tekst sa spiskom potpisnika pročitajte na sajtu “Nedeljnika”.
Studenti nemaju zabluda, jasno im je da režim Aleksandra Vučića prezire i ponižava obrazovane jer su oni suprotnost svemu onome što je Srbija trenutno – lovina onih koji su u ogromnom broju i bez obrazovanja, ali vrlo često i bez pameti.
PRENOSIMO: Al Džazira
IZVOR: Al Džazira, AUTOR: Bojan Bednar
Studenti širom Srbije drže u blokadi veliki broj fakulteta uz zahtev da se javnosti otkriju svi detalji poslova koji su doveli do tragedije u Novom Sadu, čime bi i odgovorni bili privedeni pravdi. Studenti traže i da se odbace optužbe protiv svih njihovih kolega studenata privedenih tokom dosadašnjih protesta, i da se podnesu krivične prijave protiv članova Srpske napredne stranke koji su fizički nasrnuli na studente i profesore koji su u tišini stajali na komemorativnom skupu povodom novosadske tragedije.
Talas solidarnosti i saosećanja koji su pokrenuli svojim neumoljivim slobodarskim stremljenjima iznenadio je značajan deo javnosti, ali ne i one koji bez potcenjivanja znaju da ti mladi ljudi vrlo dobro shvataju da je glava tu da bi razmišljala i preispitivala, i da je čovek ličnost samo ako se ne prepusti bezuslovno autoritetima, posebno ako se oni drsko sami nameću.
Među iznenađenima je bilo i onih, uglavnom neutemeljeno optimističnih, koji su se ipak potajno nadali da bi akademska mladost, za koju se činilo da je sa čitavim društvom utonula u neizlečivu i neprolazu letargiju, ipak mogla da digne svoj glas protiv autokratije koja galopira Srbijom.
Studentski zahtevi, po svojoj prirodi, bez ikakvog dvoumljenja usmereni su na ono što je suština pravne države, jer se njima postavlja pitanje javnog uvida ugovora koji je potpisala upravo država Srbija, a ne tek neka privatna kompanija. Studenti su besprekorno zaključili da je time odgovornost za tragediju u Novom Sadu ne samo tehničko, već i pitanje upravljanja državom, i da odgovorni ne mogu da budu samo “izvođači radova”, već kompletan politički vrh koji se kandidovao da vlada Srbijom, ali to čini na bezobzirno samoživ, lukrativan način.
Oni postavljaju i pitanje kažnjivosti i odgovornosti za one koji su tokom mirnog komemorativnog skupa studenata posvećenog žrtvama novosadske tragedije mahnito nasrnuli na njih, s pravom pitajući vladajuću klasu države Srbije, koja se cinično izdaje za njihove legitimne predstavnike i lidere, zbog čega štiti agresivne batinaše u svojim redovima.
Mudri kakvim su se pokazali, studenti su u samom začetku svoje pobune nabeđenim dušebrižnicima preventivno uputili jasnu poruku: da je njihov protest ispit ljudskosti, zrelosti i akademske izvrsnosti, da je pođednako važan, ili čak i važniji od ispita na koje neće izlaziti dok budu trajale blokade fakulteta, i da je njihovo angažovanje u možda poslednjem pokušaju da se srpsko društvo sačuva od potpunog rastakanja značajno koliko i njihovo formalno obrazovanje.
Na studentskim plenumima koji se svakodnevno održavaju na blokiranim fakultetima jasno se izdvajaju opominjuće poruke da u Srbiji nedopustivo dugo caruje atmosfera nasilja, bez ikakve intervencije vlasti koja bi, makar nominalno, morala da obezbedi minimmum civilizovanog delovanja društva.
