Три године мука о смрти адвоката Владимира Цвијана, бившег функционера и народног посланика

Фото: Медија центар

Познати адвокат Владимир Цвијан, бивши народни посланик и функционер Српске напредне странке (СНС), коју је напустио крајем 2013, а раније у периоду политичког ангажмана у Демократској странци, саветник и генерални секретар тадашњег председника Србије, пре три године, у јануару 2018, нађен је мртав у Дунаву, а случај је архивиран јер је Тужилаштво утврдило, “на основу полицијског извештаја, налаза обдукције и токсиколошких анализа, да није постојала било каква индиција која би указивала на извршење неког кривичног дела”.

Ова информација обелодањена је тек ових дана, а све до тада шира јавност је претпостављала да је Цвијан одлучио да се повуче из политике и с домаће јавне сцене, што, иначе, није ретко, поготово јер је он спустио засторе на фокус јавности још у току 2014 године.

Цвијан пресудно допринео ревизији реизбора нереизабраних судија и тужилаца 2009. године, а они данас и не питају шта се десило с њим
Нико чак ни од својевремено нереизабраних судија и тужилаца данас се не јавља да постави питање, како је могуће да Тужилаштво и Полиција три године нису обавестили јавност да је Владимир Цвијан “5. јануара 2018. нађен мртав у Дунаву, да се утопио а предмет архивиран, јер је на основу полицијског извештаја, обдукцијског записника и налаза токсиколошких анализа утврђено да нема индиције било ког кривичног дела”. А камоли са захтевом да целокупна документација о смрти Цвијана буде јавно презентована с обзиром на високе функције које је обављао и огромно узнемирење грађана.
Изгледа да је заборављено да је после реизбора судија и јавних тужилаца 2009. године, који није прошло више од хиљаду дотадашњих судија, тужилаца и заменика тужилаца, адвокат Владимир Цвијан који је у то време био генерални секретар Председништва Србије, покренуо питање регуларности реизбора, и својим јавним ангажовањем и презентовањем доказа о неправилностима, можда и пресудно допринео да дође до поступка ревизије реизбора у ком су нереизабране судије, тужиоци и заменици тужилаца, враћени на функције.
Почетком марта 2010. године Цвијан је дао и оставку на функцију генереалног секретара Председништва Србије, а 19. априла 2010. медији су овековечили и његов јавно изнет захтев да се отворе архиве Високог савета судства о томе на који начин је обављен реизбор судија. Убрзо после напуштања те функције и Демократске странке, Цвијан је прешао у Српску напредну странку, где се такође позиционирао у самом врху партије и обављао важне функције у државним институцијама. Већ крајем 2013. године напустио је и владајућу СНС оштро критикујући њеног председника.

Шокантна чињеница да је Цвијан преминуо, пробила се у јавност тек 16. марта ове године, након што су новинари Предраг Поповић и Милован Бркић, уредници “Магазина Таблоид”, тражили и објавили одговоре добијене на питања упућена Институту за судску медицину Медицинског факултета у Београду: “Да ли је у јануару 2018. обдуцирано тело преминулог Владимира Цвијана?” Односно, Вишем јавном тужилаштву у Београду: “Да ли је у току 2018. године платило Институту за судску медицину трошкове на име извршене обукције тела преминулог Владимира Цвијана?”
“Више јавно тужилаштво у Београду обавестило нас је 15. марта 2021. да је платило фактуру за обдукцију тела Владимира Цвијана 2018. године”, објавили су исте вечери Поповић и Бркић, предочавајући јавно и факсимил дописа с потписом Вишег јавног тужиоца Наташе Кривокапић.
Лист Данас је 16. марта, позивајући се на Истиномер, пренео на свом порталу саопштење београдског Вишег тужилаштва, послато истог дана због, како је наведено “великог интересовања јавности”, а односи се на околности смрти Владимира Цвијана.

Више јавно тужилаштво у Београду је саопштило да је „дежурни тужилац обавештен да је 5. јануара 2018. на 1.164 км десне обале Дунава, у води, на растојању од око седам метара од обале, затечен, у том тренутку НН мушки леш средње животне доби”, али да је после извештаја полиције и обдукције, утврђено да је у питању Владимир Цвијан, који је преминуо „услед утапања“.

Наведено је да је “дежурни тужилац по службеној дужности наложио обдукцију леша заједно с токсиколошком анализом како би се утврдио идентитет преминулог лица и узрок смрти”. “Након достављања извештаја полиције и обдудкционог записника са токсиколошким анализама утврђен је идентитет преминулог – Владимир Цвијан, рођен 1976. године, које лице је преминуло услед утопљавања. На телу покојног нису пронађени трагови који би указивали на механичке повреде а из резултата токсиколошких анализа могло се закључити да не постоје основи сумње да је извршено кривично дело”. “Како није постојала било каква индиција која би указивала на извршење неког кривичног дела, предмет је архивиран 2018. године”, навело је Тужилаштво.

Бета: Адвокат Иван Нинић тражи хитну допунску истрагу смрти Владимира Цвијана
Адвокат Иван Нинић изјавио је, преноси Бета, да би ”републичка јавна тужитељка Загорка Доловац морала одмах да наложи предузимање допунских истражних радњи у предмету Вишег јавног тужилаштва о смрти адвоката Владимира Цвијана, јер је због трогодишњег прећуткивања чињенице о његовој смрти дошло до великог узнемирења јавности”.
У интервјуу овој новинској агенцији Нинић је казао: “Индикативно је то што полиција и тужилаштво нису обавестили јавност да је пронађено тело особе која је била познати адвокат, народни посланик, председник скупштинског одбора за правосуђе и близак сарадник тројице председника државе Бориса Тадића, Томислава Николића и Александра Вучића”, истакао је адвокат. Нинић је такође рекао да је “сазнање о ‘конспиративној’ смрти Владимира Цвијана изазвало велико узнемирење јавности и “бацило сенку” на комплетно правосуђе”.
“ На питање Бете зашто је о свему ћутала и Адвокатска комора, Нинић каже да ту информацију и јавности и адвокатима “дугује” руководство коморе.
“То упућује на закључак да у Комори нема солидарности и да нема реакције на сазнање о мистериозној смрти једног београдског адвоката. Било би трагично да је Адвокатска комора ‘замољена’ од безбедносних служби да са том информацијом не излази у јавност. Ова информација није стигла чак ни до адвокатских Вибер-група”, нагласио је адвокат.
Упитан да прокоментарише и неоглашавање породице Цвијана, Нинић је рекао да породица сигурно има разлоге због којих је проценила да је у овом тренутку најбоље да ћути”, преноси агенција.
Цео интервју можете прочитати на сајту Бете

Појашњено је да „тужилаштво, сходно својим овлашћењима, предвиђеним закоником о кривичном поступку (чл. 129 Законика о кривичном поступку), налаже обдукције у сваком случају када околности под којима је смрт наступила не искључују могућност да је смрт наступила у вези са евентуалним извршењем кривичног дела, а обдукција је обавезна уколико је идентитет леша непознат“.
Како се објашњава, „у пракси су то ситуације када полиција обавести дежурног заменика јавног тужиоца да је преминуло лице средње/млађе животне доби, а чије тело је пронађено ван његовог пребивалишта или здравствене установе, при чему познате чињенице у погледу здравственог стања лица не указују јасно да је смрт последица његовог нарушеног здравственог стања или се ради о догађају који је последица пада са висине, самоубиства, утопљавања и слично“.

Из тужилаштва подсећају да „Више јавно тужилаштво у Београду у просеку на месечном нивоу наложи између 50 и 60 обдукција у сличним ситуацијама, ради утврђивања узрока смрти и идентитета преминулих лица, а такви предмети се, након достављања извештаја и обдукционог налаза, архивирају“.
Данас напомиње да је пре текста Таблода, о смрти Владимира Цвијана јавно у емисији “Без цензуре” на КТВ-у у фебруару ове године говорио члан Демократске странке Срђан Миливојевић.
“Он је тада јавно апеловао да новинари испитају да ли је тачна информација да је Цвијан мртав и да ли је рађена обдукција.” Како наводи за Данас, Миливојевић је “пре две године чуо за информацију да је Цвијан преминуо.”

У свом саопштењу Тужилаштво, међутим, не наводи које све истражне извиђајне радње је наложило, а које су предузете и на основу којих је утврдило да нема никаквих индиција о било ком кривичном делу, колико је дуго тело било у води пре него што је пронађено, да ли је покојни имао лична документа у оделу, новчаник, какву одећу је имао на себи, за које годишње доба. Не наводе јасно да ли је прецизно утврђено време смрти, да ли је извршен тзв “плућни опит”, односно вештачење присуства воде у плућима, да ли је састав воде у плућима био исти као речне воде у којој је нађено тело. Не наводе прецизно ни који је то део града, односно приобаља Дунава, где је тело нађено, да ли су испитали како је и када Цвијан доспео на то место, кад је виђен жив последњи пут, с ким је виђен. Не наводе на основу чега су утврдили како се Цвијан утопио, да ли је пао, скочио однекуд, с чега, да ли с неког речног пловила, из ваздуха или неког објекта, или је пливао, пешачио кроз воду и препустио се воденој стихији. Не наводе јесу ли утврдили да ли је однекуд и с које удаљености леш доплутао на око седам метара од обале, или је ту на том месту био од утапања до проналаска. Не наводи Тужилаштво ни да ли је позвало, и кога, од чланова породице Владимира Цвијана да изврши идентификацију покојног, ни ко га је идентификовао, ко је преузео тело покојног. Уосталом, како је и где је сахрањен Цвијан?
То су основна питања која су се наметнула сваком грађанину који је чуо или прочитао садржај саопштења Тужилаштва о околностима утврђивања смрти Цвијана и архивирања предмета. Истражни органи би требало да дају грађанима јасне и потпуне информације јер је превише недоумица које су већ изазвале велико узнемирење јавности.
У изјави за Данас, председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац је потврдио да је адвокат Владимир Цвијан због смрти избрисан из именика АКС-а. Гостиљац је, како је пренео лист, истакао да је то учињено по сазнању да је адвокат Цвијан преминуо, али није могао да прецизира када је то било. Председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор је, наводи Данас, у изјави агенцији Бета, казао да су за смрт Цвијана сазнали након дописа Пореске управе.

„Пореска управа је тражила да се АКБ изјасни да ли је Цвијан активан адвокат. Након провере у матичној служби, сазнали смо да је колега Цвијан преминуо 5. јануара 2018. године“, казао је председник АКБ.
Тинтор је додао да је Адвокатска комора Београда донела решење о брисању из регистра и престанку права на бављење адвокатуром Владимира Цвијана са даном смрти 5. јануара 2018. године.
„У нашем досијеу се налази извод из матичне књиге умрлих у оригиналу, на основу којег смо донели поменуто решење“, казао је он.
На питање Бете зашто АКБ није издала саопштење поводом смрти свог члана Владимира Цвијана и зашто није објављена читуља у новинама, Тинтор је казао да се за Цвијанову смрт касно сазнало тако да није било „примерено“ објављивати читуљу. „Пракса АКБ није да се објављује саопштење поводом смрти неког нашег члана“, рекао је Тинтор.
Додао је да је Цвијан до смрти био пријављен у адвокатској канцеларији која се налазила у Ресавској улици 21.

Дневне новине Данас у тексту од 18. марта, под насловом : “Јавност не верује у званичну верзију Цвијанове смрти”, пише да су саговорници сагласни да је крајње необично да се о погибији познатог политичара и адвоката ништа не зна три године.

Данас пише: “Павле Грбовић, председник Покрета слободних грађана истиче да је неопходно да јавност што пре добије одговор на питање околности под којима је Цвијан преминуо и да се, како је напоменуо, отклони сумња у погледу његовог ранијег живота.”
– Владимир Цвијан је био државни функционер, посланик владајуће странке, познати адвокат и просто је немогуће да јавност о њему не зна апсолутно ништа још од 2014. године, односно од његовог напуштања Српске напредне странке. Таква мистерија ствара зебњу и осећај страха код великог броја људи и неопходно је да се што пре отклони прецизним и истинитим информацијама. То је значајно и због очувања безбедности, достојанства и мира његове породице којој овај случај сигурно најтеже пада, наводи Грбовић. Адвокат Владимир Гајић истиче да је крајње необично да јавност три године није била обавештена о смрти некадашњег генералног секретара Председништва.
– Из одговора тужилаштва испада као да су они њега третирали као бескућника. Радило се о веома познатом човеку, па је и крајње необично да цео случај остане ван јавности. Требало је објавити ту информацију онда када се и догодила и на тај начин би се стало на пут сумњама које су се сада појавиле, истиче Гајић, додајући да оставља могућност да се ради о пропусту.

Пријатељи сајта